Neverovatno!
Hajde da napravimo mali eksperiment. Neka svako od vas zamisli da je osoba na nekom odlučujućem položaju vezanom za ovu problematiku, npr. ministar rada i socijalne politike ili ministar ekonomije. Dakle, vi ste neko ko bi trebalo da daje ideje, predloge, i da ih pretvara u konkretne akcije. Imate dobru volju i niste tu zbog sopstvenog dupeta već da zaista pomognete. Situacija je sledeća: znate da je potreban program novčane podrške npr. u vidu dečjeg dodatka. Isto tako znate da u budžetu NEMA novca za tako nešto. Pitanje: šta ćete uraditi? Deklarativno se zalagati za dodelu dečjeg dodatka pa se desi totalno idiotska situacija kao u gorepostavljenom članku, ili ćete lepo i otvoreno reći ljudima da NEMA PARA U BUDŽETU za njih i izgubiti glasove (naročito pred izbore) i rizikovati da vas eventualno neko nasadi na nenamašćen kolac?
Ili ćete dati ostavku i reći da se krivi jer niste uspeli da promenite sistem koji ne valja?
Ili ćete dati ostavku i odseliti se u toplije krajeve, reći zbogom ludačkoj zemlji u kojoj se dešavaju takve stvari?
Ili ćete dati ostavku i reći "Dođavola, nek jednom neko stručan dođe na odgovorno mesto bez obzira na stranačku pripadnost!"?
Ili sam ja pustio mašti na volju...
Ili stvarno negde postoji političar sa integritetom...
"Ili ćete dati ostavku i reći da se krivi jer niste uspeli da promenite sistem koji ne valja? " - ovo nikad nije bilo, niti će biti. Ko BRE da da ostavku i kaže da je pogrešio?
"Ili ćete dati ostavku i odseliti se u toplije krajeve, reći zbogom ludačkoj zemlji u kojoj se dešavaju takve stvari?" - u toplije krajeve će ići kada maznu sve što se može maznuti i više od toga, pa moraju da beže u "toplije" krajeve!
"Ili ćete dati ostavku i reći "Dođavola, nek jednom neko stručan dođe na odgovorno mesto bez obzira na stranačku pripadnost!"? " - ko je BRE stručniji od mene u socijalnoj politici? Pa ja BRE imam završenu večernju poljoprivrednu školu! C,c,c,c,c - ne biva to tako. Pa zar su oni iz suprotnog tabora stručniji od mene? Ne, ne, dečače, to tako ne može!
Možda ćeš ti biti političar sa integritetom... Ja se nadam!
Ma, dobro, nisam ja to ozbiljno... Čisto hipotetički... Ali, stvarno, mišljenja sam da problem denataliteta nije ništa drugo nego samo još jedan oblik manifestacije pravog problema - sistema koji ne funkcioniše na pravi način. A kad god neko to tako kaže odmah je idealista i nerealan. Hoćemo surovo realno? Okej: nema rešenja za denatalitet bez debele intervencije sistema - nema debele intervencije sistema bez promene načina na koji taj sistem funkcioniše u dovoljnoj meri - nema promene načina na koji sistem funkcioniše dok se ne nađu stručni i odgovorni ljudi na odgovornim pozicijama - nema stručnih i odgovornih ljudi na odgovornim pozicijama doj se ne promeni sistem vrednosti i percepcija svakog pojedinca... I tako u nedogled...
Jedan (neimenovani) kandidat za gradonačelnika je pre neki dan izvalio genijalnu rečenicu:"Ako ja dođem na vlast za četiri godine ću rešiti infrastrukturne probleme Beograda!".
Infrastrukturni problemi se NE MOGU rešiti za četiri godine, pa sve i da Gandalf osvoji mandat! Nema šanse! Teorije! Nema te fore! Ali, gorepomenuti to zna. I verovatno mu ne pada na pamet da se zaista zaje#ava sa infrastrukturnim problemima u narednih deset, dvadeset godina, koliko je inače potrebno da se oni, takvi kakvi su, otklone u Beogradu, ali, bitno je da se sedne u fotelju...
