|
Poslao: 21 Jan 2008 17:38
|
|
ne znam bre ::Ja sam samo dva puta, ali bih još 27 (zbog ZoNi-ja)!
ubiće me devojka, ako ovo pročita i pogrešno shvati 
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2008 18:32
|
|
ZoNi ::ne znam bre ::Ja sam samo dva puta, ali bih još 27 (zbog ZoNi-ja)!
ubiće me devojka, ako ovo pročita i pogrešno shvati
Ne brini, nece pogresno shvatiti 
|
|
|
Poslao: 21 Jan 2008 23:37
|
|
Pregnancy
Trudnoća
Childbirth
Porodjaj
Puerperium (period koji počinje odmah nakon porodjaja i traje oko šest nedelja, gde se telo žene vraća u normalu tj. u stanje približno onom pre trudnoće)
Mogli ste ovo i sami naći, al' rekoh da stavim linkove u svakom slučaju... Pomoćiće, valjda, nekome. 
Nego, ne bih nipošto rekao da je Majka Priroda lažljivica... već se naširoko i dobrano zna šta je trudnoća i šta donosi sa sobom, ali od nas samih zavisi kako ćemo se postaviti ka tom cilju tj. da li ćemo ga uopšte postaviti sebi za cilj (da - postaviti, ne prihvatiti; niko nije obavezan da radja ako ne želi. Naravno, izuzevši agoniju nelagodnosti nakon eventualnog silovanja/nametanja trudnoće kao obaveze... ne želim da se to desi ijednoj devojci/ženi, ikad!!).
Ja volim decu, puno. A volim i ljude uopšte. I jedino me ponekad slama pomisao da, ako se desi (slučajno ili namerno) da mi devojka/žena ostane trudna (i odluči da rodi; da, od nje zavisi - ja sam totalno za to, odnosno protiv abortusa), neću moći da joj više pomognem oko same trudnoće i porodjaja... a rado bih poneo sav teret, verujte. Prosto, znam (prvenstveno zbog ličnog primera) da se sredina u životu postiže pravilnim doziranjem dobrog i lošeg, jer ne postoji apsolutno Dobro, oslobodjeno Lošeg - i obrnuto. Stoga, pošto smo ovde, sada, mimo naše izričite volje (niko nas ne pita da li hoćemo da budemo rodjeni, te da postojimo), najbolje što možemo uraditi je da prihvatimo da se oko mnogo-čega zapravo i ne pitamo; a opet, bilo to lako ili teško, uspevamo da prevazidjemo granice koje postoje (jer su to granice, ne ograničenja; one se prelaze - uz cenu, ali prelaze)... a onda shvatamo da cena obično jeste neuporedivo manja od vožnje koju dobijamo... U ovom slučaju, dobivši malog, medenog saputnika.
P.S. No, zar ovo i ne prkosi (na odredjen način) logici? Jedan (mama) plus jedan (tata) su tri (mama + tata = mama, tata i dete!)... 
Uostalom, zašto svetska populacija neumorno raste, zašto uopšte neuporedivo veći broj žena izabira radjanje..? Zato što je preteško?! Ili zato što proizvod toga nije vredan truda..? E, to je već začkoljica - nikad nećeš saznati sam, osim ako ne pokušaš... 
Vedrije to malo, devojke. Ako ništa drugo, gledajte da zaista nadjete nekog ko će uvek biti tu za vas (uvek, ali posebno u periodu koji čine trudnoća i radjanje), jer ću uvek odbijati da poverujem u to kako vaša 'jača polovina' ne može pomoći dovoljno... (Neki bi, da mogu, preuzeli trudnoću na sebe; a pošto ne mogu, otprilike je dobro mnogo toga [sve ostale male stvari], radije nego da vas [kad već ne mogu, jel'te] ostave da to same proživite)
Sve zavisi od nas samih; od moći našeg znanja i obima straha od neznanja... ili pak kukavičluka koji jeste (itekako) savladiv... Svi upoznamo rizik, samo je nekima teret teži, drugima lakši, pored toga što se jedni ukopaju, a drugi stisnu zube i sami podju napred. Razočaravajuće je ovo znati ali - garantovano ti je samo ono što te snadje; iako se čeka i na tvoj odgovor, možeš pasti kad si sigurniji no ikad.
P.P.S. Raspričah se, kao i uvek... 
