|
Poslao: 31 Avg 2007 16:33
|
|
"Labavo.
Sedim i
brišem razvodnjene mrlje.
Uništavam nečija mala remek dela rađena vodenim bojama.
Gledam u svoje ruke i čekam.
Osećam da smo izgubili jedno drugo ili tako nešto
jel znaš?
sve vreme smo zajedno
jel znaš?
ali gde si ti sve to vreme?
Uvek umoran i zabrinut.
Nikad nemaš potrebu da pogledaš u svoje ruke.
One miruju u tvom krilu
i ja mirujem neko vreme
čekajući da mi se usne pomere.
"Tu sam
stvarno
skoro uvek.
Samo je sve bilo...
...uh...
sve je.... ili strašno lepo
ili strašno tužno.
Sve.
Samo sam -"
Uzdah.
"Umoran."
Osećam kako se raspadam.
Kako se nalazim između dve radio frekvencije.
Sve te smetnje i nesklad.
Cepkam salvetu na male savršeno jednake kvadratiće
i onda ih jedan po jedan ubacujem u šolju od kafe.
Kontrolisani pokreti -
da bih sačuvala kontrolu.
"Plakala sam sedamnaest puta danas."
Još jedna pauza
pomeranje zvuka.
"Zašto si plakala?"
Učvršćuješ svoj glas
ravan i staložen.
"Mislim -"
Uzdah.
"da su lepota i tuga suštinski povezane."
Misliš o ovome i polako klimaš glavom.
Deluješ bledo i isceđeno
kao nešto što je raslo pod fluorescentnim svetlima.
Shvatam da ti upravo ja
i upravo sada izvlačim boju.
"Mora da sam neka vrsta loše droge,
ili tako nešto.
Ne bi trebalo da si ovde.
Ne bi trebalo da smo ovde."
Želim da ostaneš zauvek
ali mi je pogled nekako zalepljen na dole
i ne mogu to da ti kažem.
Tonem još malo dublje
zbog ove samoizdaje.
"Kako da odem kad si tako puna lepote
i tako puna tuge?"
Uspevaš da se polu-osmehneš.
Ruke mi se tresu i osećam kako mi se grlo steže,
Najzad te pogledam da bih videla kapljicu na tvom obrazu.
Zanemela sam u šoku.
"Šta je to? Šta ?!?!"
Skoro da sam izbezumljena.
Nikad te nisam videla da plačeš.
Nikad.
Zastrašujuće neverovatan prizor.
Izgleda da su sad obe naše strane izjednačene.
Još uvek imaš taj polu-smešak
i ruke ti odsutno dodiruju lice.
Tvoje reči su šapat.
Spora slatka olakšanja.
"Samo pozajmljujem nekoliko tvojih suza."
|
|
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2007 17:20
|
|
"mozhda te sutra imati nec'u
ali danas te imam za ceo zhivot svoj..."
neka grupa sa imenom slikara
.."pod kozhom znash da nema(m) nikoga"...
|
|
|
Poslao: 02 Sep 2007 20:44
|
|
"sve ima svoje
kad mrzne i vri
kad menja boje
kad vene il' zri
sve ima svoje
pochetak i kraj
tame postoje da bi
prizvale sjaj."
balashevic'evska
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Sep 2007 21:32
|
|
pianissimo
...
"tuzhna pesma na sto nachina svetom putuje...kishna jutra opet pochinju od kad sam otishla... smejem se al' suze naviru..." (Neverne Bebe)
***
Citat:… nikada mi nije bio jasan efekt kiše. Naime padne malo kiše pa stanu tramvaji, ljudi više kao da neznaju vozit auteke, svi su neurozni, da ne velim nad*kani na nešto… a samo je pala kiša… nije se odgodio armagedon, nije protutnjao tornado….
(ne)razumevanje
|
|
|
|
|
Poslao: 07 Sep 2007 16:13
|
|
"Poslusaj san.
Oslusni ga.
Slusaj kako dolazi polako
Tapka u mraku
Kroz hodnike duge
susti liscem
I mazi se nosen vecernjim vjetrom
Kroz prozor
U tvoju postelju
Pokriva tebe
i njega
Sto ga grlis i nedas..."
(Bloso)
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Sep 2007 18:56
|
|
Smjesnoga lica sami padamo,
svatko na drugom kraju svijeta
zapetljanih tijela umor skrivamo...
Koliko potrosenih prica, pune ulice papira..
pokidanih istina snovima trosili smo ceste
i mada se ne smije u sebi dugo sutjeli
miris prve jeseni...
Kroz otrovane noci kad je sjecanje na strazi,
ja ne prolazim
tada vagoni puni srebra i rijeke zlatnog praha nece jutro potkupiti
a vjetar nosi na lakim usnama miris prve jeseni
govorim u snu
govorim u snu
Urban
Dopuna: 12 Sep 2007 18:56
mozda je vec bila, ali ja stvarno volim uspavanu devojcicu
Suzanne Woolcott
|
|
