Kako biti informisan o svemu, kako ispasti 'pametan' u drustvu

• 9Ovo se svidja korisnicima: Sale.S, lidija2011, mpman, Neprimetna, cika_cajko, Sagacity, Dusan, E.L.I.T.E., White Knight
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

qds ::
Dobro si napisao ovo.. Ali slusaj sad.. Ja redovno citam vesti recimo, sve sto je zanimljivo, ja procitam ali posle par sati ja zaboravim sve to, sad ne mogu nicega da se setim iako 2 godine svaki dan eto ulazim na blic, na telegraf i citam dal to bila istina ili laz, ja 99% zaboravim brzo. Dodje nekad neka situacija kad bih to mogao da iskoristim, da kazem nesto o tome sto znam, sto sam citao ali ja ne mogu da se setim. Posle kad se razidjemo, ja se setim necega. Nekad posle 3 dana se setim nekog djelica sto sam znao ali nisam se tad setio.
To za upornost ja gledam tako da ona ako hoce, hoce odma, nece iskulirat ili odbiti. Primjer: Ne znam curu uzivo, zivi tu negde u okolini, po svemu mi odgovara, muzika, neki statusi sto procitam, slike, shvatim da bi mozda mogao i nesto popricati sa njom, medjutim, ja se javim ona iskulira. Ne mogu ja nju pratiti po gradu da vidim gde ona izlazi, gde ide da bi joj prisao. Ako je pratim pomislice da sam manijak. Nego jedini nacin je tu na fb. Ali ako ne odgovri na prvu poruku ja odustajem. Sve i da je posle vidim na pogodnom mestu gde bi mogao da joj pridjem, ja necu jer da je htela odgovorila bi tamo. (ovo za pracenje po gradu sam negde procitao skoro pa sam usvojio recenicu i ja je koristim da objasnim zasto se moras nekima javiti na fb )
Ja sam u fazonu da postujem sebe i da me ne vozaju kako njima odgovara: "hoces-hoces, neces-neces..Neces ni kad ti budes htela"
Sledeci problem je sto se sjebem totalno kad dodje neka cura. Promeni mi se glas, kao da hocu da kasljem onaj slajm odma mi se stvori u grlu i kad krenem nesto da kazem ono zariba, moram kasljati pa onda nekako jedva izgovorim sa drugacijim glasom iako pre toga bude sve u redu. Tako je vecina vremena.
Isto kao sto ovaj kaze da mu se desilo da je proveo sa 3 koleginice i drugom vreme bez i jedne reci. Isto se i meni desavalo da samo se upoznam i na kraju posle sat-dva se pozdravim i to je to sto sam izgovorio xD
Problem je i kad imas nekog pricljivca pored tebe, koji ne zaklapa. E tad sam siguran da necu nista reci, ne mozes ni doci na red da nesto kazes od njega. Desavalo se i to kad odemo nas dva druga sa neke dve cure. Tad je ta cura rekla da bi bila sa mnom, da joj se svidjam ali nece jer nista ne pricam. A ona se poznavala sa tim drugom, a ja sam nju trebao dok je ona povela drugaricu tu za druga koju ni on ni ja ne poznajemo. Tad je ona setala i sa njim pricala uglavnom ili sa njom, ono znaju se, znaju o cemu da pricaju.. Sta bi ja tu kad je ne poznajem. Nikad to nisam volio upoznavanje, a da nas je vise od dve osobe prisutno. Uvek me sjebe ovaj drugi, rasprica se vise od mene, i onda nista one sa njim pricaju. Ovako bar kad sam sam imam i neke sanse, ona ce se usmeriti ka meni i pokusavati nesto.
Imam tako i drugova koji su 'frajeri' oni, znaci izlaze, puse, piju kod njih nema teme normalne. To je samo o ogovaranje neko, kako su se napili, kad i gde su izlazili, kako su isli sa ovom ili sa onom, pa jebali ovu, pa onu i sl.. Ja kad pricam o zenama, pricam da mi daju savjet neki.. Primejr: Javim se, onda malo krene prica, pa odem sa drugom, kazem e ova mozda hoce, sta cu dalje kako cu itd i onda pocnemo pricati sta treba, a sta ne da im se svidis. E to je otprilike o cemu ja pricam o zenama. Na to sam mislio kad sam spomenuo gore.

Kada si sa devojkom, i kada ste četvoro u društvu, dok sediš na stolici u kafiću ili gde već da li osećaš nelagodnost, ubrzan rad srca, da li ti se znoje dlanovi, da li imaš tremu, nervozu, da li imaš neku strepnju tipa da se plašiš od neuspeha i da će sve propasti oko devojke, da li možeš da se koncentrišeš na razgovor i na razmišljanje…? O čemu razmišljaš dok je slušaš i dok ti priča? Da li imaš tremu i da li proživljavaš neku nelagodnost dok pišeš poruku na forumu?
Ako nije problem, odgovori mi na to.

A da li si razmišljao da izađeš malo iz virtuelnog sveta i igrice? Zašto mora da se kontaktira na fejsbuk? Šta ako dotična osoba ne vidi fejsbuk poruke?
U moje vreme, kad sam počeo da se interesujem za devojke (2001-2002. godina), postojao je telefon sa brojčanikom i žicom, koju sam rastrzao do prve naredne sobe ne bi li tako obezbedio privatnost razgovora. Mobilni je bio prava retkost, razmenjivali smo brojeve telefona ali fiksnog, zapisanog na mirišljavom papiriću a ne u eImenik ili Contacts. Fejsbuk nije postojao ali je postojala Pošta koja je prenosila pisma. Nismo igrali Kanter ali jesmo Riziko, Monopol, tabliće, itd… Ovim hoću da ti kažem da postoji život i bez fejsbuka i da se mnogi poslovi mogu završiti bez korišćenja mesindžera. Bitna je samo kreativnost.

Kako razgovarati?
Imaš milion načina. Ne treba planirati ceo razgovor (osim ako se ne radi o pregovorima i nekom scenariju) ali je dovoljno slušati i odgovarati, a pre svega nemati predrasudu da te ljudi odbijaju. U životu ćeš imati brdo situacija u kojima će biti padova i uspeha. Najveći neuspeh je ne pokušavati da uradiš nešto.

