|
Poslao: 27 Sep 2007 16:17
|
|
Da definitivno je lakse,zato i pisem sve sto osecam,kad god mi je tesko imam potrebu da to kazem,a pisanje mi jedina opcija da u tom trenutku izbacim sve iz sebe sto me pritiska  i izgleda da mi dobro ide, iako sam mislila da nemam bas talenta za pisanje...
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2007 14:17
|
|
Kazu da ne valja gledati Sunce,
jer te zaslepi...
I sada znam, bili su u pravu...
Gledala sam te, upijajuci svaki tvoj osmeh i pokret,
pa sam sada ostala slepa...
Slepa od ljubavi za tobom...
I nisam se zalila jer ti si bio moj vodic kroz zivot.
Bila sam srecna, iako vise nisam videla lepote ovog sveta...
Samo tebe, taj sjaj Sunca su moje oci videle...
Bilo je to nesto najlepse sto su ikada gledale...
Ljubav, to divno osecanje, sreca i sunce...
A onda odjednom, tek tako, Sunce je zaslo za oblake...
otislo od mene,
a u ocima ostala je samo tama i crni okean pun suza...
Sunce je nestalo...
a moje oci su ostale slepe...
I uvek cu Sunce moje biti slepa od ljubavi za tobom...
_____________________________________________
Potreban si mi...
Tako jako zelim da si samnom,
da Sunce sija isto kao pre...
Za tvoj osmeh i poljubac spremna sam da ostavim sve...
Tuzno i mracno je moje srce sada.
Bez tebe place i lomi se...
A ova ogromna daljina izmedju nas ubija me...
Zelim da vrisnem koliko te volim.
ali ti me ne cujes,
ne znas koliko patim i koliko me boli...
Srecan si negde daleko,
a moja tuga ne znas ni da postoji...
Uzimam svoje srce na dlan, i dozivam belu golubicu,
sa nadom da ce stici do tebe...
Mozda ces tada znati koliko patim za tobom i koliko te volim...
I onda ostajem da cekam njen povratak,
jer mozda ce sa njom i moja sreca da se vrati...
_____________________________________________
Tvoje oci me progone od dana kad smo se upoznali.
crne i krupne, koje mame moj osmeh.
I svaki put kada me pogledas zatreperim od srece,
jer znam da me vole i da sijaju kao zvezde,
samo za mene...
I kada odes, moje srce tuzno ostane,
zeljno ocekujuci susret, sa tim ocima punim zivosti i srece...
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2007 20:07
|
|
Nadam se da ove stihove zapisujes,jer su prelepi....Ovaj poslednji me pogodio jako,eh crne i krupne znam jedne takve....samo napred,pisi....
|
|
|
Poslao: 29 Sep 2007 21:21
|
|
Zapisujem naravno, inace se budim u pola noci i pisem  za svaki slucaj drzim svesku i olovku pored jastuka... Hvala na podrsci, mnogo mi znaci...
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2007 22:19
|
|
Draga moja... morala sam da te nađem....
Moram prvo da ti kažem da su ti tekstovi - pesme - proza - odlični i da te posavetujem (pretpostavljam kao starija??!) da bi trebalo da se posavetuješ sa nekim oko istih. Imaš grešaka u sklapanju i redosledu reči... ali ima i ono što većina nema - osećaj!
Savršeno si ispoljila osećanja i nabacali ih tako da ih čitalac oseti. Mislim da bi mogla nešto i da objaviš... razmišljaj na tu temu, ali morala bi da imaš mnogo materijala, onda da odeš kod nekoga i da ti taj neko sve to profi objasni (kako se ustvari pravilno piše, šta uz šta pisati - koje reči sklapati... kada dizati a kada spuštati ton i sl.). Mislim da imaš talenat i nemoj da ga protraćiš a ako ti i neko ko je iz te branše to i potvrdi - budi uporna.
Uspomena ti je ludilo... kraj malo odskače ali početak i sredina je super. Digla si me sa prozom - to je dobro!
|
|
|
Poslao: 02 Okt 2007 22:40
|
|
Eee hvala puno...drago mi je da ti svidjaju....Znam da to nije bas nesto lepo oblikovano ali s obzirom na to da pisem neko kratko vreme...sta znam mozda vremenom bude sve bolje...I ja sam razmisljala da nekoga pitam za savet jer ce mi puno vredeti, tj. vec sam pitala nadam se da ce mi odgovoriti Sutra cu da okacim jos neke, posto sam sada u nekoj tuznoj fazi zivota pa mi pisanje mnogo pomaze...Hvala ti jos jednom!! Kiss
|
|
|
Poslao: 03 Okt 2007 21:33
|
|
Htela bih da vrisnem od bola,
ali sta vredi kada me neces cuti.
Htela bih da te zagrlim,
ali ne mogu...daleko si.
Htela bih da ti kazem koliko te volim,
ali ne verujes mi.
Htela bih da placem,
ali vise nemam suza, pa se kidam u sebi.
