offline
- Pridružio: 16 Apr 2015
- Poruke: 483
- Gde živiš: Negotin-Lopare
|
Gama ::qds ::
Sve to sto si nabrojao kod mene se desava, ne mogu se ni koncentrisati jer mislim kako cu izgovoriti, kako cu ovo reci, dali ce biti dobro, dal ce mi zarabati grlo itd 
Za ovo dok pisem poruku na forumu nisam bas razumio, ali ako sam dobro razumio evo odgovor. Mislim da nista ne osjecam da mi je svedno dok pisem..
Upravo kafic mi je najgora stvar. Tu se jos vise sjebe. Volim vise setnju i tako da se upoznajem, nego da odemo u kafic, tad ona muzika bude obicno jaca nego sto treba, pa jos sjede odvojeno od mene, znaci tad znam da sam potpiso cutanje. A one secije sto imaju ponegde, meni ne odgovaraju ni kad sam sa drustvom koje znam dugo, nisu dobro osmisljenje da se covjek opusti na njima.
Pa neke djevojke u zivotu nisam vidio na pogodnom mjestu da joj pridjes, eventualno prodje kroz grad, ako je sama zuri negdje. Ne mogu joj tad prici. Posto u diskoteke ne idem, odem godisnje 2 puta najvise, uglavnom te neke su u drustvu vise djevojaka. Meni je malo glupo prici i zvati je napolje da popricamo. Obicno te odjebu tu, po meni zbog drustva da ispadnu face, a mozda da su same ne bi to uradile. Eto mozda ako se zadesi pored mene neka, pa da se tako par puta ocesemo i onda nekako nesto da pocnem ali to pod uslovom da mi se svidi, da nije pivo po stolu, da pije sok, da nije sa nekim kurvama tu pa i da pokusam nesto.. Mada, za to su sanse ravne nuli s' obzirom koliko cesto izlazim. Ne idem ni po kaficima, retko bas...A nikad nisam video da je neko u kaficu prisao nekome da se upoznaju.
„opet mi nista ne pada na pamet sta bi ja sa njom pricao, prvo je ne poznajem, a drugo zensko je“
Pa evo primjer. Sa bivsom sa kojom sam bio, smuvo sam je jer je njoj to bilo zanimljivo sto cutim, sto sam se ukocio i sjebo.. Nije ni ona nikad imala momka. Na drugom susretu sam je poljubio i tako smo se valjali jedno na drugom i ljubili na nekoj livadi, setali i dosli malo izvan grada, neka sumica i tu sam i poceo xD Sa njom sad uglavnom ne pricamo nista ozbiljno, sve je zajebancija, uzmem ufatim je za dupe, lupim, uhvatim je pa podignem, mislim sta god mi padne na pamet i tako se opustim, a sa nekom novom to ne mogu nista slicno da radim i ne mogu da se opustim jer 99% njih ako vidi da nisi opusten na pocetku i ne pricas, nece sledeci put ni da izadju. Ja to na fb pitam sta ocekuje od momka, ako kaze da ocekuje da bude zanimljiv i da ne bude cutljiv, ja ni ne zovem da se vidimo. Govorile su kako su imale takvih pokusaja, pa odu sa momkom on cuti..E to mi je znak da je ne zovem, vidim da nije za mene.
Pa to slusanje i postavljanje pitanja vezanih za taj razgovor, tu je i problem mozda najveci jer mi zablokira mozak i ne mogu nicega da se setim sto je povezano sa tim razgovorom, tek kad odu od mene onda mi sve dodje u glavu sta sam trebao tad i tad da pitam, izgovorim, odgovorim..
Znaci oduvek se ovo desava.
A ja sam oduvek kako znam za sebe forsiro da samo pricam kad mi nesto treba, iskljucivo nesto 'pametno' da kazem, nesto bitno, neku koristi sto ce neko imati od toga.. Zato sa ukucanima nikad nisa ni pricao dalje od "Sta ima za jesti, ja gladan, gde tata, gde mama, gde sestra jedna, druga, treca" i kad oni nesto pocnu da pricaju, ja pobjegnem u sobu. Mene to nervira kad nesto pricaju, a za mene nema koristi. Tako isto i u drustvu, pricam samo sto mislim da ce nekom biti potrebno da zna, jedino sa curom ovom sto sam poceo da se zezam i pricam svasta ali to posle mjesec dana veze dok sam se opustio.
