|
"zazmuri...videcesh svet kakav josh nisi video...u tom svetu zivim ja...od ludila do ochaja..boje od suza isprane..."
"... mozda se sve ovo deshava josh nekome..."
"...sklopljene ochi drugachije gledaju svet..."
"...Dirty basements, dirty noise
Dirty places coming through
Extreme worlds alone..."
"...Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja
dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato me zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge šeme.
Nemoj da mi uputiš više
nijednu reč,
čak i ako to želiš.
Sve reči mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pričuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim očima piše,
pa se sneveseliš,
a već je kasno, već si ih pustio da odu?
Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više,
bojim se da će i moje reči da poteku
izazvane tvojim
pa će da se sliju u moćnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da će iz mene bujica da provali,
da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otćutali. ..."
poslednje dve pesme preuzete sa ellinog bloga
"Opet lomiš ogledala
uzalud se trudiš da zaboraviš
samo ćeš tugu razbiti na više djelova
mozaik sjećanja zaboli u svitanja
neka jutra daleka i snena
onda se zapitaš ponekad
hoćeš li prepoznati misao koju si čuvao
uz kafu u nekom kantunu svog vremena
da li se igrala
ili je zaista voljela
hoće li se ona tebe sjetiti
u sumrak neke davne godine
uz zamagljene prozore
da li će i tada biti ona ista
ili možda bolja
I onda ćeš se izgubiti
u onom istom lavirintu u kome si je sreo
čežnjivu i daleku
divlju zabludu koju nisi ukrotio
zato što je toliko ličila na tebe
zaboravićeš koje je pjesme voljela
čega se plašila
i kako je lijepo lagala
Ostaće samo staklići tog vremena
neka čežnjiva sjećanja
i gorka praznina koja ubija
par našvrljanih pjesama
i ONA
Tvoja divlja i neukrotiva "
Dopuna: 11 Mar 2007 22:37
chudno ogledalo dushe...
"There is always some medness in love. But there is also always some reason in medness" Niche
"otkud osjecaj da gubish pouzdano zaledje
umetnost te chini jachom nego shto pretpostavljash" azra
"Pada u suton i bjezi
ta divna suncana misao
i kome si dao
i kome si pisao
sve to na kraju srce zbroji
ovo su moji
a ovo tvoji komadici duse
kao krijesnice lete i lete
i reci mi da nisi
bas jako odrasla
da zivi u tebi jos neko dijete
usne namazane medom
i prvo skolsko zvono
pa tako redom
godine neka se pletu
i ako ostanemo sami na svijetu
tako sami
da zvijezde redom gasimo
da osmjehom nekog spasimo
pa ako ti dodjem zorom ranom
i miris jabuka ti stavim na usne
znat ces da je smrt neozbiljna
i samo se sali
znat ces da nas ima i po tome
koliko smo ljubavi dali..."
Z. Krznaric
Dopuna: 11 Mar 2007 23:19
"Dozvolite mi
da, posle svega,
dalekoj nekoj gospođici
napišem jedno pismo,
onako malo nostalgično,
onako kako to pišu
senilni penzionisani admirali
svojoj preživeloj posadi
sa potopljenog razarača...
Gospođice,
kazaću,
gospođice, sve je,
sve je,
sve je gotovo.
Ovde opet cveće pokojno
prodaju razliveno u parfemske flaše.
Sve je,
sve je,
sve je spokojno,
kao da vetar nikada nije
išamarao drvored
i oko odžaka se pleo.
Gospođice,
kazaću,
u ovu jesen,
frigidnu kao turistkinja
sa skandinavskim pasošem,
to što sam odjednom sed
ne znači i da sam beo.
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros
kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta od jutros
ja se ponovo plašim
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe,
podeljenju kao plakat
ko zna kakvim ljudima.
Da li sam još uvek ona mera
po kojoj znaš ko te boli?
Po kojoj znaš koliko su pred tobom
svi drugi bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima,
a ko plaća?
Da li sam još uvek
među svim tvojim životima
onaj komadić najčistijeg oblaka u grudima,
i najkrvavijeg saća?
Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa
i sna.
Jedina si bila do zuba sita
sa ono malo mojih noktiju
i dlanova.
Voleo bih da tvoji budući sinovi
naslede boju mog glasa
i kćeri da nose moju tugu
u prslučićima od svile.
Voleo bih da ipak negde sačuvaš
sve moje daleke vrhove
na horizontalama tvog dna.
I da poneseš moje oči
kroz tišinu svih tuđih očiju
i tuđih stanova.
I moj oktobar kroz sve tuđe aprile..."