U drugoj poruci, na prvoj strani, napisao si jednu poruku. Nije mi jasno ovo: „opet mi nista ne pada na pamet sta bi ja sa njom pricao, prvo je ne poznajem, a drugo zensko je“

U čemu je stvar sa ovim „žensko je“? Hoćeš da kažeš da postoje ženske i muške teme? Ukoliko to misliš, da te demantujem odmah. Moja drugarica se razume bolje u fudbal i igrače od mene, a opet kažu da je fudbal najvažnija sporedna stvar muškaraca, posle žena.

Da postavimo situaciju: sediš u kafiću, sa devojkom koju vidiš prvi put, imaš milion pitanja, suptilnih, bez ikakvih aluzija da želiš da je smotaš u krevet. Kada se upoznaješ sa nekim, budi normalan, nemoj da si eksplicitan i da odmah srljaš. Sa nepoznatima je lako jer se ne poznajete i imate brdo tema za pretres bez obzira za to da li se slažete ili ne. Poenta razgovora i upoznavanja nije da se vi kalibrišete po sve tri ose posle minut-dva nego da se razmene reči i mišljenja.

Uvod - upoznavanje:
-ko je,
-odakle,
-čime se bavi (studira ili radi),
a) ako studira, šta studira,
b) ako radi, šta radi,
-kako joj se čine studije ili posao
-da li ima neke ciljeve (da li želi neki drugi posao, šta će posle studija – da li će preko granice ili ovde)

Valjda znaš kako se izgovara: „Ćao, ja sam Pera, Mika, Laza… a ti si?“, Iz kog dela grada si? Ona odgovori, a ti kažeš: „Aha, opa, pa mi smo skoro komšije, ja sam iz tog kraja. Mada često zalazim u taj kraj, znam neko tamo, išao sam u tom kraju na tom mestu, itd..“. Dalje: „Čime se baviš: studiraš, posao, gluvarenje…?“ „Aha, posao… svaka čast, imaš sreće da danas nađeš posao. Jel si zadovoljna poslom?“. Ukoliko studira: „Aha, studiraš. I kako ti se čini fakultet? Jel planiraš nešto kasnije da nastaviš, zapališ preko granice ili planiraš neki posao?“

Napomena: daj svoje viđenje stvari bilo da ti postavi pitanja ili ne.

Kad prođe prvi kontakt onda se teme same nižu jedna na drugu bez posebnog reda. Imaj samo u vidu sledeće:
-kada razgovarate o nekim temama, napravi šalu i ekskurs. Nije razgovor samo o jednoj temi već više kratkih tema, često povezanih mada ne mora da to uvek bude pravilo.
-daj svoje mišljenje o temi o kojoj pričate, ukoliko su dijametralno suprotna, naglasi ga tipa: „Aha, zanimljivo, mada ja mislim da bi bilo to i to zbog toga što…“. Ukoliko je otvorena za razgovor, očekuj reakciju na tvoj stav, ali i ti možeš da odgovoriš na njen – to je suština polemike – razmena mišljenja i stavova,
-nemoj da je osuđuješ (kao što ovde etiketiraš ljude da su pričljivi negativne pojave, a da devojke vole pričljive i da lajkuju slike ovih napumpanih i sa dobrim kolima) jer ljudi loše reaguju kada se osuđuju naročito od strane osoba koje prvi put vide,
-nikad ne dovodi sagovornika u neprijatnu situaciju ukoliko se sa njim ne znaš dobro da možete o svemu pričati otvoreno bez ustručavanja,
-nemoj da sagovornicu ismevaš i da je diskredituješ u smislu stavova koje zastupa ili muziku koju sluša – nije to naučna polemika PRO ET CONTRA već obično čavrljanje, the first contact, itd…
-nije problem da primiš nekad „udarac“ od sagovornice koji te može pogoditi ali to može biti pokazatelj kakvu narav ima osoba, do koje granice smeš da ideš (reciprocitet), šta misli u tom trenutku, itd… Nemoj se svetiti tipa: „ona me spustila na zemlju, sad ću i ja nju“
-nemoj biti nametljiv, da po svaku cenu želiš da je strpaš u krevet, vidi na čemu si i šta deluje
-batali lovačke priče tipa: muvao sam na prvom sastanku. Takvi slučajevi postoje ali nisu svakodnevna praksa
-ukoliko je moguće da biraš lokal gde ćeš ići na kafu/piće i razgovor sa devojkom, gledaj da bude sa foteljama jer one omogućavaju da se sagovornik oseća ležerno i opušteno, a da se ti osećaš bez ikakvog stresa kao da si na ispitivačkoj klupi (ovu foru sam pročitao u jednom od policijskih priručnika kada se radi ispitivanje ljudi)
-teme ne moraju da budu tipa kako radi PN spoj, razlika između tiristora i tranzistora ili o proizvodnji MOSFET-a u SMD tehnici već nešto potpuno nebitno – da li gleda „Senke nad Balkanom“ (npr. ko je ubica, ko je glavni itd – to je tvoj fah, jel?), koji je njen omiljeni film itd… Na kraju krajeva, možeš da je pozoveš u bioskop ukoliko je zainteresovana za neki film i ako voli bioskop.
-povrh svega, POŠTUJ ŽENSKU OSOBU, nije ona isključivo objekat za zadovoljavanje fizičkih potreba ili za ostvarivanje statusa i dokazivanje sebi da si potentan već je ona OSOBA kao i svaka druga i prema njoj se treba ophoditi sa poštovanjem bez obzira da li se tebi ne sviđa ono što sluša ili lajk koji je dala nekom.

Argumentovana rasprava je dobra stvar, omalovažavanje nekog zato što ne sluša istu muziku, nema iste stavove kao ja i zbog toga je inferiorniji od mene, je kompleks.

• 1Ovo se svidja korisniku: Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

qds ::Ja redovno citam vesti recimo, sve sto je zanimljivo, ja procitam ali posle par sati ja zaboravim sve to, sad ne mogu nicega da se setim iako 2 godine svaki dan eto ulazim na blic
Isto i ja. Svako jutro pročitam Blic (ako imam vremena naravno) i posle dva minuta nemam pojma šta sam pročitala. Dešava mi se da brkam, Zadruge, Farme ....Sve pomešam. Potpuno te razumem.

Gama je baš detaljno pisao o svemu. Dopali su mi se i Elitovi postovi.

