|
Bol.Nešto što ne biraš, a što te snađe iz čista mira, vrlo često ničim izazvano.Napast od koje se treba odbraniti, koju treba pobediti!Ne dati joj da se razmaše i pokori te! Analiziram kakve sam sve to odbrambene mehanizme, u godinama koje sam ostavila iza sebe,stvorila u borbi s tom nemani? Koji su to mehanizmi, da li su i koliko svaki od njih bili delotvorni?Na kakav način sam to sebi pomagala da je prevaziđem i zbrišem iz njenih čeljusti, na sigurno mesto?Emotivni seronja u meni je izuzetno ranjiv, stoga sam ga poklapala iz sve snage, čim bi bar malo podigao glavu gore i hteo nešto da izusti, da da do znanja da je prisutan, da se i on, kao, nešto pita.Ma neće on meni zagorčavati život, ne dam!Sita sam ga više!Ima da ga ugušim, da ne postoji više!Sabila sam ga u dubok mrak i zaključala vrata.Mozak, misli preokupirala koječim, ma ne dam ni njemu da razmišlja po slobodnom izboru, ima da ga uposlim bilo čime!On se nešto opire, kao umoran je i sit svega, odbija da se bavi teškim stvarima.Dobro, onda ćeš da se igraš! Ima da se igraš do besvesti, ali nećeš zalaziti s one strane ograde, jer iza nje čuči ona neman zvana bol.
I tako, naterala sam mozak da igra on line igrice.Podetinjila sam načisto, ali mi to nije bitno, bitno je da ta fora prolazi, da mozak pika igrice i ne viri preko ograde. Onoj nemani će valda jednom dosaditi da čuči tamo, pa će se pokupiti i otići, a do tada- igraću igrice! Kao i sva deca kad nema mame i tate.
Samo, problem je što ne mogu 24 časa dnevno da pikam igrice.
|