E, tako je i sa ovom našom pričom... Lako je Velji da asfaltira i da kaže "Eto, vidite!" (nemo' neko pogrešno da me sFati, super je to što se asfaltira, to što je on magarčina neotesana je druga priča), al' zaje#ano je kad treba da uradiš nešto što će imati vidljive posledice tek za deceniju ili dve. Niko se ne hvata tog vrućeg krompira... Ali, zauzvrat, za istih tih deceniju ili dve ćemo imati situaciju da smo na demografski mrtva nacija a onda ćemo opet morati da gledamo velikosrpske lidere kako kenjkaju o naciji, patriotizmu, Rusiji i uvozu mladih Ruskinja spremnih za rađanje Srpčadi koja će oformiti milione kolhoza u majčici Srbiji koju će u znak zahvalnosti Rusiji preseliti u severni Sibir...
E, al' sam se isk#nj'o...
A sta ljudi imate protiv Ruskinja.. to su najlepse zene.
Sve mislim da bi se bunili kad bi vam zakucale na vrata..
Naravno, one mogu resiti pojedinacne slucajeve, ne sustinu problema.
Ranije sam pisao da je glavni problem lose ekonomsko stanje ( mada je
mnogo bolje nego devedesetih ), ali nisam vise tako siguran.
Kako onda objasniti da je upravo u razvijenim zemljama, sve manje dece, a u siromasnim sve vise.
Mislim da u nasoj zemlji ljudi postaju sve vise otudjeni i sebicni. Ne samo u pogledu dece, nego i u vezama. I ovde sam slusao sta se sve zeli od svog partnera, liste ko biracki spisak, ocu ovo, ocu ono..
A niko da kaze da li je on spreman da zrtvuje nesto, za svog momka, devojku, da li zeli da mu ucini nesto lepo, itd.
Svi samo govore o sebi.
Nedavno sam cuo podatak da se 50 posto brakova u Srbiji razvodi!
Nije ni cudo..
Када буде владала култура породице, женидбе, међуљудског поштовања и бриге, морала тада неће бити ни беле куге.
Зашто ово спомињем. Па нисам ретко читао/слушао коментаре типа "а да ниси имао/ла децу, имала би више за себе"
Пре неки дан је муж од моје комшинице преминуо. После свега тога сазнајемо да она нема породицу. Она је била јединац и сама није имала децу. Сада нема кога да јој помогне у вези сахране, осим наравно нас. Нема код кога да оде, живи сама и има проблема да иде у куповину. Она је негде око 86 а он је био 90. Ми ћемо видети да помогнемо што више јер нема никога.
Ако су сви остали разлози небитни за имање деце, онда је бар овај довоњно јак. Да када остариш имаш на кога да се ослониш, да имаш разлог живљења.
Okej, ovde ću da se umešam. Pre par dana sam se očešao o problematiku koja razmatra baš ovo o čemu je Srle pisao u prethodnom postu. Govorilo se o razlozima i faktorima planiranja porodice i njihovom menjanju kroz vreme.
Pokazalo se da je ranije jedan od najbitnijih razloga za reprodukciju bilo i obezbeđivanje potomaka koji će se starati o roditeljima u starosti. Sa dolaskom modernog doba taj način razmišljanja slabi jer su ljudi sve više u mogućnosti da se brinu o sebi duže nego ranije, polako se pomera starosna granica za penziju, sistemi penzionog osiguranja postaju sve bolji, pojavljuju se alternativni vidovi stanovanja i nege za starija lica u obliku institucionalizovanih sistema, što privatnih, što državnih, i tako dalje. Mogućnost pojedinca da sam sebi obezbedi zadovoljavajuć život u starosti je mnogo veća nego ranije. Samim tim, smanjuje se taj vid zavisnosti u odnosu na potomke.