@gds
Pored brige zbog loše komunikacije (tvoj zaključak) nekako sam stekla utisak da ti je mnogo veća briga ali i interes ''kako smuvati devojku u tri koraka''. Što bi ono narod rekao ''na brzinu''. Imam osećaj da bi tu baš hteo da se dokažeš. Nekako bi se tu potvrdio. To bi ti podiglo samopouzdanje. Nisi jedini koji tako razmišlja. Mlad si. U tim si godinama. Nekome to plazi za rukom, a nekome ne. Sve zavisi od ''ciljne grupe'', ali i od onog koji bira ''ciljnu grupu''.
Nisi se ti ozbiljno zaljubio. Ti si u nekoj situaciji ''biranja''. Razmatranja, šta bi došlo u obzir, bez da si stvarno za neku devojku zainteresovan. Da si se baš ''primio'' na nju. Nekako to doživljavaš ''kao posao koji treba završiti''. ''Treba brate da smuvam nešto''.

Gama je o svemu pisao. Svaka čast dečku na posvećenosti.

Za ''muvanje devojaka'' imaš gomilu uputstava, na sve strane....Evo ponešto što je već rečeno, kroz postove, ali je sad sve na jednom mestu (uzela sam samo delove koji su mi se dopali):

Citat:Pravilo No. 2 – BUDI NORMALAN
Pri ovome ne mislimo – mentalno normalno, jer je u tom pogledu svako od nas makar malo nenormalan, već mislimo na ponašanje. Nemojte glumiti i prodavati joj umesto sebe nekoga ko niste. Takve stvari se lako provale, ako ne iz prve, iz druge sigurno. Takođe, izbegavajte stručne termine. Jedno je impresionirati, ali sasvim drugo isprepadati sagovornicu terminima na koje nije sigurna da li treba da se smeje ili plače. Ne učestvujete u naučnom skupu, već u jednostavnom procesu muvanja, a ljude ništa ne povezuje kao zajednički jezik – iskoristite ga!
Pravilo No. 3 – BUDI ŠTO JESI
Niko nije savršen, mada svaki muškarac čini upravo tu grešku kada muva devojku i teži da ostavi utisak SAVRŠENOG. To je sasvim ok na razgovoru za posao, ali kod muvanje izbegavajte. Ona vrlo dobro zna da to niste. Umesto da se dičite onim što niste, iskoristite ono što jesu vaši kvaliteti. Makar će vas ceniti zbog onoga što jeste.
Pravilo No. 5 – OSMEH
Čudesna je ta magija osmeha. Samo jedan jedini u stanju je da probije led koji ni tone eksploziva ne bi razbile u sto pokušaja. Osmehom rasterujete njene strahove, opuštate je, jer verujte – NI NJOJ NIJE SVEJEDNO!
Pravilo No. 6 – RAZGOVOR
Pre nego se upustite u muvanje devojke, uvek je zgodno imati već pripremljene varijante koje će pomoći da razgovor krene u pravom toku. Počnite sa uobičajenim pitanjima – KAKO SE ZOVEŠ? ODAKLE SI?… postavljajte pitanja na koja neće moći da odgovara sa da ili ne, već će njeni odgovori biti temelj za neku dalju konverzaciju. Idealno je da primetite nešto zanimljivo na njoj ili u njenim odgovorima, pa da na osnovu toga započnete razgovor. I zapamtite – NEMA GLUPIH PITANJA!
Pravilo No. 8 – NE ZNAČI NE
Iako mnogi od nas kada krenu u misiju osvajanja devojke, ne priznaju nijedan drugi ishod osim pobede, ne mora svaka misija biti uspešna. Čak iako ste joj se dopali, to ne znači da ste poboli zastavu na nju i time stekli neprikosnoveno vlasništvo nad njenim prisustvom tokom cele večeri. Možda želi da se druži i sa prijateljima, malo da se odmori od vas kako bi sagledala utisak koji ste ostavili na nju, a možda joj se na kraju uopšte niste ni dopali. Najveća greška je ne dozvoliti joj da ode! Time ćete je sigurno izgubiti
http://www.muskimagazin.com/2010/04/21/kako-smuvat.....-8-koraka/

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sagacity
Ipak ne bih da se bavim tvojim postovima upućenim meni.
Ubedio sam sebe da se radi samo o (ponovnom) grubom pokušaju šale, pa neka tako i ostane.

@qds
Gama je to fino napisao, sa sve detaljima.
Pročitaj postove svakoga ko se oglasio u temi, izaberi najbolje od svega i pokušaj samo ono što ide uz tvoju ličnost i uobičajeno ponašanje.
Ono što je suština Gama-inog posta sam i ja mnogo prostije pokušao da ti kažem: razgovor.
To je ono što pravi prevagu kod upoznavanja, drži ljude u vezi (u braku takođe) i ostavlja najjači utisak.
Nauči da pričaš, nauči da slušaš i da pamtiš ono što ti neko kaže. Čak si i u ovoj temi mogao videti da neki članovi sami o sebi mnogo kažu, i bez nekog jasnog pitanja.
Savet: beži što dalje od narcisoidnih osoba (lidijin post), od osoba koje o drugima pričaju loše stvari, od osoba koje su sklone vređanju i etiketiranju (bilo koje osobe, nebitno da li je poznaješ ili ne).
Generalno, beži od osoba koje su negativne, ceni sebe da bi i tebe neko cenio.
Čekaj svoju priliku i iskoristi je bez oklevanja.
Još jednom, zapamti: muškarci se zaljubljuju u fizički izgled (telo, hod, ...) a žene u priču (u ličnost).

@mpman
Nije uvek do nas, ali jeste često.
Ko te tera da sediš u društvu onih koji bleje u telefon dva sata? Što nisi ustao i otišao?
Rekoh već, ceni sebe da bi te drugi cenili.
Ono oko celodnevnog razgovora sa devojkom sam samo delimično razumeo.
Uspavala se od priče? Nisi za ceo dan uspeo da nametneš neku zanimljiviju temu, od kojih se šire zenice ženama/devojkama?
Ih, bre ... i ti moraš na popravni.

• 2Ovo se svidja korisnicima: djordje92sm, E.L.I.T.E.
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

_Sale ::@mpman
Nije uvek do nas, ali jeste često.
Ko te tera da sediš u društvu onih koji bleje u telefon dva sata? Što nisi ustao i otišao?
Rekoh već, ceni sebe da bi te drugi cenili.
Ono oko celodnevnog razgovora sa devojkom sam samo delimično razumeo.
Uspavala se od priče? Nisi za ceo dan uspeo da nametneš neku zanimljiviju temu, od kojih se šire zenice ženama/devojkama?
Ih, bre ... i ti moraš na popravni.

