Hvala svima
Sedim juce na igralistu iza zgrade i gledam mog sina kako se pentra i vere po onim igrackama. U jednom momentu sam pozeleo i sam da se okacim nogama o one pletene merdevine, i da se pustim da visim naopako. Onda sam se setio koliko mi je godina i kako bi me onda deca gledala
Jos juce sam se pentrao na staru tresnju na kraju dvorista, i ostajao tamo preko celog dana. Cak su mi i igracke bile gore. Ubacio sam ih bio u jedan dzak i vezao ga visoko. Ta tresnja se racvala na dve velike grane, pa iz njih manje. Najstarija od dveju velikih grana je pola metra iznad tog racvanja bila nekako uvijena tako da je formirala najudobnije sediste ikada vidjeno.
Sve je to bilo jos juce. Eto me danas. Preko noci nestade i stare tresnje koju je otac morao da posece jer je dohvatila gore vodove za struju, nema ni mojih igracaka. Nema mi one pune platnene kese klikera, nema one gomile peska ispod tresnje u kojoj su zecevi iskopali na stotinu rupa i sa kojima sam se non-stop prepirao oko teritorije. Sve je to nestalo preko noci. Sada sam od jednom 20 i kusur godina stariji, ozenjen, dvoje dece, stomak...
Jos se secam kada sam bio klinac, kada sam zatekao moju majku kako place naslonjena na breskvu kraj ograde. Nije od suza mogla da mi odgovori sta joj je. Plakali smo i ja i sestra kraj nje jer nam je bilo zao kako ona place. Kada je konacno dosla k sebi i nekako se zbrala da nam kaze koju rec rekla nam je da place zato sto je taj dan napunila 30 godina.
Tada nisam mogao to da shvatim. Ja sam jedva cekao da porastem, da budem stariji, a ona je plakala zato sto je napunila 30.
Tako sam se nekako i ja osetio juce u parku, kada sam pozeleo da se okacim na one pletene merdevine.
|