Imam druga koji eto tako odma pocne svasta da prica.. Ja sretnem nekog rodjaka ili strica, ono malo popricam pita sta radim, gde su mi roditelji, a ovaj krene da prica svasta i posle me svako zivi pita jel normalan onaj, puno prica..
Moje viđenje, na osnovu dosadašnjeg iskustva rada sa ljudima različitog profila:
Ovo što sam pobrojao da odgovoriš su simptomi napada panike i to zahteva intervenciju psihologa koji određuje terapiju (vežbe opuštanja ili određene lekove).
Na osnovu ovoga što si rekao ti nemaš problem sa samopouzdanjem ali imaš problem sa suočavanjem sa situacijom zbog unutrašnjeg problema. Tu nastaje problem da ti od stresa budeš toliko paralizovan da jednostavno ne možeš da se usrediš na razgovor i prijem informacija (medicinski: hiperpobuđenost). Kod tebe nije problem da muvaš devojku ili da je poljubiš ali problem je prvi kontakt za koji ti smatraš da je unapred izgubljen i da ne treba da se trudiš oko menjanja situacije – opravdavaš sebe maksimom „hoćeš-hoćeš, nećeš-nećeš“ (a zapravo je tu stav: neću da te molim i da te titram da pristaneš). Za to mora da postoji neki dublji razlog koji nije od skora i koji ne zavisi od društvenih okolnosti već od razvoja tvoje ličnosti. Pokušaj da se setiš šta je dovelo do toga da se ti zatvoriš u virtuelni svet. Šta je doprinelo da se interesuješ za automobile, mobilne telefone, kompjutere, itd…? Da li si imao neku neželjenu situaciju kada si bio u društvu druga, drugarice, devojke? Da li si imao neki problem u razgovoru sa nekim što je ostavilo traumu na tebe, a da ti podsvesno to izbacuješ, a svesno ne možeš da se setiš?
To su pitanja na koja sam moraš da odgovoriš i da razmisliš.
Drugo što je posebno interesantno je to što si kao filmske žanrove naveo horor, akciju i triler. Svi žanrovi koje si nabrojao su povezani sa jakim emotivnim uzbuđenjem, napetim i nasilnim situacijama – strah, strepnja, mističnost, motiv smrti (horor), borba za neki cilj i preživljavanje glavnog lika, ubistva, avanture, dinamika (akcija), zaplet, napetost, iznenađenje, uzbuđenje (triler, blizak je akciji). Čisto neko moje zapažanje.
Verovatno su i igrice koje igraš u tom stilu (akcija, avantura, napetost, iščekivanje, stalna tenzija). Za muziku pretpostavljam da slušaš muziku jakih tonova (tehno, pank, hevi metal, hard rok i nešto na toj liniji) jer oni „dižu“ adrenalin usled jakog nadražaja ušiju.
S obzirom na to da sam po profesiji primarno istoričar, pre odgovora proučim temu više puta, primetio sam da teme na kojima pišeš uglavnom su teme iz IT sektora, ali mi je privuklo pažnju ovo:
qds ::Sanjam bazen ogradjen u moru. Okolo duboko. Ispadam iz bazena, i tonem nema kraja. Ne znam da plivam ni u snu a ni uzivo. Shvatam da cu umrijeti dok tonem. A tu je inace bilo plitko prije nego sto sam upao ali ja kako sam upao postalo duboko.
Zao mi mog auta i goriva sto je ostalo malo iznad rezerve, kao umirem a nisam bar potrosio svo gorivo. I onda djednom se budim pored auta, a auto na bazenu, neko me spasio. Ne znam ko.
https://www.mycity.rs/Pricaonica/Sta-znaci-ovaj-san.html#p1870652
Što bi rekao Frojd: ono što svest potiskuje, izbacuje podsvest.
Stičem utisak da previše stavljaš akcenat na materijalne stvari, one koje su opipljive, i da u njima vidiš put do sreće ili krivca za neuspeh dok emotivne/ne materijalne stvari potiskuješ. Interesantno je da u ovom snu ti brineš o automobilu i gorivu, a ne o svom životu (osnovni strah svakog pojedinca je strah za život. Kad se neko opeče na vatri on sklanja ruku jer time želi da zaštiti sebe od patnje i povreda – Na drugoj strani, npr, kada se samoubica spreči u nameri, ne šalje se u zatvor već na psihijatrijsko lečenje). Naglo spasenje predmeta o kome brineš i tebe samog može da se protumači da je u životu neko brinuo o tebi i da se previše zaštitnički ponašao – tj. ti čekaš da neko uskoči za tebe i izvadi te iz problema (npr. ovde na forumu tražiš rešenje svojih problema od drugih).
