|
Pazljivo sam pratio celu raspravu, i zelim da se ukljucim. Odmah da kazem nemam dece, zelim da ih imam, i da budem otac. Htio bi nekoliko stvari ovde da iznesem.
1. Mislim da su u pravu oni koji kazu da je to licni problem, odnosno licna odluka svakoga, i mislim da je pogresno gledati na to kao izumiranje nacije. Iskreno vec mi je dosta malo tih prica o naciji, srpstvu itd. Dosta sam licno propatio zbog toga, s 19 godina otisao u rat, potucao se kao izbjeglica godinama, i dosta mi je vise poturanja glave i zivota za srpstvo. Decu zelim da imam zato sto volim decu, hocu da imam porodicu, a ne zato da spasavam srpstvo.
2. Ekonomski momenat u celoj prici ne moze se zaobici. Price o tome kako su nase bake i deke imale puno dece, podsecaju me recimo na one price kako je u komunizmu sve bilo super, kako smo ziveli maltene najbolje na svetu, sto mislim da je cista laz.
Mnogi nasi preci s puno dece su ziveli jako tesko. Moja baka kakvo je tesko detinjstvo imala, ja ne bih htio da moje dete sutra ima. Sto se tice onog kako ima puno dece u nerazvijenim zemljama ( Azija, Afrika, Latinska Amerika ), da ima tacno je, ali kako zive ? Kako se pate. Pa ne verujem da iko od nas zeli da mu deca zive u takvim uslovima.
Kako stoje kod nas stvari? Ja imam za komsije mladi bracni par, imaju dvoje dece, uzrasta za vrtic. Dobri su ljudi, i dobre komsije, ali su u velikim problemima. Stan su uzeli na kredit, rade obadvoje. Treba platiti ratu, dazbine, hranu, pa za decu stvari, cini mi se da samo vrtic kosta 100 e. U dugovima su, pozajmljuju, imali su nedavno iskljucenja- nisu placali racune. Cesto se svadjaju, i deca su pomalo raspustena, sve je totalno haoticno. To je istinita i tipicna slika mladog bracnog para u Srbiji s decom. Najlakse je pljuvati po ljudima kako su kukavice, kako se vade na finansije, kako su konformisti, ne kazem da nema i toga, ali ajde realno da sagledamo stanje?
3. Poplacione mere drzave. Dovoljno je videti dodatke za decu, cenu bebi opreme i sve ce vam biti jasno. Nasi politicari samo pricaju o Kosovu i Evropi- i svakog dana slusamo jedno te isto. Kosovo, Evropa, i to se bezbroj puta ponovi. Za probleme obicnog, malog coveka, njih boli uvo. NJima su prepuni dzepovi, i njih ti problemi ne doticu.
4. Postoji i jos jedan veliki problem- vrlo visok procenat parova u srbiji je suocen sa sterilitetom. Uzroka ima vise, a jedan od glavnih je po meni uzasan i skoro dve decenije dugacak stres kome smo izlozeni. Nemoguce je da to ne ostavi posledice.
Da zakljucim: odluka o radjanju je licna, ali drzava je ta koja mora svojim merama, i to prvenstveno ekonomskim da je podstakne. Lamentiranje nad sudbinom srpstva tu nece pomoci.
|