Imaš sredina i situacija gde baš i nemaš da probereš.
Recimo: Imaš isključivo dve grupe ljudi na fakultetu jer je fakultet mali. Jednu ne podnosiš organski, ostaje ti druga. Ako druga grupa gleda stalno u telefon, ostaje ti svega par opcija: da piješ kafu sam u klubu, da stojiš sam u hodniku ispred učionice ili odšetaš kući na tih 10 minuta (opet sam) koliko ti ostane kada oduzmeš vreme koje ti treba da stigneš do kuće i nazad. Dakle: ustao i otišao gde, s kim?! Nije isto kad ti imaš studentsku zajednicu ili živiš međ' dva-tri miliona ljudi i u kontaktu si sa po dve stotine studenata i kada si u kontaktu sa jedva trideset. Trideset! To je jedno školsko odeljenje koje se deli na četiri smera. Lako može da se desi da ne podnosiš polovinu, a da sa drugom polovinom nemaš zajedničkih tema niti te zanima što zanima i njih.

Odjednom se nađeš u situaciji gde svi s kojima možeš da porazgovaraš ili možeš da ostvariš interesantan kontakt ode iz grada, bilo na studiranje, stažiranje, u inostranstvo na posao, a ti ostaneš u gradu sa osnovcima, srednjoškolcima i šačicom ljudi na faksu, ili na poslu ako ne studiraš, a nisi u mogućnosti da promeniš sredinu.

Što se drugog dela tiče, neće biti, fali kontekst. To svakako nije poenta priče. Ne zavisi sve samo iisključivo od tebe, već i od druge strane.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kaplar2 ::Ja bih, kad nemam šta da kažem, davao komplimente. Iskustvo mi govori to i ponekad se zaprepastim rezultatima Primera radi, izvinim se što ne mogu da skrenem pogled sa njenog oka, ili već nečeg, što u zavisnosti od procene situacije može biti i malo konkretnije.
Hoćeš da kažeš ko traži taj i dobije, zar ne?

• 2Ovo se svidja korisnicima: vinted, Snorks
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Nov 2017 17:28

@mpman
Ja bih uvek pre stajao sam nego sedeo sa onima koji me nerviraju.

Dopuna: 30 Nov 2017 17:29

@vinted
Znamo li za neki slučaj davanja bez traženja?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

_Sale ::
Znamo li za neki slučaj davanja bez traženja?

Pa kada je rodjendan ili neki poseban dan i tome slično. Onda se za to kaže "dariva se od srca"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako ćemo tako, moj rođendan može biti svakog dana

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Gama ::

Kada si sa devojkom, i kada ste četvoro u društvu, dok sediš na stolici u kafiću ili gde već da li osećaš nelagodnost, ubrzan rad srca, da li ti se znoje dlanovi, da li imaš tremu, nervozu, da li imaš neku strepnju tipa da se plašiš od neuspeha i da će sve propasti oko devojke, da li možeš da se koncentrišeš na razgovor i na razmišljanje…? O čemu razmišljaš dok je slušaš i dok ti priča? Da li imaš tremu i da li proživljavaš neku nelagodnost dok pišeš poruku na forumu?
Ako nije problem, odgovori mi na to.

A da li si razmišljao da izađeš malo iz virtuelnog sveta i igrice? Zašto mora da se kontaktira na fejsbuk? Šta ako dotična osoba ne vidi fejsbuk poruke?
U moje vreme, kad sam počeo da se interesujem za devojke (2001-2002. godina), postojao je telefon sa brojčanikom i žicom, koju sam rastrzao do prve naredne sobe ne bi li tako obezbedio privatnost razgovora. Mobilni je bio prava retkost, razmenjivali smo brojeve telefona ali fiksnog, zapisanog na mirišljavom papiriću a ne u eImenik ili Contacts. Fejsbuk nije postojao ali je postojala Pošta koja je prenosila pisma. Nismo igrali Kanter ali jesmo Riziko, Monopol, tabliće, itd… Ovim hoću da ti kažem da postoji život i bez fejsbuka i da se mnogi poslovi mogu završiti bez korišćenja mesindžera. Bitna je samo kreativnost.

Kako razgovarati?
Imaš milion načina. Ne treba planirati ceo razgovor (osim ako se ne radi o pregovorima i nekom scenariju) ali je dovoljno slušati i odgovarati, a pre svega nemati predrasudu da te ljudi odbijaju. U životu ćeš imati brdo situacija u kojima će biti padova i uspeha. Najveći neuspeh je ne pokušavati da uradiš nešto.

U drugoj poruci, na prvoj strani, napisao si jednu poruku. Nije mi jasno ovo: „opet mi nista ne pada na pamet sta bi ja sa njom pricao, prvo je ne poznajem, a drugo zensko je“

U čemu je stvar sa ovim „žensko je“? Hoćeš da kažeš da postoje ženske i muške teme? Ukoliko to misliš, da te demantujem odmah. Moja drugarica se razume bolje u fudbal i igrače od mene, a opet kažu da je fudbal najvažnija sporedna stvar muškaraca, posle žena.

Da postavimo situaciju: sediš u kafiću, sa devojkom koju vidiš prvi put, imaš milion pitanja, suptilnih, bez ikakvih aluzija da želiš da je smotaš u krevet. Kada se upoznaješ sa nekim, budi normalan, nemoj da si eksplicitan i da odmah srljaš. Sa nepoznatima je lako jer se ne poznajete i imate brdo tema za pretres bez obzira za to da li se slažete ili ne. Poenta razgovora i upoznavanja nije da se vi kalibrišete po sve tri ose posle minut-dva nego da se razmene reči i mišljenja.

Uvod - upoznavanje:
-ko je,
-odakle,
-čime se bavi (studira ili radi),
a) ako studira, šta studira,
b) ako radi, šta radi,
-kako joj se čine studije ili posao
-da li ima neke ciljeve (da li želi neki drugi posao, šta će posle studija – da li će preko granice ili ovde)

Valjda znaš kako se izgovara: „Ćao, ja sam Pera, Mika, Laza… a ti si?“, Iz kog dela grada si? Ona odgovori, a ti kažeš: „Aha, opa, pa mi smo skoro komšije, ja sam iz tog kraja. Mada često zalazim u taj kraj, znam neko tamo, išao sam u tom kraju na tom mestu, itd..“. Dalje: „Čime se baviš: studiraš, posao, gluvarenje…?“ „Aha, posao… svaka čast, imaš sreće da danas nađeš posao. Jel si zadovoljna poslom?“. Ukoliko studira: „Aha, studiraš. I kako ti se čini fakultet? Jel planiraš nešto kasnije da nastaviš, zapališ preko granice ili planiraš neki posao?“

Napomena: daj svoje viđenje stvari bilo da ti postavi pitanja ili ne.