To je jedan od problema u vaspitavanju dece usled čega se deca čine nesposobnim za život i snalaženjem. Roditeljska ljubav prema deci sa stavom „da se dete ne muči“ je medveđa usluga. Oni se iz ljubavi prema nama trude da nam olakšaju život, da ono što želimo da uvek dobijemo i da nam pruže sve, a zapravo je pogubno za vaspitanje deteta jer se time uništava detetov prirodni nagon za preživljavanjem te u vreme puberteta i adolescencije dolazi do problema.
U prilog ovom zaključku ide i činjenica da ti ne želiš da razmišljaš o problemu komunikacije sa devojkama (u startu znaš ishod – ti bi radije da ćutiš, mada bi u isto vreme da budeš pametan i da imaš šta da kažeš – ambivalentan odnos koji je posledica unutrašnji sukob) već si odmah potražio ko je već „preležao“ taj problem, napisao knjigu ili blog (sa linkom), i da ti to pročitaš i rešiš situaciju.
Tvoj stav da si pričao samo formalno kod kuće, bez ikakvog kontakta da se raspitaš kako su tvoji, bez interesovanja za bilo šta, i da si odmah bežao u sobu kada drugi žele da pričaju moguće i da vodi ka kompleksu više vrednosti. Ti smatraš da samo „pametno“ može da se priča i da je sve ostalo gubljenje vremena. Naveo si da bi muvao devojku pod uslov ako pije sok i ako nije sa k**vama (ne sviđa mi se uopšte taj termin jer pokazuje arogantnost i prepotenciju. Trebalo bi da postavim pitanje: kako se zove muškarac koji menja često devojke?). Kao potvrdu ovoga naveo si transfer blama koji doživljavaš kada neko priča nešto u tvom prisustvu što ti ne želiš – brineš se za svoju ličnost da ostane čista bez da ti je neko „prlja“.
Čudno mi je i ovo bežanje od razgovora sa roditeljima. Valjda voliš svoje roditelje, interesuješ se za njih, poštuješ ih, želiš da im pomogneš i verovatno žele da te posavetuju… Za to treba imati neki odnos sa majkom, ocem. Nije valjda da uopšte nisi pričao dve reči sa njima o nekim stvarima… Valjda tvoji roditelji, najbolji drug/drugarica, znaju o tvojim problemima i dilemama koje te muče?
A ovaj momak je izgleda jako pametan, pogodio si vecinu ako ne i sve  )
Pa izgleda da je tako. Bio sam na moru, napio se ono bas ali sam koliko se sjecam hodao pristojno ne toliko 'pijano' da se primeti u mraku.. tad sam bio opusten, isao sam gradom i prisao 3 puta curama. Tad sam se raspricao kao nikad, nisu mogle da dodju do reci. Smejale su se, bilo im zanimljivo dok nisu provalile da sam pijan. Bilo je i po pola sata neke su sedele na podzidi, tu sam ostao preko pola sata sigurno pricajuci.. Ali ako nisam popio, dzaba da sam ne zna gde, ne mogu se opustiti. Samopouzdanje mozda i nije problem, imam ga ali ne toliko jer trenutno ne radim i nemam dovoljno para da ja izvodim stalno po kaficima djevojke. Sve sto dobije potrosim na gorivo i da kupim da jedem sta mi se jede.. Recimo vozam se pa uzmem nesto da pojedem lepo. E to je meni bitnije od kafica, a pogotovu od klubova, a i radije bih na to trosio pare kao i sto trosim nego na klubove. To mi je jedan plus, bar ja tako mislim i zato dizem sebi samopouzdanje jer vodim malo zdraviji zivot od ljudi koji su u kluboima i kaficima non stop. Plus mi je i sto ne pusim, nisam nikad ni uzeo cigare ni nesto slicno, sto sam cist, ne smrdim, svaki dan se tusiram, ne pijem, ne idem po kladionicama, nisam mjenjao zenske. Imao 1 curu ozbiljno, ostale 3 sam imao dok sam bio osnovna skola i mozda prvi srednji ono samo ljubljenje.. 10-15 dana to je to..
