Silija ::ima blog sa fotkama clanova. pitajte gfactoryja
Ja znam kako izgledaju oni koji sa mnom komuniciraju.
Blog sa fotkama bi možda bio atak na one koji ne žele da odaju identitet.
I mala ispravka... ne znam otkud mi onaj lipicaner ... promašila sam boju
Ah, da... neko me je pitao da li je tačno ono što pričaju o meni.
Ne reče ko i ne reče šta
Pa, ovako: tačno je sve ono što pojedinci kažu, ali je tačno i ono što prećute
Izgleda nikome ne dostaju pisma... ili niko neće da piše o tome.
Možda je moj način nedovoljno inspirativan i ne otvara temu i dijalog, već je zatvara.
Danas sam videla neke fenomenalne stvarčice i setila se da imam jednu fijoku punu pisama. Poželela sam da se prisetim šta piše u njima.
BTW, nikad nisam dobila ljubavno pismo...hmmm... uglavnom pesme.
Samo se pogledi broje ... reči - ništa ...bar ja to tako računam
Neću da se nadmećem. Nije da ne mogu, neću. Ne vidim svrhu.
Prerasla sam nivo provokacije, podbadanja, podmetanja. Nije da nisam kroz to prošla, nego je ostalo iza mene kao jedno ne baš korisno iskustvo.
Jasno je meni zbog čega me ko čačka, ali neću da se upuštam.
Svi što gube se ljute... i meni se dešava.
Nije da nije već viđeno.
Naučila sam da se čuvam, a i da se povučem - kad treba... a sad treba.
Dobila sam neke vickaste privatne poruke koje su mi unele osmeh u današnji, tmuran, dan.
Ne sećam se kog dana sam počela da prezirem privatne poruke. Verovatno istog onog dana kad sam osetila da prezirem internet.
Čemu sve to ? Dok ljudi putuju, kupuju, postaju neko, ja ... gde sam to ja... u nekom međuprostoru ?!?
Ja mislim da si u vakumu, da nemash tog vazduha shto te pokrece, nemash taj osecaj da kad udahnesh rano-jutarnji vazduh da sve mozesh.......
Kao u depresiji.........nemash volje...!
E, to, baš to .. udisanje ranojutarnjeg vazduha i osjećaj da sve možeš! To mi nedostaje.. Nije da sam u depresiji, funkcionišem solidno, ali ..
Ne znam zašto .. vjerovatno mi nešto fali ..
(Sad me ovaj mr. Wampirov post bacio u razmišljanje, traganje .. uh - susret sa samom sobom..)