Htela bih da promenim proslost,
ispravim greske i vratim te,
ali to je nemoguce...
nikome to nije poslo za rukom...
pa zasto bih ja bila izuzetak...
Htela bih da te zaboravim i nastavim dalje,
ali kako Sunce moje kada te toliko volim,
kada moje srce kuca za tebe...
________________________________________
Nemam snage vise da se borim,
a moram...
Trebalo bi da budem srecna sto volim...
a ja od te ljubavi lagano umirem u samoci.
Zar su moje greske bile ogromne,
kad ovoliku cenu moram da platim...
Tuga i kajanje je sada sve sto imam...
Muzika,cigare i mrak su mi jedina uteha...
A opet sam tako usamljena...
______________________________________
Ne znam vise kuda i kako...
Zasto? pitam se stalno...
Bez tebe sam samo tamni oblak tuge...
Nistavilo...
Volela bih da znam cemu sve to...
A ljubav...
Sta je to patnja? suze? tuga... sto nisi voljen, a volis...?
I kada sve to prodje, ostaje samo praznina...
mir i nostalgija za necim, nekim...
i secanje da si izgubio...
A cudno je to kako samo jedan trenutak unisti sve do cega ti je stalo...
a posle ni hiljadu istih nije dovoljno da izgubljeno vratis...
_______________________________________
|
|
|
Poslao: 03 Okt 2007 21:41
|
|
Evo jos jednog texta davno napisanog, neki delovi ne zvuce lose, al tada mi je izgleda bio cilj da sto vise napisem i srimujem, sad kad pogledam malo bezveze zvuci al dobro...
_______________________________________
NIKAD VISHE
Ti si tamo negde daleko od mene,zelim da te vidim da opet mi krene...
moje srce za tobom i dalje vene,
svi ljudi sveta svoje sudbine slede,
tvoji poljupci sa mojih usana blede...
..i ja sada vishe nisam sigurna dal prave ljubavi postoje i uopshte vrede.
I uvek kazem postacu jacha
ne mogu ceo zivot kroz tugu da koracham,
al opet ti se u mislima vracam,
i znam da ceo zivot greshke bez tebe cu da placam,
na nasha stara mesta josh ponekad svracam....
a tamo vidim sve...sve sem nas,
drugi ljudi
druga lica,
i ja... shto lutam sama do tih beskrajnih ulica.
Ne znash kolko mi nedostajesh,
da budesh deo mene odavno vec prestajesh,
iz mog zivota ti polako nestajesh.
Svaki tvoj pogled i svaka tvoja rech,znam da vremenom izbledece vec,
i znam da ceo zivotni put sama cu prec.
Moje suze te nikad boleti nece...ista rana previshe puta je lechena.
Ja sada samo snove imam,
nove ljubavi u srce,ne mogu,ne zelim da primam,
na tvoja pitanje da li sam okey samo glavom klimam,
a u stvari lazem i uvek cu lagati
znaj da ti nikad necu priznati,
da josh me boli,
da josh te volim,
da nisam sigurna dal moci cu da te prebolim,jer posle tebe bojim se da ponovo cu srce da slomim.
Ne zelim da patim,a josh manje tebi da se vratim,
od sada svaku suzu u proshlost cu da ispratim,
ovaj put na pobedu cu da se kladim,
svaki udarac da uzvratim,a svoje srce od gluposti odvratim.
Svoje suze cu da zaledim,
zauvek srce u kamen da pretvorim,
svaki moj stih nijedna lepa rech za tebe,
nikad vishe necu izdati sebe,
i ako sad svi za mene strepe sve tvoje slike iz mog srca ce da se iscepe.
Nikad vishe tvoja...
ni ichija...
ja vishe nisam devojka koja zbog tebe na ludu je lichila.
i znaj nikad necu prestati da sanjam,
svoje srce nikad vishe ljudima da otvaram i mozda cu ceo zivot pred svima da se pretvaram,ali nikad vishe za svoje postupke drugima da se pravdam
i nikad vishe zbog drugih da stradam.
Sada svoju shansu hvatam
dok pishem ovaj stih sa proshloshcu prekidam nit,
sve ovo vec sutra postace mit,
sa mojih usana ovo je poslednji krik,
iz moji ochiju i srca zauvek gubi se tvoj lik.
|
|
|
Poslao: 03 Okt 2007 22:05
|
|
Slazem se sa Megi,stvarno imas talenta i da bi trebalo da porazgovaras sa nekim o tome.Drago mi je sto kazes da si vac kontaktirala nekog to znaci da ozbiljno razmisjlas o pisanju.Zelim ti puno srece 
|
|
|
Poslao: 03 Okt 2007 22:11
|
|
Pa od kada sam postovala textove ovde i naisla na pozitivne reakcije, pocela sam malo ozbiljnije da razmisljam o pisanju...Ranije sam mislila da sam antitalenat teski ali zahvaljuci vama sam promenila misljenje...Naravno treba tu jos puno rada ali dobro...necu da odustanem od pisanja a vreme ce pokazati koliko sam dobra u tome...
Hvala na podrsci 
|
|
