mr. Wampir ::Ja mislim da si u vakumu, da nemash tog vazduha shto te pokrece, nemash taj osecaj da kad udahnesh rano-jutarnji vazduh da sve mozesh.......
Kao u depresiji.........nemash volje...!
Moguce, cak izvesno da sam u nekoj vrsti depresije.
Sedela sam na klupi u parku a suze su mi same tekle niz lice. Bez neke posebne najave.
Mozda sam bas ja gospodinu Wampiru dala letak u Knez Mihailovoj, jer sam se, ovih dana vrzmala tuda i... gle cuda... nekim danima delila sam i neke letke, za neku audiciju. Doduse ... smisljeno i pokvareno, vise sam sedela na klupi i gledala u nebo dok su drugi delili.
Juce mi je, ispod glupog statusa, na jos glupljem FB-u osvanula poruka
Citat:Hoces li tako celog zivota,samo da se zalis kako je zivot tezak,ili ces uraditi nesto?Draga ,od tebe zavisi.....Ili ces celog zivota kukati kao neka jebena Pepeljuga,ili ces pokazati ko si i sta si{ako imas sta da pokazes}.Iskreno,ja ne volim placljivce,ili preuzmi stvar u svoje ruke,ili se udaj,radja decu,a pre toga naji muza koji moze da vas izdrzava,da ne biste bili socijalni problem,koji cu ja morati da finansiram kroz porez....Jesi li luzer,ili pobednik?
od potpuno nepoznate zene
Mislim, ja znam ko je ona, ali ona definitivno ne zna nista o meni, a ipak joj ne predstavlja problem da donosi zakljucke i presude.
Ljudi su cudo !
Blenula sam u glupi monitor i zalila sto sam ikad kupila modem... jos onaj 56k ... Toliko prizvoljnog lupetanja...na svakom koraku.
A mozda gresim. Mozda nije kriv internet. Mozda je internet samo ogledalo onoga sto inace postoji, ali nije toliko ocigledno jer su susreti daleko redji od virtuelnih prepiski.
Izvini dum dum,al moram da pitam,evo čitam pa čitam,i dobro sam sve pročitala,al nekako mi nije jasno šta će njegova Visost među ovim golišavim, baš mi nešto nikako neide.Možda ti je to slučajno upalo.Ako tako mora neka bude,tvoj je blog,samo opet mmmmmmmmmmm nešto se ne uklapa.
Hmhmhmh... ovo tera na razmisljanje.... bas,bas,bas....
Mnogo lepo napisano...100000 stvari mi je proslo kroz glavu dok sam citala...
I, dum dum,posto si i ti pisala na mom blogu, , potrudicu se da i ja napisem nesto,a da to ima smisla...tj,ispravicu se...ja cu samo proslediti nesto davno napisano...mnogo je reci, a jos mnogo vise znacenja...
nadam se da ce ti se svideti..
pozzz....
****BESMRTNA PESMA****
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
možda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka večnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.
Zato živi, al' sasvim!
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.
I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.
2.
A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.
Šta ga to zauvek ište.
Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.
Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?
Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.
Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao
ne znači jedan život,
stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.
I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.
3.
Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.
Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.
Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.
Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znaš, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Ništa se u meni neće
ugasiti ni skratiti.
Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.
Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su početak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.
4.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.
Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.
Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.
Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.
A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.
Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.
Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
nema veze s privatnom porukom, mozda samo s raspolozenjem unutrasnjeg ja da onako u stilu bloga podelim koju rec. Desi mi se kad ne znam na cemu sam vise s idejama i zeljama da mi se pocnu motati jedno dve tri melodije pesama u glavi.. i nikad ne uspem skontati ime ili izvodjaca pesme, a tako mi se slusa u datom trenutku.. Dirljive balade, koje grcevito odzvanjaju. Skontala sam da je vreme da pustim opet neki mjuz..
prepoznajem kad zelis da se onako blago povuces, ja zbilja tezim da vodim racuna da to ne radim predugo, generalno.. u takvom sto kaze vampirce vakuumu, covek je samom sebi los sagovornik.
fergie, rules.
evo jedna pozitivna, ' heavy' balada.. za koju verujem da ' ce ti se naci' u skladu sa blogom.
Hometown Glory - Adele
I’ve been walking in the same way as I did
Missing out the (zabranjeno)s in the pavement
And tutting my heel and strutting my feet
“Is there anything I can do for you dear? Is there anyone I can call?”
“No and thank you, please Madam. I ain’t lost, just wandering”
Round my hometown
Memories are fresh
Round my hometown
Ooh the people I’ve met
Are the wonders of my world
Are the wonders of my world
Are the wonders of this world
Are the wonders of my world
I like it in the city when the air is so thick and opaque
I love to see everybody in short skirts, shorts and shades
I like it in the city when two worlds collide
You get the people and the government
Everybody taking different sides
Shows that we ain’t gonna stand shit
Shows that we are united
Shows that we ain’t gonna take it
Shows that we ain’t gonna stand shit
Shows that we are united
Round my hometown
Memories are fresh
Round my hometown
Ooh the people I’ve met
Are the wonders of my world (4x)
a onako da opet budes bouncy, saslusaj album Mika.