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2008 03:36
|
|
Eh kolega... Opet ti filozofiraš! Opušteno... Htedoh da dodam, ako ste gledali ove predsedničke kampanje, svi se nekako zalažu za rađanje dece. Planiraju da dodele stanove, ovo-ono, manje ili više moguće u realnosti. Ali u svakom slučaju, Srbijom vlada "bela kuga". Možda bi i to mogao biti dodatni motiv rađanju deteta. Znamo svi da je situacija takva kakva je i da nije lako roditi dete u Srbiji, kao nekome u Kanadi ili USA ili negde na "zapadu", koliko god oni (ili mi) izdizali taj divan osećaj... Treba to dete othraniti, treba ga obući, školovati i pružiti mu sve moguće. Za razliku od mogućnosti i politike prema deci u zapadnim zemljama, nažalost, kod nas se čak i brakovi teže sklapaju iz tog razloga, a kamoli rađaju deca. I to je apsulutna istina!
Na "zapadu" su problem bolovi tokom porođaja. Kod nas to ipak ide malo dublje. Kod nas trudnice otpuštaju sa posla zbog trudnoće, da ne bi bili obavezni da je prime nazad, makar i socijalno plaćalo trudničko bolovanje (il kako li se to već zove). Kod nas su trudnice u mnogo težem položaju nego na zapadu! Kod nas je mnogo teže oformiti porodicu i kupiti stan, izdržavati dete, pored svih obaveza i sporednih poslova koje ljudi rade da bi preživeli i podmirili račune... Al valjda će i kod nas nekad, jednom, procvetati ruže i trudnice i porodice biti nagrađene kakvim takvim bonusom...
Lako je "zapanjacima" pričati, "jugošvabama" & co... Ovde treba biti heroj i roditi 27 dece... Ne želim vređati ili spodcenjivati, ali realnost je takva, hteli mi to ili ne...
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2008 03:50
|
|
@Panonijan, dijete nije lako roditi nigdje. Bez obzira u kojoj drzavi se zena napinjala, isto boli.
I kako ti znas kako je "zapadnjacima", "jugosvabama" & co? Si ti jedan od njih?
Djetetu treba ljubav, prije svega onoga sto si ti nabrojao, pa tek onda ostalo. I to sto ti ulazis u ekonomsko/socijalnu i kulturnu problematiku naroda ... o tome se vec pricalo --> http://www.mycity.rs/Drustvo-i-porodica/Borba-protiv-bele-kuge.html
Mislim (a mozda i grijesim) da je (ko god da je otvorio ovaj blog) ipak zelio/la da prica o porodu kao dogadjaju.
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2008 04:13
|
|
Ja se izvinjavam... Nisam video navedenu temu, jer ne zalazim i nikad nisam zalazio u taj deo foruma. Nisam zapadnjak (ne živim u EU ili USA). Nisam jugošvaba. Ali jesam jaaako puno u životu putovao i imam puuuno rodbine po zapadnoj evropi, americi itd... Prešao sam, i ako prilično mlad, podosta od istoka do zapada, za razliku od većine građana ove zemlje, nažalost... No, da ovo ne pretvorim u hvalospeve i neku propagandu, znam i ubeđen sam, da je socijalna politika na zapadu mnogo bolja od naše, od politike Republike Srbije (bez uvrede, ali zbog Vaše jekavice ne želim da dođe do zabuna, jer verovatno Hrvatska [samo primer] ima bolju politiku).
Što se tiče medicinskog pogleda na porođaj, kao student medicinskog fakulteta, u potpunosti se slažem sa kolegom MladjaVR! Znam da nije lako, verujem da boli, verujem da žene tu prebole bolove koje muškarac ne može da zamisli... Figurativno rečeno, jer ipak, žene nikad nisu bile u ratu i tako to, ali da ne filozofiramo u današnjem modernom dobu gde, nadam se, neće više biti ratova...