Imam golf 5, nisam bio problematican nikad, normalno izgleda, cak kazu da sam lep, nisam debeo, nisam mrsav, kilaza taman, zgodan sto bi se reklo..I to mi daje samopuzdanje to neko sto imam. Jedino sto me pare koce malo, sve sto imam ja samo trosim na gorivo i da kupim da pojedem nesto lepo. Pa onda nestane para tih npr 200evra sto dobijem svako dva mjeseca, i onda nesto me zakoci da pridje curi jer nemam para dovoljno.. One uglavnom ocekuju da ja izlazim sa njima, da trosim, a ja ne zelim na to da trosim jer su po meni to gluposti. Svjestan sam da je i gorivo glupost, ali to mene cini srecnim kad se SAM vozam, da pustim muziku koju ja zelim, da me niko ne zapitkuje i ometa.. Raspodelim te pare pa mi moze biti na to dvoje za dva mjeseca ono nekako na guranje. Kad bi bila cura onda je to malo para, treba vise ako kupim sebi nesto da jedem moram i njoj, onda u kafic nekad skoro pa duplo vise treba.
Upravo sto spomenu roditelje.. Kad sam bio osnovna skola, malo nesto zeznem, nisu mi dali napolje da idem da se igram sa drustvom i onda kazna kuci. I tako sam ja vremenom prestao da izlazim, okrenuo se igricama. (tad se cesto, koliko se sjecam konstantno 90% muskaraca igralo kantere najcesce pa sam i ja) Takodje dok nisam imao interneta, odem napolje pa se igramo i posle svi odu u igraonice da igramo zajedno, e tu je mama mene stalno hvatala da sam po igraonicama pa sam dobijao kazne po par dana nema napolje zbog toga. Tako da sam se povukao u kucu i vremenom igrice postale zanimljivije.. Posle su mi branili te igrice a tjerali me napolje. E tad ja nisam zeleo napolje jer sam izgubio to drustvo nisam imao sa kime uglavnom, kazne sam sluzio kod kuce dok ne istekne pa da opet mogu da igram igrice.. To sam i ja shvatio da me to najvise zeznulo kazem im da je to razlog ali oni nece da vjeruju u to da su oni krivi, tj mama najvise, tata nije ni bio kuci, retko..
'da se dete ne muci'
Tacno. Kad god sam izlazio napolje, mama je isla za mnom, pa dodje pa gleda gde sam, pa onda galami ako nisam tu gde sam rekao da cu biti.. Odem 100-200 metara dalje jer sva djeca odu iz razloga nekog moram i ja sa njima, ne mogu ja trcat kuci pa informisati je o promeni pozicije svaki cas i zbog toga su kazne bile jer je mislila da kad me nema tu, da sam u igraonici. Pa sta god je trebalo da se radi oko kuce, neka nemoj da lomis ledja, mi cemo. Kad treba neke papire, u bolnicu uvek isli sa mnom, nisu dali sam da idem.. Sad ne znam sam ni u bolnicu ni u opstinu neke papire da vadim, nemam pojma kako gde i sta..Tako da sam postao lijen da ni vode sam ne mogu uzeti, nisi spremiti sta da jedem, cak ni kad je spremljeno ja cekam da dodje neko kuci da mi da da jedem.. Provedem cijeli dan za racunarom, budem gladan ali uvek mi je bitnije nesto ovde sto radim nego da jedem jer nije mi spremljeno tamo pa mi mrsko rezati hljeb, nasuti u tanjir, narezati...Znam i ja sam da ne valja, ali jbg..Imam druga koji je potpuno isti stariji od mene 2 godine skoro, ko preslikani. Ni on nece sam da uzme da jede, niti sta da radi, lijen ko i ja cak i vise od mene, mada on sa curama nema problema kao ja, da pridje, da prica.. Kad me zovu napolje, retko kad i da mi se ide sto znaci da retko kad odem. Ne volim tako cesto ici, radije kuci sjedim ako nista ili se vozam sam.
Za filmove, jbg. Ostalo mi je glupo jer mi je neozbiljno. Komedija recimo, neozibljno mi totalno. To meni zvuci kao za neozbiljne momke, a ja nisam takav. Mene i kad pogledas ja sam ozbiljan uvek i samo ozbiljne stvari me zanimaju, bez neke zajebancije osim eto sa tom bivsom.. Izgleda mi nista ne preostaje nego sa njom da se pomirim jer svaki dan salje poruke i hoce.. Izgleda da se zaljubila u mene bas zbog toga sto ne pijme, ne pusim, nisam imao cura prije nje misleci na sex, iskreno ona je sve sto sam zamisljao za zenu, sem toga sto mi se fizicki malo ne dopada i odljubio sam se posle nekiih svadja i nisam mogao opet da se zaljubim, sve mi je bilo to na silu ta veza, pa sam raskinuo.
