i moram tekst...pa me ubijte
Mito bekrijo
Ponoc vec je prosla
vreme da se spije
srce jos je budno
davnu zelju krije
ej, kraj pendzera stojim
cekam da ti vrata otvorim
Ref. 2x
Zasto duso ne dodjes
da me kuci povedes
da ti svoje srce predam
da ti staru majku gledam
Mito, Mito bekrijo
Obec'o si Mito
da ces jedne noci
kad se varos smiri
ti po mene doci
ej, cvece tvoje belo
vec je cekajuci uvelo
Ref. 2x
Sa drugari svoji
po me'ane odis
s vino i sa pesma
noci ti provodis
ej, mladost pusta prodje
Mito, ti po mene ne dodje
Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate.
A noć mi preti, ponoć i pusta tama,
kad me se samo dohvate.
Više me ne voliš,
kad se vraćam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda čudna,
lažna srebrna stvar.
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar.
Ne slušam više šta šapuceš dok snivaš,
plaši me koga pominješ.
I sve si dalja, a sve mi bliža bivaš,
kao da opet pocinje...
Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?
Šta sam uradio?
Kakva tuzna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna...
Dopuna: 09 Apr 2009 21:29
Ne lomite mi bagrenje
Verujem, cenjeni sude, da dobro poznaješ ljude.
Vi barem imate posla,
Jer ćud je ćud, a sud je sud.
Verujem, cenjena glavo, da si i učio pravo
Da svakom sudiš pošteno,
Jer čast je čast, a vlast je vlast.
I sve po zakonu...
Za to sam prvi, ne bi bilo ove krvi
Da je bilo sve po zakonu.
Vlast je vlast...
Sve ja to poštujem,
Tu su paragrafi pa zagrabi nek' isto je i đavolu i đakonu...
Pa nek' se zna:
Nek' su mi gazili njivom, mojom se sladili šljivom,
Uvek je lopova bilo,
Jer ćuk je ćuk, a vuk je vuk.
Nikada zlotvora dosta, suša mi uništi bostan,
I led se prospe pred žetvu,
Al' led je led, a red je red.
I prekardašilo...
Im'o sam bagremovu šumu, tamo dole, prema drumu,
Pa sam čekao.
Red je red...
Polako, komšije,
Ne može samo da se uđe, da se ruši tuđe,
Lepo sam im rekao:
Ne lomite mi bagrenje,
Bez njih će me vetrovi oduvati.
Pustite ih, moraju mi čuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati...
Ne lomite mi bagrenje,
Pod njima sam je ljubio,
Bosonogu,
I odbeglu od sna...
Ljudi smo, cenjeni sude, pa neka bude šta bude...
Žao mi marama crnih,
Al' plač je plač, a mač je mač.
Ne pitaj šta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo...
Ne pitaj da li se kajem,
Jer jed je jed, a red je red.
I sve po zakonu...
Tu su paragrafi, pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru.
Red je red...
Sve ja to poštujem,
Jer više bilo bi ubica nego tica koje odleću ka severu...
Ne lomite mi bagrenje,
Bez njih će me vetrovi oduvati.
Pustite ih, moraju mi čuvati
Jednu tajnu zlatnu kao dukati...
Ne lomite mi bagrenje,
Pod njima sam je ljubio.
O, zar moram da vam ponovim?
Okanite se njih,
Jer sve ću da vas polomim...
Ne bejah neko vreme,ajme baš ste pali u sevdah,sve su kao stvorene sada u ove neke sulude dane,gde se događaju ....DOGAĐANJA....malo se duša moja oraspoloži,ah.kad bi moglo da se skokne do neke kafanice,ala ima pesama za pevanje....rehabilitujem se,a ,sad samo slušam......priloženoo
iza svakog osmeha stoji koji misic srca, koji ga navodi da ih sakuplja.. za rad moje duse i propacenih tudjih... koga god da sretnem pognute glave, osmeh ojaca ali ocavajam zajedno s njima u sebi. Za rad njihovih neostvarenih snova. Za rad strah i postovanje koje osecaju prema meni- sto mi tek sada postaje kristalno jasno, i zbog cega ja u datom momentu strepim, sto im nije lakse..