Kad prođe prvi kontakt onda se teme same nižu jedna na drugu bez posebnog reda. Imaj samo u vidu sledeće:
-kada razgovarate o nekim temama, napravi šalu i ekskurs. Nije razgovor samo o jednoj temi već više kratkih tema, često povezanih mada ne mora da to uvek bude pravilo.
-daj svoje mišljenje o temi o kojoj pričate, ukoliko su dijametralno suprotna, naglasi ga tipa: „Aha, zanimljivo, mada ja mislim da bi bilo to i to zbog toga što…“. Ukoliko je otvorena za razgovor, očekuj reakciju na tvoj stav, ali i ti možeš da odgovoriš na njen – to je suština polemike – razmena mišljenja i stavova,
-nemoj da je osuđuješ (kao što ovde etiketiraš ljude da su pričljivi negativne pojave, a da devojke vole pričljive i da lajkuju slike ovih napumpanih i sa dobrim kolima) jer ljudi loše reaguju kada se osuđuju naročito od strane osoba koje prvi put vide,
-nikad ne dovodi sagovornika u neprijatnu situaciju ukoliko se sa njim ne znaš dobro da možete o svemu pričati otvoreno bez ustručavanja,
-nemoj da sagovornicu ismevaš i da je diskredituješ u smislu stavova koje zastupa ili muziku koju sluša – nije to naučna polemika PRO ET CONTRA već obično čavrljanje, the first contact, itd…
-nije problem da primiš nekad „udarac“ od sagovornice koji te može pogoditi ali to može biti pokazatelj kakvu narav ima osoba, do koje granice smeš da ideš (reciprocitet), šta misli u tom trenutku, itd… Nemoj se svetiti tipa: „ona me spustila na zemlju, sad ću i ja nju“
-nemoj biti nametljiv, da po svaku cenu želiš da je strpaš u krevet, vidi na čemu si i šta deluje
-batali lovačke priče tipa: muvao sam na prvom sastanku. Takvi slučajevi postoje ali nisu svakodnevna praksa
-ukoliko je moguće da biraš lokal gde ćeš ići na kafu/piće i razgovor sa devojkom, gledaj da bude sa foteljama jer one omogućavaju da se sagovornik oseća ležerno i opušteno, a da se ti osećaš bez ikakvog stresa kao da si na ispitivačkoj klupi (ovu foru sam pročitao u jednom od policijskih priručnika kada se radi ispitivanje ljudi)
-teme ne moraju da budu tipa kako radi PN spoj, razlika između tiristora i tranzistora ili o proizvodnji MOSFET-a u SMD tehnici već nešto potpuno nebitno – da li gleda „Senke nad Balkanom“ (npr. ko je ubica, ko je glavni itd – to je tvoj fah, jel?), koji je njen omiljeni film itd… Na kraju krajeva, možeš da je pozoveš u bioskop ukoliko je zainteresovana za neki film i ako voli bioskop.
-povrh svega, POŠTUJ ŽENSKU OSOBU, nije ona isključivo objekat za zadovoljavanje fizičkih potreba ili za ostvarivanje statusa i dokazivanje sebi da si potentan već je ona OSOBA kao i svaka druga i prema njoj se treba ophoditi sa poštovanjem bez obzira da li se tebi ne sviđa ono što sluša ili lajk koji je dala nekom.

Argumentovana rasprava je dobra stvar, omalovažavanje nekog zato što ne sluša istu muziku, nema iste stavove kao ja i zbog toga je inferiorniji od mene, je kompleks.

Sve to sto si nabrojao kod mene se desava, ne mogu se ni koncentrisati jer mislim kako cu izgovoriti, kako cu ovo reci, dali ce biti dobro, dal ce mi zarabati grlo itd
Za ovo dok pisem poruku na forumu nisam bas razumio, ali ako sam dobro razumio evo odgovor. Mislim da nista ne osjecam da mi je svedno dok pisem..
Upravo kafic mi je najgora stvar. Tu se jos vise sjebe. Volim vise setnju i tako da se upoznajem, nego da odemo u kafic, tad ona muzika bude obicno jaca nego sto treba, pa jos sjede odvojeno od mene, znaci tad znam da sam potpiso cutanje. A one secije sto imaju ponegde, meni ne odgovaraju ni kad sam sa drustvom koje znam dugo, nisu dobro osmisljenje da se covjek opusti na njima.

Pa neke djevojke u zivotu nisam vidio na pogodnom mjestu da joj pridjes, eventualno prodje kroz grad, ako je sama zuri negdje. Ne mogu joj tad prici. Posto u diskoteke ne idem, odem godisnje 2 puta najvise, uglavnom te neke su u drustvu vise djevojaka. Meni je malo glupo prici i zvati je napolje da popricamo. Obicno te odjebu tu, po meni zbog drustva da ispadnu face, a mozda da su same ne bi to uradile. Eto mozda ako se zadesi pored mene neka, pa da se tako par puta ocesemo i onda nekako nesto da pocnem ali to pod uslovom da mi se svidi, da nije pivo po stolu, da pije sok, da nije sa nekim kurvama tu pa i da pokusam nesto.. Mada, za to su sanse ravne nuli s' obzirom koliko cesto izlazim. Ne idem ni po kaficima, retko bas...A nikad nisam video da je neko u kaficu prisao nekome da se upoznaju.

