Nene, daleko bilo, diamond, nista licno! Nije mi bila uopste namera da kazem ni kulturno, ni nekulturno da si se raspisao. Mislila sam sasvim generalno na ljudsku prirodu, na ljude koji se zale, kao ti ljudi koje ti poznajes sto su pricali o inostranstvu. Ljudi se uvek zale, ali zato treba saslusati mnogo strana.
Ovde je pre nekoliko meseci na naslovnoj strani jednog od glavnih dnevnih listova bila prica o nadjenim macicima, osakacenima ali jos zivima, na jednom tavanu u jednoj kesi.
Kako se ta stvar koja kod nas ni na lokalnom radiju ne bi nasla mesta, jer nije nista neobicno, nasla na udarnom mestu novina za celu zemlju?
1. Nije se desilo nista od uobicajenih losih stvari, niko nikoga nije ubio, nista pronevereno, nikakva masovna tragedija, skandal...
2. Desilo se nesto od gorepomenutog, ali urednik je smatrao da je ovo mnogo gore od tih stvari i da naciju treba upozoriti.
Koji god od scenarija primenimo, jedna stvar ostaje nepromenjena: ovo nije bila svakodnevna stvar i ovako nesto se desava dovoljno retko da je zasluzilo da se zove "vest".
A nasa, balkanska, osecajnost? Mit.
|