|
Poslao: 12 Sep 2010 12:31
|
|
U pravu si.Baš ume da bude višeznačna. Evo sada mog plakata za predstavu ''Ko je ljubio taj ne ljubi više''.
Tehnika - serigrafija na flokovanom papiru. Odštampao sam ga u mom ateljeu. Predstava je vrlo specifična: posrećilo mi se da od različitih stihova, različitih autora iz različitih epoha napravim jedinstvenu priču, dramaturški povezanu. Kao kad se deca igraju igre ''sastavi rečenicu'' (jedan kaže jednu reč, drugi sledeću, itd, a sve to mora da bude logično). Predstava počinje ženskom opomenom (''Opomenom'' Desanke Maksimović), nastavlja se muškom opomenom (''Ne vjeruj u moje stihove i rime'', Šantića), i tako do kraja teku stihovi. Završava se stihom koji tako divno netačno samo pesnik može da izgovori - ''ko je ljubio, taj ne ljubi više...''. Scenografija je građanska kuća, salon, nodređenih, zlatnih godina...Kostim , naravno, građanski...Nadam se da se i to računa u ručni rad.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 20 Nov 2011 22:02
|
|
Jooj, što je sladak. Ja imam sličnu podlogu, ali je ta lepša. 
Dok je S. živela u Kuvajtu, poznavala je nekog našeg gospodina koji je bio zagriženi poznavalac persijskih tepiha, i kolekcionar u onoj meri u kojoj su mu njegovi prihodi to dozvoljavali. Jednom prilikom su išli u posetu nekom čoveku, za kog je ovaj "persijanac" tvrdio da je neviđeni divljak, varvarin, huligan... drvlje i kamenje je posipao po čoveku. Pita ga S. zašto tako govori o njemu, "persijanac" kaže - videćete. I stignu oni do kuće tog vizigota, uđu, i S. vidi huliganstvo na delu - ogromna soba za primanje gostiju zastrta veeelikim persijskim tepihom, a na sred sobe - fontana.  I rupa u tepihu zbog te fontane.
|
|
|
|
|
|
, od bocnih stranica radijatora..