„opet mi nista ne pada na pamet sta bi ja sa njom pricao, prvo je ne poznajem, a drugo zensko je“
Pa evo primjer. Sa bivsom sa kojom sam bio, smuvo sam je jer je njoj to bilo zanimljivo sto cutim, sto sam se ukocio i sjebo.. Nije ni ona nikad imala momka. Na drugom susretu sam je poljubio i tako smo se valjali jedno na drugom i ljubili na nekoj livadi, setali i dosli malo izvan grada, neka sumica i tu sam i poceo xD Sa njom sad uglavnom ne pricamo nista ozbiljno, sve je zajebancija, uzmem ufatim je za dupe, lupim, uhvatim je pa podignem, mislim sta god mi padne na pamet i tako se opustim, a sa nekom novom to ne mogu nista slicno da radim i ne mogu da se opustim jer 99% njih ako vidi da nisi opusten na pocetku i ne pricas, nece sledeci put ni da izadju. Ja to na fb pitam sta ocekuje od momka, ako kaze da ocekuje da bude zanimljiv i da ne bude cutljiv, ja ni ne zovem da se vidimo. Govorile su kako su imale takvih pokusaja, pa odu sa momkom on cuti..E to mi je znak da je ne zovem, vidim da nije za mene.

Pa to slusanje i postavljanje pitanja vezanih za taj razgovor, tu je i problem mozda najveci jer mi zablokira mozak i ne mogu nicega da se setim sto je povezano sa tim razgovorom, tek kad odu od mene onda mi sve dodje u glavu sta sam trebao tad i tad da pitam, izgovorim, odgovorim..
Znaci oduvek se ovo desava.

A ja sam oduvek kako znam za sebe forsiro da samo pricam kad mi nesto treba, iskljucivo nesto 'pametno' da kazem, nesto bitno, neku koristi sto ce neko imati od toga.. Zato sa ukucanima nikad nisa ni pricao dalje od "Sta ima za jesti, ja gladan, gde tata, gde mama, gde sestra jedna, druga, treca" i kad oni nesto pocnu da pricaju, ja pobjegnem u sobu. Mene to nervira kad nesto pricaju, a za mene nema koristi. Tako isto i u drustvu, pricam samo sto mislim da ce nekom biti potrebno da zna, jedino sa curom ovom sto sam poceo da se zezam i pricam svasta ali to posle mjesec dana veze dok sam se opustio.

Imam druga koji eto tako odma pocne svasta da prica.. Ja sretnem nekog rodjaka ili strica, ono malo popricam pita sta radim, gde su mi roditelji, a ovaj krene da prica svasta i posle me svako zivi pita jel normalan onaj, puno prica..

Sagacity ::qds ::Ja redovno citam vesti recimo, sve sto je zanimljivo, ja procitam ali posle par sati ja zaboravim sve to, sad ne mogu nicega da se setim iako 2 godine svaki dan eto ulazim na blic
Isto i ja. Svako jutro pročitam Blic (ako imam vremena naravno) i posle dva minuta nemam pojma šta sam pročitala. Dešava mi se da brkam, Zadruge, Farme ....Sve pomešam. Potpuno te razumem.

Gama je baš detaljno pisao o svemu. Dopali su mi se i Elitovi postovi.

@gds
Pored brige zbog loše komunikacije (tvoj zaključak) nekako sam stekla utisak da ti je mnogo veća briga ali i interes ''kako smuvati devojku u tri koraka''. Što bi ono narod rekao ''na brzinu''. Imam osećaj da bi tu baš hteo da se dokažeš. Nekako bi se tu potvrdio. To bi ti podiglo samopouzdanje. Nisi jedini koji tako razmišlja. Mlad si. U tim si godinama. Nekome to plazi za rukom, a nekome ne. Sve zavisi od ''ciljne grupe'', ali i od onog koji bira ''ciljnu grupu''.
Nisi se ti ozbiljno zaljubio. Ti si u nekoj situaciji ''biranja''. Razmatranja, šta bi došlo u obzir, bez da si stvarno za neku devojku zainteresovan. Da si se baš ''primio'' na nju. Nekako to doživljavaš ''kao posao koji treba završiti''. ''Treba brate da smuvam nešto''.

Gama je o svemu pisao. Svaka čast dečku na posvećenosti.

Za ''muvanje devojaka'' imaš gomilu uputstava, na sve strane....Evo ponešto što je već rečeno, kroz postove, ali je sad sve na jednom mestu (uzela sam samo delove koji su mi se dopali):

Citat:Pravilo No. 2 – BUDI NORMALAN
Pri ovome ne mislimo – mentalno normalno, jer je u tom pogledu svako od nas makar malo nenormalan, već mislimo na ponašanje. Nemojte glumiti i prodavati joj umesto sebe nekoga ko niste. Takve stvari se lako provale, ako ne iz prve, iz druge sigurno. Takođe, izbegavajte stručne termine. Jedno je impresionirati, ali sasvim drugo isprepadati sagovornicu terminima na koje nije sigurna da li treba da se smeje ili plače. Ne učestvujete u naučnom skupu, već u jednostavnom procesu muvanja, a ljude ništa ne povezuje kao zajednički jezik – iskoristite ga!
Pravilo No. 3 – BUDI ŠTO JESI
Niko nije savršen, mada svaki muškarac čini upravo tu grešku kada muva devojku i teži da ostavi utisak SAVRŠENOG. To je sasvim ok na razgovoru za posao, ali kod muvanje izbegavajte. Ona vrlo dobro zna da to niste. Umesto da se dičite onim što niste, iskoristite ono što jesu vaši kvaliteti. Makar će vas ceniti zbog onoga što jeste.
Pravilo No. 5 – OSMEH
Čudesna je ta magija osmeha. Samo jedan jedini u stanju je da probije led koji ni tone eksploziva ne bi razbile u sto pokušaja. Osmehom rasterujete njene strahove, opuštate je, jer verujte – NI NJOJ NIJE SVEJEDNO!
Pravilo No. 6 – RAZGOVOR
Pre nego se upustite u muvanje devojke, uvek je zgodno imati već pripremljene varijante koje će pomoći da razgovor krene u pravom toku. Počnite sa uobičajenim pitanjima – KAKO SE ZOVEŠ? ODAKLE SI?… postavljajte pitanja na koja neće moći da odgovara sa da ili ne, već će njeni odgovori biti temelj za neku dalju konverzaciju. Idealno je da primetite nešto zanimljivo na njoj ili u njenim odgovorima, pa da na osnovu toga započnete razgovor. I zapamtite – NEMA GLUPIH PITANJA!
Pravilo No. 8 – NE ZNAČI NE
Iako mnogi od nas kada krenu u misiju osvajanja devojke, ne priznaju nijedan drugi ishod osim pobede, ne mora svaka misija biti uspešna. Čak iako ste joj se dopali, to ne znači da ste poboli zastavu na nju i time stekli neprikosnoveno vlasništvo nad njenim prisustvom tokom cele večeri. Možda želi da se druži i sa prijateljima, malo da se odmori od vas kako bi sagledala utisak koji ste ostavili na nju, a možda joj se na kraju uopšte niste ni dopali. Najveća greška je ne dozvoliti joj da ode! Time ćete je sigurno izgubiti
http://www.muskimagazin.com/2010/04/21/kako-smuvat.....-8-koraka/
Tako je. Pa zato sto mislim da ako hoce, ona hoces odma.. Ne moram ja nju prvi susret poljubiti, ako vec pristane na drugi, onda hoce i tu pokusam. Samo sto vise odgadja, ja se teze opustim. Sve dok je ne poljubim, isto mi je da li je prvi susrtet ili 10ti. Mislim ako nece, zasto izlazi i drugi put?
Vecinom su ljudi na prvom sastanku poljubili eventualno drugom. Tako i ja hocu i mislim da je tako standardno. Pa ne mogu se ni zaljubiti ako ne budem sa njom par dana.. Ja mislim da se svaka kojoj pridjes ili se javis na fb, ona automatski misli da si se zaljubio u nju pa se ona isprsi i kontrira-ufura se. Ja to odma odjebem. Da je ne znam kakva, ako se ufura cao. Idem dalje. Zaljubim se tek kad prodje neko vreme ali sa njom uzivo. Moze mi se svidit fizicki, pa da bude privlacna ali da ludim to ne i nece nikad ni biti dok je ne upoznam dobro, dok se ne budemo ljubili i ostalo sta sve ide uz to da ne pisem ovde