Miroslav Antić
Dopuna: 15 Mar 2007 14:04
“Sagradio sam tako predivne dvorce u oblacima, da se na zemlji zadovoljavam sa rusevinama…”
"Jednom, davno,
kad su cvjetale tikve
u bašči iza naše kuće,
a bosonogi dječaci,
zagledani u beskrajno plavetnilo neba,
maštajući o dalekim putovanjima,
na klupi ispod oraha
odbijali svoje prve dimove,
napisao sam malu pjesmu
I ostavio je da, u zbirci spomenara,
čeka neka bolja vremena
Poteklo je od tada dosta rakije
iz kazana našeg komšije,
a ja sam izgubio mnoge bitke
u ratu sa samim sobom
noseći u genima vječnu čežnju za morem
što je, ko zna kada, oteklo iza Karpata
napuštajući nas zauvijek
I tako, već godinama
ne uspijevajući da prilagodim
svoju prošlost svakodnevnim potrebama,
poput tužnog vojnika
umornog od dugih marševa,
žalim za vremenom
kad misli su mi vrludale
stvarajući čudnovate konstrukcije
Na staromodan, nespretan način
držim u tajnosti svoje smiješne ljubavi
dozvoljavajući mašti da me,
s vremena na vrijeme,
odvuče prema neizvjesnim daljinama
tražeći mladost
da mi osvijetli put
poput velikog okruglog mjeseca"
Dragoslav Mihailović
"Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svjetlo u očima
prije spavanja
ne govorim ti nešto nježno
i ne grlim ti dušu
ali ovo ti moram reći
previše je gorkog
i ljudi su grubi
pa ako i ne govorim
još uvijek te ono najljepše u meni voli i ljubi"
"A istinu nemoj suviše ozbiljno da shvataš...
To bolje zaboravi...
Nema istine sa velikim "I", veruj mi...
Svako ima neku svoju unikatnu istinicu, kao otiske prstiju...
I sumnjam da ih ima dve na svetu da se totalno podudaraju..."
"Znao sam i ranije da postojis
Moj duh je zbog tebe lutao
Gde li si do sada bila
U kome si svetu živela
Iz koje bajke si izasla
Kako si u Beograd dospela?
Zašto si mi se sada javila
Kad su mi ruke vezane
A na nogama okovi
A svi moji brodovi
U mirnu luku uplovili
I svoja sidra spustili
Da vise nikada ne isplove
Na beskrajne , nemirne pucine
Na kojima ljubav caruje.
Zašto ides na Kosutnjak
Da čitaš naučne fikcije
Ispod onog platana
U cijoj krosnji moj duh stanuje
Koji je zbog tebe lutao.
Ostani u kuci
Pobacaj knjige iz filozofije
I zbirke poezije
Ostavi samo Milana Rakica
Sedi pored prozora
Zatvori svoje okice
Ukljuci mastu mastovito
Doplovi do mene snovima
Udji u moje pore
Poteci mojim venama
Zagospodari mojim mislima
Nek nam se tela sjedine
I tako ostanu
Sve dok nas silom ne rastave
Jednim jutarnjim budjenjem".
Bauk
"Suffering occurs when we want other people to love us in the way we imagine we want to be loved, and not in the way that love should manifest itself - free and untrammelled, guiding us with its force and driving us on."
Koeljo
"Ovih dana mi doduše svi govore da im delujem nekako umorno... ali ti znaš da je to kod mene pobrkano..kao instalacija u ruskom soliteru..i da retko pokazujem ono što stvarno osećam...
Vrag da me nosi...
Eto..."
Dj.B.
"Posle izvesnih noći trebalo bi da promenimo ime,
jer vise zaista nismo isti.”
Emil Sioran
"Na poljima od snova ne pušta se korenje"
"Ostaviću te u onoj ulici
Kojom smo prolazili danima
Onako zagrljeni…
Spakovaću ti sve naše nade i želje
I kad ti otežaju
Ostavi ih ispred nekog tuđeg praga
Preko kojeg ćeš preći i otići u neke lepše dane
A ja žaliti neću
Sačuvaću sećanja i nechujno ti poželeti
Svu ljubav ovog sveta na tvome putu
Spakovaću ti još hleba i soli, neka se nađe
Tako se ispraćaju oni koji polaze put života
Ni korak više neću da te pratim
Ne gubi tvoje dane
I kad kreneš stavi ružu za rever
Tako se to čini u svečanim trenucima
Ni ove kiše izdajice neka ti ne stoje na putu
Znaš da moraš poći
I šta još čekati?
Sačuvaću sve što je tvoje
Sećanja ostavi meni, nemoj ih poneti
Znam ja koliko umeju biti teška
Da ne zastaneš…"
Gordana Grgic
"ja te samo jasno vidim ovaj put..." gibboni
mala princeza
Dopuna: 15 Mar 2007 20:43
"... ja sam ceznula za tobom,
da nisam znala da ceznem za sopstvenom fikcijom,
da nisam znala da ceznem za nekim svojim zaostalim snom,
a da je covek tvog lika, adrese i maticnog broja,
jedan bledi covek od papira i magle,
sa tudjim pricama i frazama."
Dopuna: 16 Mar 2007 17:26
"Zrelost je sposobnost da se odupremo iskustvima koja nas uništavaju i da ne izgubimo glavu zbog iskustava koja nam gode."
Robert K. Greenleaf
"u sebe u sebe u sebe i nikako spolja..."
i zato aplauz za one koji "probaju"...
Dopuna: 18 Mar 2007 11:40
"on je isti kao ti
tako isti veruj mi
nocu za mnom umrece
danju ledja okrece
on je tako okrutan
on je tako sujetan
on je isti kao ti
jer i on me vishe ne voli..."
leontina
Dopuna: 19 Mar 2007 21:50
poruka od mame jutros:
"Sreco kako si? Dobro se obuci, javili su da ce sneg danas... i jedi...od iluzija se ne zivi..."
Dopuna: 20 Mar 2007 13:36
Dopuna: 20 Mar 2007 16:02
"here comes the rain again..."
|
but I knew you would... 