Pa nisam bas toliko materijalno opterecen, ali trenutno imam zelju samo da radim bilo sta da imam dovoljno za sebe i zenu i da rodi sina, znaci samo da bude dovoljno od pocetka mjeseca do kraja i da imam slobodnog vremena uvece prosetat, da nije neki posao sto se radi duze od 8-9 sati. Stan i auto su mi obezbedjeni tako da za to nemam problema. Jedino za posao i dovljnu platu za sve to. Ali ne mogu eto ni da krenem da radim, ne znam kako cu, uskoro trebam nesto da pocnem, nisam nikad ni ustajao rano sem u skolu kad sam isao prva smena to nekad pre 4 godine. Spavam do podne vecinom.
Ja razmisljam tako da necu da budem sa ku**om jer posle normalna cura nece hteti sa mnom kao i sto cujem kad kazu "bio sa kurvama, kakav on" to ove normalne sto kazu, onim malo nenormlanijim to njima izgleda ne smeta. Niti mogu da je poljubim kad samo pomislim ko je sve ljubio i sta je radio sa njenim ustima. Hocu zensku da mi se ne gadi nista sa njom. Da kad bude sex, da mogu sve zivo da joj radim, a ne samo je*em sa kondomom jer mi se ostalo gadi.. Zato trazim ove sto nisu nikoga imale ili barem jednog momka jer sam i ja takav.
Sad cu napisati ovde posto sam zaboravio gore.
Ne znam kako cu sutra kad se ozenim pa kad odem kod njenih roditelja, rodbine sta bih pricao. Uopste ne mogu nikako da se uklopim ni kad neko dodje kod nas od gostiju ukoliko to nije neko mojih godina pa nekako nesto i progovorim onda. Ne znam ni sa roditeljima, osim tako nekih bitnih stvari par recenica da proturim. Pricao sam ja sa njima ali iskljucivo nesto ako mi treba ili njima. A ovako da sad sjednem sa njima tamo pa da pricamo nesto uvek sam bezao iz razloga sto svaki put spominju skolu.. Cim cujem nesto oko skole ja odma pobjegnem i tako celi zivot. Nisam ucio, ne volim to, necu fakultet jer sam glup da pamtim nesto.. Procitam automatski kako citam sledecu recenicu, prethodnu zaboravljam.. Pamtim gluposti od pre 15 godian, boju cekica kojim sam lupao zid neki, kolko sam velicine razbio, sta je neka osoba nesto rekla i na KOM tacno mjestu u pola metra smo se nalazili tad ali ovako nesto iz knjige ja nikad nisam mogao da zapamtim sem tih nekih stvari oko racunara. Recimo programiranje mi nije islo, ni baze.. Ostalo sve jeste i to sam pamtio lako.
E.L.I.T.E. ::Da bi mogao da razumeš i efektivno primeniš ovo što ti je pre svega Gama (jer je zaista očigledan trud koji je uložio), ali što su ti i ostali učesnici u temi predložili, moraš da počneš polako da se oslobađaš tih bezveznih stereotipa i generalizovanja. Pod ovim najpre mislim na nazivanje devojkama k*rvama. To što neka devojka često menja partnere ne znači da je automatski manje vredna od drugih devojaka. Ta glupava ideja potekla je iz doba kada se na žene gledalo kao na vlasništvo. Sada to više nije slučaj i žena ima potpuno pravo da vodi seksualni život kakav joj odgovara, kao što i mi muškarci na to imamo pravo (samo što na nas uglavnom niko neće upirati prstom zbog toga). Potpuno je u redu da ciljaš na manje iskusne devojke, ali nikako da obezvrednjuješ druge.