• 2Ovo se svidja korisnicima: E.L.I.T.E., Snorks
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

qds ::
Sve to sto si nabrojao kod mene se desava, ne mogu se ni koncentrisati jer mislim kako cu izgovoriti, kako cu ovo reci, dali ce biti dobro, dal ce mi zarabati grlo itd
Za ovo dok pisem poruku na forumu nisam bas razumio, ali ako sam dobro razumio evo odgovor. Mislim da nista ne osjecam da mi je svedno dok pisem..
Upravo kafic mi je najgora stvar. Tu se jos vise sjebe. Volim vise setnju i tako da se upoznajem, nego da odemo u kafic, tad ona muzika bude obicno jaca nego sto treba, pa jos sjede odvojeno od mene, znaci tad znam da sam potpiso cutanje. A one secije sto imaju ponegde, meni ne odgovaraju ni kad sam sa drustvom koje znam dugo, nisu dobro osmisljenje da se covjek opusti na njima.

Pa neke djevojke u zivotu nisam vidio na pogodnom mjestu da joj pridjes, eventualno prodje kroz grad, ako je sama zuri negdje. Ne mogu joj tad prici. Posto u diskoteke ne idem, odem godisnje 2 puta najvise, uglavnom te neke su u drustvu vise djevojaka. Meni je malo glupo prici i zvati je napolje da popricamo. Obicno te odjebu tu, po meni zbog drustva da ispadnu face, a mozda da su same ne bi to uradile. Eto mozda ako se zadesi pored mene neka, pa da se tako par puta ocesemo i onda nekako nesto da pocnem ali to pod uslovom da mi se svidi, da nije pivo po stolu, da pije sok, da nije sa nekim kurvama tu pa i da pokusam nesto.. Mada, za to su sanse ravne nuli s' obzirom koliko cesto izlazim. Ne idem ni po kaficima, retko bas...A nikad nisam video da je neko u kaficu prisao nekome da se upoznaju.

„opet mi nista ne pada na pamet sta bi ja sa njom pricao, prvo je ne poznajem, a drugo zensko je“
Pa evo primjer. Sa bivsom sa kojom sam bio, smuvo sam je jer je njoj to bilo zanimljivo sto cutim, sto sam se ukocio i sjebo.. Nije ni ona nikad imala momka. Na drugom susretu sam je poljubio i tako smo se valjali jedno na drugom i ljubili na nekoj livadi, setali i dosli malo izvan grada, neka sumica i tu sam i poceo xD Sa njom sad uglavnom ne pricamo nista ozbiljno, sve je zajebancija, uzmem ufatim je za dupe, lupim, uhvatim je pa podignem, mislim sta god mi padne na pamet i tako se opustim, a sa nekom novom to ne mogu nista slicno da radim i ne mogu da se opustim jer 99% njih ako vidi da nisi opusten na pocetku i ne pricas, nece sledeci put ni da izadju. Ja to na fb pitam sta ocekuje od momka, ako kaze da ocekuje da bude zanimljiv i da ne bude cutljiv, ja ni ne zovem da se vidimo. Govorile su kako su imale takvih pokusaja, pa odu sa momkom on cuti..E to mi je znak da je ne zovem, vidim da nije za mene.

Pa to slusanje i postavljanje pitanja vezanih za taj razgovor, tu je i problem mozda najveci jer mi zablokira mozak i ne mogu nicega da se setim sto je povezano sa tim razgovorom, tek kad odu od mene onda mi sve dodje u glavu sta sam trebao tad i tad da pitam, izgovorim, odgovorim..
Znaci oduvek se ovo desava.

A ja sam oduvek kako znam za sebe forsiro da samo pricam kad mi nesto treba, iskljucivo nesto 'pametno' da kazem, nesto bitno, neku koristi sto ce neko imati od toga.. Zato sa ukucanima nikad nisa ni pricao dalje od "Sta ima za jesti, ja gladan, gde tata, gde mama, gde sestra jedna, druga, treca" i kad oni nesto pocnu da pricaju, ja pobjegnem u sobu. Mene to nervira kad nesto pricaju, a za mene nema koristi. Tako isto i u drustvu, pricam samo sto mislim da ce nekom biti potrebno da zna, jedino sa curom ovom sto sam poceo da se zezam i pricam svasta ali to posle mjesec dana veze dok sam se opustio.

Imam druga koji eto tako odma pocne svasta da prica.. Ja sretnem nekog rodjaka ili strica, ono malo popricam pita sta radim, gde su mi roditelji, a ovaj krene da prica svasta i posle me svako zivi pita jel normalan onaj, puno prica..


Moje viđenje, na osnovu dosadašnjeg iskustva rada sa ljudima različitog profila:

Ovo što sam pobrojao da odgovoriš su simptomi napada panike i to zahteva intervenciju psihologa koji određuje terapiju (vežbe opuštanja ili određene lekove).

