|
Poslao: 10 Okt 2008 15:02
|
|
Joj natrix kako je sada lepo i šareno ovde, hvala!! 
Tepih tvoje bake me je podsetio na to kako se danas takve stvari više ne rade. Zamisli kako su nekada tkali tepihe! I uopšte kako su bili upućeni na to da sami prave sve i svašta. Od pekmeza do tepiha. Moja prabaka je imala malu manufakturu, imala je neke mašine i radnice i štrikali su džempere koje je ona posle prodavala po vašarima, a pradeda je bio stolar. Oni su živeli od svojih rukotvorina. Ljudi nisu kupovali ono što im je potrebno po radnjama nego su išli kod zanatlija. I predmeti su se nekako bolje i pažljivije čuvali. Kako nama danas deluju nestvarno priče o ljudima koji su posedovali samo jedan par cipela ili su delili kaput sa nekim. Tako se živelo do pre 60ak godina, nije tako davno bilo. Evo jedan banalan primer kako se rukotvorine ne cene više kao nekada. Mi imamo gomilu nekih miljića koje je heklala razna rodbina, ali to sve stoji u nekoj fioci jer je potpuno nepraktično. Ko će to stalno da trese i štirka. A i ne slaže se nekako sa našim nameštajem, šta znam. A na starinskim fotografijama moje bake sve milje do miljea. Ja ne umem da heklam ni da vezem, niko u familiji ne ume pa me nisu naučili. Sama sam naučila da štrikam, malo, ali nije za javnost. Fotografija sa venčićem i zavesama mi je najlepša 
Uvek mi je drago kada vidim neki stan koji ima taj neki starinski šmek, lepo je kada ima za šta da se uhvati paučina. Ne volim ni ja moderan dizajn, volim na papiru, ali ne bih mogla da živim u takvom okruženju (mada ko zna, na svašta se čovek navikne, moderan dizajn = $$$).
I da, natrix, Iron Maiden? Sad imamo materijala za prozivku.... 
|
|
|
Poslao: 10 Okt 2008 17:37
|
|
Ja ću sad da ukažem homage mojoj pokojnoj baki, koja je bila "velika radinica", tkala je tepihe, ćilime, peškire i posteljinu od ćetena i svile koje je sama proizvodila (gajila je svojevremeno svilenu bubu). Ovu haljinu imam od 15. godine i još uvek je nosim, a sašivena je od njenog ručno tkanog čaršava za krevet koji je star više od 60 godina. Dugo sam čuvala njene ćilime u ormanu: nekoliko meseci posle njene smrti, otkrila sam da su se na nekim mestima pretvorili u prah, pojeli su ih moljci, nažalost, pošto ih nisam adekvatno zaštitila. Ipak, verujem da su otišli za njom, prešavši u neki drugi oblik ili dimenziju.
|
|
|
Poslao: 10 Okt 2008 18:09
|
|
Zaista lepa haljina. Moj suludi sistem asocijacija je izbacio misao na Hajnea i Lorelaj u moju svest. Tako ja nju zamišljam, pod uticajem romantičarske likovne propagande.
Ručno tkano platno... nemam reči.
Sada su to magični ćilimi, oni što lete, tamo negde.
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2008 16:59
|
|
Evo, da se vidi da sam od reči Prozivah ovde ljude za sklapanje nameštaja, a sad sam ja glavni stolar na MC-u.
|
|
|
Poslao: 12 Okt 2008 22:43
|
|
Mnogo je slatka ova stolica, mogao bi se od nje napraviti nakit, privezak za ogrlicu  ili ključeve. Mogla bi da napraviš i neku devojčicu koja će da se ljulja na njoj i mašta.
|
|
|
Poslao: 15 Okt 2008 13:14
|
|
Sorelag, el kuca laje zbos sebe ili zbog sela? Kad me neko 'vako lepo hvali, ja sam spremna da uradim još jedan primerak (nisam baš sigurna da bih je nosila oko vrata doduše).
Slučajno sam nabasala na ovu sličicu, i mnogo mi se dopala. Delimično zato što sam fan knjige "Ime ruže". Ima sad da sašijem sve ovo i da uramim, mnogo mi se sviđa!
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Okt 2008 13:55
|
|
Pre 3 dana sam započela jednu vrlo ambicioznu( u mom slučaju) rukotvorinu- počela sam da krečim.
Celo leto nikako da se organizujemo i pozovemo majstore. Vidim ja da će vrag uskoro odneti šalu, sačekam da muž ode na put i tvrdoglavo rešim da dokažem sama sebi kako mogu i to. Ako umem da donesem torbe sa pijace bez ičije pomoći, što ne bih mogla i da okrečim dvosoban stan. 
Posavetujem se sa prijateljem, kaže:" Prevuci mokrim valjkom preko zidova da vidiš da li će negde početi da se odlepljuje. Ako krene, glet masu u ruke pa popunjavaj rupe."
I tako prevučem ja tim mokrim valjkom a pukotine jedna po jedna samo niču kao pečurke. Ne dam se obeshrabriti- dohvatim glet, pa izmažem skoro ceo plafon( hoću da mi bude glatko i ravno) i oko 5 kvadrata po zidovima. Ide meni ta mazanija od ruke, kao puter, sve dok nije došlo na red šmirglanje. 
Odem u farbaru i tražim najveću moguću ručnu šlajfericu, pa nek vidi onaj glet ko je sada jači.
Posle toga je krečenje plafona bilo kao dečija igra.
Sva srećna, poranim jutros i premažem jednom sve zidove u kuhinji. Boja žuta, valjak juri ne mogu da ga stignem, malo kaplje( ništa strašno). Sednem da popijem kaficu i onako uživajući u pogledu na sunčane zidove ugledam jednu maaaalu odlepotinu. Ih, ma nije to ništa, uzmem špaklu i...kad je krenula moja lepa žuta da se lista umalo me šlog nije strefio. Mogla sam komotno ceo zid da oljuštim ali sam se zaustavila na ovećem pravougaoniku.
Opet pravi glet, pa maži, pa čekaj da se suši bar tri sata...a mislila sam da ću danas završiti i kuhinju, i plafon hodnika.
Podsećam se svakodnevno šta sam obećala sebi: polako, ne žuri, stići ćeš kad stigneš i ostale lepe misli neukih majstora.
E, tako, sad vam se izjadah u pauzi dok čekam ekspresno sušenje( uključila sam i klimu da greje ne bi li ubrzala proces) pa natrag na posao.
Mužu nisam rekla kakvu akciju sprovodim po kući. Neka se iznenadi pri povratku sa puta. Je l' ono beše ja rekoh da ću da mu kupim maketicu aviona za godišnjicu? Ništa od toga, potroših novce za poludisperziju, dosta mu je okrečen stan.
|
|
