|
"Trebalo bi da dobijem sertifikat zbog načina na koji te
volim. Hoću titulu iza imena. Ovako nekako:
"Dobar dan. Ja sam _____________, V.T."
(moje ime)
tako da se svi zbune i misle da sam
neki fensi lekar
u belim klompama ili gospođa sa ukradenim belim mantilom
i uključenim elektrokardiografom.
Hoću da budem tu, blizu,
da te vratim u život
četkicom moje maskare. Kao, abrakadabra, moj si
zato zaveži i budi srećan! Hoću da maltretiram sve ljude koji
šetaju ulicama i oko autobuskih stanica koji pitaju da li ste
pronašli boga. Hoću baš da ih pitam da li su pronašli tebe
i da li im to donosi sreću i prosvetljenje, količina
elektriciteta koja bi mogla bi da ih obori na pod ili čak
da pretvori nečiju frizuru u kosu zalizane bebe. Bebe su
super. Bebe ne zanima da li sam
ja u pravu a ti nisi ili
si ti u pravu a ja nisam ili
smo oboje idioti što ne delimo lego kockice pa
pričam o tome mnogo u poslednje vreme, i mislila sam da
jednostavno
dam sebi diplomu i potrebne preporuke da bih mogla da
radim ovde,
mislim, da ležim u tvom velikom krevetu i gledam neki film
sve dok
ne skinemo majice kad postane baš vruće.
Kad sam bila mala, htela sam da budem princeza
ili neurohirurg i zato
što si mi rekao da sam postala samo jedno od toga
pretpostavljam da ću morati da
zamahnem svojim trepavicama kao da su kišobrani za tvoje
suze,
samo da bi znao da sam tu u slučaju da
posumnjaš u vremensku prognozu
i reći ću, "pogledaj ove skraćenice
iza mog imena,
dušo, pogledaj ih. Ne dešavaju se one svaki
dan, kao što se dešava hodanje i kao što se dešava pričanje i
kao što se dešavaju dodiri. Dragi,
znaš da ne volim to da ističem
ali
ja sam u pravu a ti nisi.
I sad poljubi ruke
njenom veličanstvu."
I sve ti to lepo iscrtam, da razumeš,
kredom na tabli,
tastaturom,
mojom turpijom za nokte.
Sokom od ananasa.
Crvenim kaputom.
Nevidljivim mastilom koje se ponovo vidi
kad ga popiješ.
Pretpostavljam da sam samo htela da budem
doktor koji ti zašiva šavove, samo sam htela da te obučem u
ono papirno odelo i kažem, "Izvini.
ali stvarno jeste
vrlo
ozbiljno. I neizlečivo."
To je otprilike ono što sam spremna da uradim -
najteži poslovi
su uvek oni
koje niko neće da radi. Pa dobro,
ja se najzad, /i mislim da je to prvi put ikada/
ne plašim danas
da stavim znak ispred kuće na kome je moje ime i moje
zanimanje:
_____________, V.T."
|