Izvini dum dum,al moram da pitam,evo čitam pa čitam,i dobro sam sve pročitala,al nekako mi nije jasno šta će njegova Visost među ovim golišavim, baš mi nešto nikako neide.Možda ti je to slučajno upalo.Ako tako mora neka bude,tvoj je blog,samo opet mmmmmmmmmmm nešto se ne uklapa.
Lepo pitanje
Ne kacim ja te golisave sto volim da ih kacim, vec sto ovi koji uploaduju pesme ubacuju te i takve fotografije. Pesme koje su u sklopu mojih postova tu su zbog tekstova, ponekad i zbog melodije, a najmanje zbog slika jer te slike zapravo i ne gledam...zatvorim oci i slusam muziku.
Ili prebacim na drugu stranu, slusam muziku i nemam pojma sta ide na slikama, u pozadini... Sad se zamislih, jer ko zna sta je sve moglo da bude a da ja ne znam.
Ipak, evo pojasnjenja.
Njegova Visost je postavljen na moj blog spontano i bez veceg razmisljanja. To je izraz mog dubokog verovanja...verovanja u dobrotu, postenje, plemenitost, tradiciju, iskrenost, neznost, zivot.
Patrijarh Pavle je osoba koja nosi sve to u sebi, izuzetno snazno i jako i koja pleni svim tim osobinama.
Zbog toga su njegove dve fotografije na mom blogu. Jedna uskrasnja, manje-vise simbolicna, sa tom malom devojcicom i druga iz VMC-a...
Jin/janG ... dve strane medalje...
Tesi me sto kazu da crno nije boja, a da je belo zapravo svetlost.
Bez te cinjenice bilo bi daleko manje smisla. Ovako - imamo citav spektar za sebe
jeca_voli_zeca ::Hmhmhmh... ovo tera na razmisljanje.... bas,bas,bas....
Mnogo lepo napisano...100000 stvari mi je proslo kroz glavu dok sam citala...
I, dum dum,posto si i ti pisala na mom blogu, , potrudicu se da i ja napisem nesto,a da to ima smisla...tj,ispravicu se...ja cu samo proslediti nesto davno napisano...mnogo je reci, a jos mnogo vise znacenja...
nadam se da ce ti se svideti..
pozzz....
Draga Jeco,
Hvala ti, puno ti hvala
Inace, svako moje jutro zapocinje razmisljanjem o prvom stihu "Besmrtne pesme". Uvek je tako...
Jeste, pisala sam na tvom blogu i to ne bas podrzavajuce. Bila sam dosta kriticna jer poznajem TU situaciju i znam da je trnje ispod divnih, mirisljavih latica, crvene ruze...ali, mozda ima izuzetaka koji ce,neminovno, potvrditi pravilo i mozda BAS TI budes izuzetak... Videcemo.
Sigurna sam da bi imalo smisla da si bilo sta napisala. Mada je divan i ovaj Mika Antic koji govori kroz tebe
Freia ::dobro jutro evo da se i ja kratko uljucim.
nema veze s privatnom porukom, mozda samo s raspolozenjem unutrasnjeg ja da onako u stilu bloga podelim koju rec. Desi mi se kad ne znam na cemu sam vise s idejama i zeljama da mi se pocnu motati jedno dve tri melodije pesama u glavi.. i nikad ne uspem skontati ime ili izvodjaca pesme, a tako mi se slusa u datom trenutku.. Dirljive balade, koje grcevito odzvanjaju. Skontala sam da je vreme da pustim opet neki mjuz..
Sve ima veze sa privatnom porukom
U svakoj poruci je sadrzana i neka poruka licne prirode, u svakoj poruci ce bar jedna osoba da se prepozna...bar jedna i to potpuno spontano, a kroz neke proturimo i neki skriveni podtekst, nesto izmedju redova, pa ako neko primeti-primetio je, ako ne - idemo dalje.
U svemi ima necega licnog, jer uvek dajemo deo sebe i dok pisemo poruke... i dok reagujemo na njih...koja god da je tema u pitanju.
Mozda je najteze kad cutimo...
Citat:prepoznajem kad zelis da se onako blago povuces, ja zbilja tezim da vodim racuna da to ne radim predugo, generalno.. u takvom sto kaze vampirce vakuumu, covek je samom sebi los sagovornik.
Da, fino si to prepoznala. Ponekad zelim da se povucem... to ponekad se dogodi kad mi se ucini da cujem sopstveni eho i da je besmisleno biti tu ako si sam... Mnogo je tesko kad je na jednom mestu puno ljudi a svako je sam u svom bolu...usamljen medju ljudima.
baš mi nešto nikako neide.Možda ti je to slučajno upalo.Ako tako mora neka bude,tvoj je blog,samo opet mmmmmmmmmmm nešto se ne uklapa. 