Pre dve nedelje mi se rodilo kumče. Bio sam srećan ko da je moje rođeno dete. Dete mog kuma - mog najboljeg prijatelja! Čitavih 9 meseci sam preživljavao sa njime i njegovom ženom. Porodila se eto 2. januara... Ja sam bio srećan, a tek moj drug... Kažem, da se mene neko pita, ja bih imao 5-oro dece!!! Ali znam da je to za ženu jako bolno i naporno. Nadam se, da ću u životu naći pravu, koja će biti spremna da podnese tu žrtvu, jer je ja sigurno neću napustiti zbog navedenih posledica, da će biti debela, strije, ovo-ono... Bitna je duša, suština osobe, bitna je dobra majka, dobra žena. Naravno da ovako mlad se stalno ložim na neke eXtra ribe, ali to je razumljivo za moje godine. Ipak, svestan sam, da za brak treba nešto više od ribe dobrog izgleda. Ako smem da se rako izrazim - ribe. (nije pogrdno, ja bih pre rekao kompliment! )
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2008 05:55
|
|
@ all (a propos onoga što mi je Panonian malo 'prebacio' ) :
Pazite, naravno da zvuči da filozofiram, pošto to i radim do odredjene mere - ali samo zato što sam takav kakav sam. Ne lažem, nemam nameru da pametujem i da budem lažno skroman (a čini mi se da neretko tako i izgleda), već pokušavam da na najelokventniji mogući način objasnim svoj komentar, mišljenje zapravo... zato što sam vodjen neverovatno prostim principima, a nije me nimalo strah da kad verujem da je razlog/cilj dobar podjem 'glavom kroz zid', znajući da ću je verovatno razbiti...
Idealista sam, ali ne i kukavica - posebno kada znam da plaćanjem svoje male cene nekome drugome mogu mnogo pomoći.
Ovde se 'otvaram' baš zato što mi je to mnogo dopuštenije, lakše; uostalom, uglavnom smo svi i orijentisani na tu, misaono-moralnu stranu našeg postojanja. Skoro niko u 'stvarnom svetu' (tj. van MC-ja) ne zna o meni ono što vi znate, a baš zato što neću ni pokušati da drugome iznesem svoje mišljenje, bilo zbog toga što verujem da nikog to ne zanima (a ne želim da smaram nikog; ovde, ako vam se ne svidja moj komentar možete ga i preskočiti) ili zato što tajming skoro nikada ne favorizuje ovakve teme, 'tamo napolju'... Inače sam ćutljiv i naizgled rezervisan.
Uzgred, filozofi su malo vedriji, iako znaju i za Crno i za Belo u životu; i vodi ih svoja vera (ne 'vera' kao religija), radije no neki hir ili potreba; iako nije uvek tako.  Ali nisam ja filozof - samo im ponekad zavirim u zanat...
Bilo kako bilo, ono što sam rekao je u moijim očima moguće i ispravnije od nečega drugog (a da li sam loš, te težim pogrešnim idealima ili samo ne znam za bolje - ostavimo za drugi put; šta je uopšte bolje? Samo relativna stvar, nikako ista za sve...). A poenta je u sledećem: može biti sasvim pogrešno optužiti nekog da ''ne zna kako mi je'' zato što neće nikada ni biti u mojoj situaciji ili osetiti moj bol, nositi moju bebu i radjati je. Ako zaista želim da ti pomognem, a ne mogu - to je samo moje prokletstvo (gledati te kako i zbog mene trpiš žrtvu) i ne treba umanjivati moju nameru ispomoći (jer, uostalom ni ti nećeš znati da li bih zaista nosio tu bebu u sebi zbog tebe)... Koliko god nemao pojma o tome u šta se upuštam (pa i kajao se zbog toga kasnije), drago mi je da mogu biti dovoljno hrabar i učiniti nešto za tebe - bez ikakve bojazni da ćeš sutradan zaboraviti na mene ili stvaranja osećaja tvog duga ka meni..! To pokazuje da na svetu/u našem postojanju uopšte ima i dovoljno pravednosti - ako nešto učiniš, nema nazad, koliko god se kajao ili govorio ''nisam znao (ili hteo) da će biti ovako teško''; naravno, govorim o odredjenoj kontrateži toga i činjenice da samo žena trpi trudnoću u svom pravom obliku, ne i muškarac.
U tome je i fora => jebeš moje blebetanje ovde; barem ja znam da ono što govorim totalno i mislim i činim.
A najčešće mi je mrsko da čujem/vidim kako ljudi lako osude drugog, dok sami ne znaju (a zato i ne mogu) dovoljno dobro - ako si već sa nekim u toj situaciji (veza, očekujete bebu, te kasnije podizanje tog Života), osiguraj svaku stranu koja može biti problematična; nije dovoljno reći: ''znaš šta, draga, ja tebe volim i kad si tako ugojena'' (za vreme trudnoće a eventualno i kasnije). Ja bih onda pokušao da joj pomognem i da smrša, ako joj je to imalo važno! Jer to se čini za one koje voliš, ne pasivno prihvatanje situacije i (njima) nametanje greške koja može biti ispravljena..!