Naravno, ja ovde pričam o nečemu što je karakteristično za razvijene zemlje, pa čak i ne za celu teritoriju razvijene države, nego za visokorazvijene urbanizovane teritorije. Trik je u tome što se u velikoj većini zemalja može naći i jedan i drugi pol razvijenosti sa svim onim međustadijumima... To je neka druga priča koja kači i ekonomiju i još malih milion stvari... Eto, Srle je prisustvovao tome i u visokorazvijenoj evropskoj zemlji...
U Srbiji je, naravno, stvar skroz okrenuta naglavačke, ali, tako je i u svakoj drugoj državi koja prolazi kroz tu famoznu tranziciju. Jedan sistem pokušava da zameni drugi. Na silu. Brzo. A to izaziva tumbanje. Tako u Beogradu imamo centar grada od 5x5 ulica koji se trudi da liči na Njujork po svemu pa i po standardu i ponašanju pa imamo stare ljude koji žive sami, brinu se sami o sebi i niko im ne treba, dakle, pravi 70ogodišnji 25ogodišnjaci koji uživaju u životu, a na nelom drugom kraju grada / države su jezivo zaostale sredine gde se još rađa iz gorepomenutih razloga...
Poenta ovog mog trabunjanja je da će doći vremenom do smene razloga za rađanje, odnosno, nerađanje. I tako je uvek bilo, i tako će uvek biti dokle god civilizacija bude išla napred / nazad. Trik je u tome što se to ne dešava za godinu ili dve, već za deceniju, dve, ili za generaciju. Naravno, tempo tih promena će se ubrzavati zajedno sa ubrzavanjem progresa. Možda se naša generacija začudi razmišljanjima sledeće. Zapravo, siguran sam da će biti tako.
Sad mi pade na pamet jedna stvar: pre izvesnog vremena se pojavila kod nas reklama za nekakvo sredstvo za čišćenje. Radnja je sledeća: bakica pravi žurku na kojoj se njeni vršnjaci ludo zabavljaju, đuskaju, cirkaju itd. Zvoni telefon, javlja se njena ćerka (koja je, jelte, odrasla žena) i kaže da će ona i muž doći ranije sa puta. Bakuta prekine žurku da bi sredila stan tako da ćera i zet ne izvale da je pravila parti...
Ove reklame se snimaju za područije jugoistočne Evrope. Šta je poenta? Uvodi se novi model ponašanja starih. Neki će reći "Ali, to je samo glupa reklama!"... Baš naprotiv! Šta je osnovni cilj reklame? Da se ciljna grupa identifikuje sa sadržajem i porukom... Dakle, neko je procenio da tamo negde, među populacijom žena koje koriste to sredstvo postoje stari ljudi koji mogu da se povežu sa idejom žurke... Dalje, naše, domaće reklame u kojima igraju neimenovane poznate glumice? Stariji ljudi se u medijima ne prikazuju više kao pasivni igrači, već su to žive, aktivne, samostalne figure željne akcije i spotlight-a...
Dakle, emancipacija trećeg doba je u toku. To je jedna od mnogo nuspojava progresa. Ljudima će prestati da trebaju deca da bi obezbeđeni, usudiću se da kažem čak i zadovoljni u starosti.
"Japan... Mala zemlja, mali ljudi, a najbolji!" Ali, u Japanu je tradicija poštovanja starijih od strane mladih i obratno svetinja...
Eto, smorio sam, al' ko te je vukao za tastaturu...
Ali, stvarno, mišljenja sam da problem denataliteta nije ništa drugo nego samo još jedan oblik manifestacije pravog problema - sistema koji ne funkcioniše na pravi način. A kad god neko to tako kaže odmah je idealista i nerealan. Hoćemo surovo realno? Okej: nema rešenja za denatalitet bez debele intervencije sistema - nema debele intervencije sistema bez promene načina na koji taj sistem funkcioniše u dovoljnoj meri - nema promene načina na koji sistem funkcioniše dok se ne nađu stručni i odgovorni ljudi na odgovornim pozicijama - nema stručnih i odgovornih ljudi na odgovornim pozicijama doj se ne promeni sistem vrednosti i percepcija svakog pojedinca... I tako u nedogled...