Na osnovu ovoga što si rekao ti nemaš problem sa samopouzdanjem ali imaš problem sa suočavanjem sa situacijom zbog unutrašnjeg problema. Tu nastaje problem da ti od stresa budeš toliko paralizovan da jednostavno ne možeš da se usrediš na razgovor i prijem informacija (medicinski: hiperpobuđenost). Kod tebe nije problem da muvaš devojku ili da je poljubiš ali problem je prvi kontakt za koji ti smatraš da je unapred izgubljen i da ne treba da se trudiš oko menjanja situacije – opravdavaš sebe maksimom „hoćeš-hoćeš, nećeš-nećeš“ (a zapravo je tu stav: neću da te molim i da te titram da pristaneš). Za to mora da postoji neki dublji razlog koji nije od skora i koji ne zavisi od društvenih okolnosti već od razvoja tvoje ličnosti. Pokušaj da se setiš šta je dovelo do toga da se ti zatvoriš u virtuelni svet. Šta je doprinelo da se interesuješ za automobile, mobilne telefone, kompjutere, itd…? Da li si imao neku neželjenu situaciju kada si bio u društvu druga, drugarice, devojke? Da li si imao neki problem u razgovoru sa nekim što je ostavilo traumu na tebe, a da ti podsvesno to izbacuješ, a svesno ne možeš da se setiš?
To su pitanja na koja sam moraš da odgovoriš i da razmisliš.

Drugo što je posebno interesantno je to što si kao filmske žanrove naveo horor, akciju i triler. Svi žanrovi koje si nabrojao su povezani sa jakim emotivnim uzbuđenjem, napetim i nasilnim situacijama – strah, strepnja, mističnost, motiv smrti (horor), borba za neki cilj i preživljavanje glavnog lika, ubistva, avanture, dinamika (akcija), zaplet, napetost, iznenađenje, uzbuđenje (triler, blizak je akciji). Čisto neko moje zapažanje.
Verovatno su i igrice koje igraš u tom stilu (akcija, avantura, napetost, iščekivanje, stalna tenzija). Za muziku pretpostavljam da slušaš muziku jakih tonova (tehno, pank, hevi metal, hard rok i nešto na toj liniji) jer oni „dižu“ adrenalin usled jakog nadražaja ušiju.

S obzirom na to da sam po profesiji primarno istoričar, pre odgovora proučim temu više puta, primetio sam da teme na kojima pišeš uglavnom su teme iz IT sektora, ali mi je privuklo pažnju ovo:

qds ::Sanjam bazen ogradjen u moru. Okolo duboko. Ispadam iz bazena, i tonem nema kraja. Ne znam da plivam ni u snu a ni uzivo. Shvatam da cu umrijeti dok tonem. A tu je inace bilo plitko prije nego sto sam upao ali ja kako sam upao postalo duboko.
Zao mi mog auta i goriva sto je ostalo malo iznad rezerve, kao umirem a nisam bar potrosio svo gorivo. I onda djednom se budim pored auta, a auto na bazenu, neko me spasio. Ne znam ko.

https://www.mycity.rs/Pricaonica/Sta-znaci-ovaj-san.html#p1870652


Što bi rekao Frojd: ono što svest potiskuje, izbacuje podsvest.
Stičem utisak da previše stavljaš akcenat na materijalne stvari, one koje su opipljive, i da u njima vidiš put do sreće ili krivca za neuspeh dok emotivne/ne materijalne stvari potiskuješ. Interesantno je da u ovom snu ti brineš o automobilu i gorivu, a ne o svom životu (osnovni strah svakog pojedinca je strah za život. Kad se neko opeče na vatri on sklanja ruku jer time želi da zaštiti sebe od patnje i povreda – Na drugoj strani, npr, kada se samoubica spreči u nameri, ne šalje se u zatvor već na psihijatrijsko lečenje). Naglo spasenje predmeta o kome brineš i tebe samog može da se protumači da je u životu neko brinuo o tebi i da se previše zaštitnički ponašao – tj. ti čekaš da neko uskoči za tebe i izvadi te iz problema (npr. ovde na forumu tražiš rešenje svojih problema od drugih).
To je jedan od problema u vaspitavanju dece usled čega se deca čine nesposobnim za život i snalaženjem. Roditeljska ljubav, prema deci, sa stavom „da se dete ne muči“ je medveđa usluga. Oni se iz ljubavi prema nama trude da nam olakšaju život, da ono što želimo da uvek dobijemo i da nam pruže sve, a zapravo je pogubno za vaspitanje deteta jer se time uništava detetov prirodni nagon za preživljavanjem te u vreme puberteta i adolescencije dolazi do problema.
U prilog ovom zaključku ide i činjenica da ti ne želiš da razmišljaš o problemu komunikacije sa devojkama (u startu znaš ishod – ti bi radije da ćutiš, mada bi u isto vreme da budeš pametan i da imaš šta da kažeš – ambivalentan odnos koji je posledica unutrašnjeg sukoba) već si odmah potražio ko je već „preležao“ taj problem, napisao knjigu ili blog (sa linkom), i da ti to pročitaš i rešiš situaciju.

Tvoj stav da si pričao samo formalno kod kuće, bez ikakvog kontakta da se raspitaš kako su tvoji, bez interesovanja za bilo šta, i da si odmah bežao u sobu kada drugi žele da pričaju moguće i da vodi ka kompleksu više vrednosti. Ti smatraš da samo „pametno“ može da se priča i da je sve ostalo gubljenje vremena. Naveo si da bi muvao devojku pod uslov ako pije sok i ako nije sa k**vama (ne sviđa mi se uopšte taj termin jer pokazuje arogantnost i prepotentnost. Trebalo bi da postavim pitanje: kako se zove muškarac koji menja često devojke?). Kao potvrdu ovoga naveo si transfer blama koji doživljavaš kada neko priča nešto u tvom prisustvu što ti ne želiš – brineš se za svoju ličnost da ostane čista bez da ti je neko „prlja“.

Čudno mi je i ovo bežanje od razgovora sa roditeljima. Valjda voliš svoje roditelje, interesuješ se za njih, poštuješ ih, želiš da im pomogneš i verovatno žele da te posavetuju… Za to treba imati neki odnos sa majkom, ocem. Nije valjda da uopšte nisi pričao dve reči sa njima o nekim stvarima… Valjda tvoji roditelji, najbolji drug/drugarica, znaju o tvojim problemima i dilemama koje te muče?