|
Iako je ova tema i završena pre nego što sam i postao član, ja ipak moram dati neko svoje mišljenje. Elem, U vremenu cvetanja mržnje, podela i ratova, ne mogu ni zamisliti da rokenrol raste uporedo sa time... Ovo je toliko puta kazano, ali rokenrol je nacin života. Neki garažni bend, sastavljen od osoba koji dele isto ili slicno mišljenje, uz malo piva i puno dobre volje, ispunjavaju slobodno vreme u sviranju i pravljenju svojih pesama. I to im je najvažnije. A ako imaju dovoljno talenta, upornosti i naravno sreće, možda će i uspeti da se probiju u, zaista lošoj, medijskoj sceni... No njima je najvažnije drugarstvo i to što, uprkos svemu, guraju svoj stil ono što jesu, a ne potpadaju pod naletima većine. To je rokenrol, a ne rasprodaja koncerata. Naravno, mislim da je dobro kada imaš brojnu publiku, ali samo pod uslovom da to ne bude na uštrb menjanja onoga što si bio, samo da budeš na nekim top listama. Postoje mnogi bendovi, koji su uprkos svemu, ostali dosledni sebi, a ipak izdržali svih ovih godina: Partibrejkers, Električno orgazam, Ritam nereda, Atheist rap, Alogija, Darkwood dub, Galija, Goblini, Kraljevski apartman, Bjesovi, Night shift, Ortodox Celts, Propaganda 117, Yu grupa, Trula koalicija, 357, Egtibicija užasa, i još mnogo, mnogo njih, za koje znam i ne znam. Dakle, rokenrol nije propao, on živi svoj život snovima mladih buntovnika, i čeka vreme kada će se ljudi ceniti po knjigama koje su pročitali a ne po tome kakav auto voze, kada će se uspeh meriti po znanju i završenim školama a ne po prikazivanji na televiziji u emisijama u kojima će pljuvati i blatiti one koji su isti kao i oni... A kada to vreme dođe, sve će se vratiti na svoje mesto... Ako pak potraje ovo stanje haosa, gluposti, netolerancije..., e onda će, oni koji ne ne žele da potpadnu u tu kategoriju, naći načina da ostanu svoji i da upoznaju što više takvih... Za nas je tu My City...
|