Takav sam naučen da budem u ovom životu; da pratim ono što je dobro (pošto mislim da nemam pogrešnu predstavu o mnooogim stvarima, naprotiv) po bilo koju cenu, ponajviše svoju. Udvoje je termin koji, bojim se, najveći broj ljudi nedovoljno dobro, čak olako, shvata..!
I samo se nadam da će jedna Ona i osetiti sve što imam da ponudim, 'ebeš nerazumevanje drugih...
Izvinite, još jednom, zbog dugačkog i smaračkog komentara; ubedjen sam da nisam promašio suštinu odgovorom na zadatu temu, iako sam govorio orijentisan na svoju malenkost (a to je ono što i neotudjivo mogu, zar ne? ). Biću ispunjen i ako samo jedan/na od vas ovo pročita i složi se sa načelima koja me vode... 
A zapravo se setih da je u domenu blog-ova tema mnogo fleksibilnija, te da je teže otići u OffTopic.
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2008 09:19
|
|
@Ella
Moja sestra je rodila dve cerke pa izgleda kao maneken i dalje...dobra genetika...
Ali da nema te "obmane" hormona (nisam rekla hormonskog poremecaja) ne bi ni postojao nagon za reprodukcijom...ako treba ja cu to i sa naucne strane da razlozim ovde...mada mislim da nije to tema ovde...ja sam napisala slikovitu pricicu...sta se odma vredjas? I jeste ona istinita...samo je bajkovita. Ko je rekao da ne treba radjati? Pravo zene je da to izabere... Mene samo fascinira ta kontradiktornost da se zena raduje neverovatnom bolu (osim ako se ne anestezira) u korist produzetka vrste sto je osnova humanosti. Jer visi cilj roditeljske srece je produzetak vrste a svi osecaji koji nam se stvaraju kako bi nas emotivno vezali za porodicnu sliku su u korist mehanizma odrzanja vrste... Ne kazem da ne treba radjati. U opste to nije poenta moje pricice...mene hemija stvaranja bebe od zelje do porodjaja fascinira. I to ne iz subjektivnog aspekta, jer ja decu obozavam (do duse tudju...), vec iz objektivnog aspekta jer roditelje taj emotivni polet drzi 3 godine po rodjenju deteta dok beba ne progovori i ne prohoda...od tada na dalje racionalnost je ono sto nas vodi kroz porodicni svet. I to nisu moje reci vec reci naucnika koji su to istrazivali.
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2008 09:34
|
|
@DR.R. - to sto su naucnici nesto utvrdili, svaka njima cast, ali u celoj ovoj a i mnogim drugim pricama, ima mnogo, mnogo vise. necu ovde da ulazim u problematiku i da 'tupim', ali zena se 'raduje neverovatnom bolu u korist produzetka vrste' je pogresna konstrukcija i tu nema kontradiktornosti....ne raduje se zena bolu, sve je uspostavljeno tako da o tom bolu i ne misli, a sam taj bol ima svoju svrhu - da ne boli toliko, ne bi uslovno receno 'pomerilo granice bica'...taj bol takodje proizvodi i dublju emociju i veznanost za novorodjence..itd itd. nauceni smo nazalost da funkcionisemo tako da podrazumevamo da svaki bol treba nuzno i po svaku cenu izbegavati, a svaki bol ima svoju svrhu i razlog i potrebu. ne bi umeli da osecamo zadovoljstvo i srecu i ne bismo ih osecali u odredjenoj dubini ako nemamo prethodno iskustvo bola.
i da, da dodam, zelim da rodim jos jedno dete, imam jedno od 10 godina. i prilikom drugog porodjaja necu traziti anesteziju. ne zelim da pokusavam da nadmudrim prirodu, defnitivno verujem da je pametnija od mene.
a tudju decu....ne umem da volim. umem da budem fina prema njima, mogu da ih cuvam i trpim, donekle. i to mislim da je prirodnije nego to uslovljavanje koje se uglavnom radi nesvesno devojcicama da moraju da se bave lutkama i bebama i da kadgod vide neciju bebu vicu 'jaoj sto je slatka'.
|
|
|
|