To sa čime se suočavaš nije ništa novo i svi smo morali da prođemo kroz taj period. Ja sam još u prvom srednje pokušao prvi put da pitam devojku koja je išla sa mnom u razred da izađemo na šta je ona jasno nagovestila da nije zainteresovana (ima i tema o tome u ovom forumu, tamo negde 2014/2015. je to bilo). Nije bilo uopšte lako, ni pre, a ni nakon toga. Prošle godine, na takmičenju u Beogradu, proveo sam nekoliko dana u istoj zgradi sa društvom i 3 devojke. Isprva se nisam usuđivao ni da im se približim, međutim kasnije to veče počeo sam, malo po malo, da provodim više vremena tu pored njih i da iniciram razgovor. Jedna od njih je bila Amerikanka. Stvar je dosta lakša kada je atmosfera opuštenija i kada poznaješ pojedine ljude u društvu. Ja sam tada poznavao od svih njih samo dvoje, jednog koji me je tu dovezao i bio vođa tima i jednog momka koji je bio član mog tima. Sa svima sam se upoznao bolje tokom sledećih nekoliko dana, a sa Amerikankom sam sredio i da se vidimo pošto je u to vreme boravila u Srbiji (nažalost, tada nisam znao da neće biti u Beogradu cele nedelje).
I stidljivi ljudi imaju devojke i žene se. Moj deda je verovatno najćutljivija osoba koju sam ikada imao prilike da upoznam, a u svoje vreme se švalerao po Čehoslovačkoj gde je radio (baba mu je nalazila ljubavna pisma). Moraš sam sebe naterati da napustiš zonu komfora i uradiš stvari koje ti nisu prijatne. Ako ne možeš, seti se da je naše vreme ovde ograničeno i da ćeš se jednog dana verovatno kajati što nisi pokušao. Onda nećeš nalaziti izgovore poput tih da su sve iste ili da traže nešto drugo ili da te jednostavno nijedna neće i sl. Padneš, ustaneš, pa probaš sa drugom. Samopouzdanje se takođe vežba i usavršava sa godinama.
Edit: Sada videh poslednji post koji je napisao Gama. Problem je izgleda dublje prirode tako da i ja mislim da bi bilo najbolje da se posavetuješ i sa psihologom. On će najverovatnije uspeti da odredi tačan razlog tvog ponašanja.
Znam da ima jos ovakvih. Imam rodjake koji su mozda i gori od mene. Takodje sam juce procitao na ispovestima "VOlim stidljive i povucene momke" i onda u komentarima 95% pisu kako i oni vole takve pa sam stavio osmeh na lice, reko ima nekih sansi i za mene
Ma lako je tako u velikom gradu prilaziti, ovde se svaka sa svakom skoro zna, pridjes jednoj, pridjes drugoj, druga zna da si ti prilazio i muvao prvu pa misli ides redom i onda problem.
EDIT: Igrice, filmovi sve su to akcije, horori u manjoj mjeri trke. I kad smo se igrali kao mali, preferio sam 'ratne igre' napolju. Trenirao sam borilacke sportove.. Tako da sve se oko toga vrti :/ Mada cure pomisle da nisam dobar u dusi, ali ja tvrdim da sam bolji od 99% momaka sto se tice toga da ne bih prevario curu ni nesto slicno. Prvi dan veze, sve komunikacije sa drugim zenskim osobama prekidam, ne gledam druge zene, ne zanimaju me ni sekunde. Sa drugaricom onom sto sam spominjao da sam jedino sa njom se opustio na pocetku jer smo slicni i sa njom prekinem objasnim i ona razumi to dok ne raskinem ili dok ne stekne cura poverenje u nju, pa da mi odobri kao sto je ova.. Jednom je drugarici trebao prevoz, ja sam zvao curu da ide, nisam drugacije hteo i tad su se upoznale.. Posle smo isli par puta zajedno, onda cura kaze da slobodno pisem sa njom i da se vidimo nekad.. Tad sam poceo da pisem ali nisam se vidjao sa drugaricom. eto neke na osnovu onoga gore svega pomisle bas suprotno u vezi tih stvari Zanimaju me jedino rally trke. To je mozda jedini ako bi se moglo reci 'posao' da budem rally vozac a da mi ne dosadi. Ne vidim se ni u cemu drugom. Radio sam par puta ljeti one sezonske poslove maximalno 7-8 dana i sve me smori pa ne mogu da radim, ono postane svaki dan isto i vratim se kuci.
Isto kao i za devojke. Imam samopuzdanje prici, ja kad bi pricao kao drugi, ma ne bi me bog zaustavio, istao bi redom i prilazio i starijim i mladjim. Tako i za posao, imam zelju da radim ali ne mogu da se zadrzim na tom poslu nekome, a da ne dosadi i onda nemam energije da ga radim.
|
