Lična i društvena odgovornost

• 5Ovo se svidja korisnicima: amstel2, natrix, Sirius, Kaplar2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hajde u tom duhu da pomenem i sjajne dokumentarce koje je sam radio Predrag Peca Dobrohotov, dugogodišnji beogradski novinar i poznati automobilista.
“U Petoj Brzini” i posebno “Slike Sa Reke” su bile emisije koje sam sa posebnim uživanjem gledao, jer su na jednostavan i zanimljiv način predstavljali živote i sudbine “malih ljudi”.
Na žalost, Peca nas je prerano napustio, 2004. godine.

• 2Ovo se svidja korisnicima: natrix, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Срећом,има још одговорних људи у овој земљи..
Плутајући отпад са плинском боцом уместо туристичког бисера Србије: "То је језива слика"
Језеро Међувршје у Овчарско - кабларској клисури, прави је туристички бисер чачанског краја. Међутим, оно што квари његову лепоту али и представља еколошку опасност за околину јесу велике количине отпада које се нагомилавају на његовој површини.
https://www.b92.net/putovanja/putuj-srbijom.php?yy.....id=1738092

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Добро смо ми и живи,како радимо и чинимо...
Специјални резерват природе „Слано Копово“ код Новог Бечеја претрпео је огромну штету у пожару који је уништио трећиину резервата, више од 300 хектара земљишта.
Претпоставља се да је ватра подметнута, јер како кажу стручњаци из резервата, ове сезоне после више од 15 година први пут нити један пољопривредник није палио своје њиве у околини Сланог Копова. Очекује се подношење кривичне пријаве против Н. Н. лица

https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/banat/pozar-uni.....66648.html

Слано Копово је јединствена акваторија у северном Банату и један од последњих очуваних сланих језера у Војводини, природни је бисер који удомљава чак 220 врста птица. Природно је добро од изузетног националног значаја 1. категорије а 2004. године укључено је на листу водених станишта од интернационалне важности по Рамсарској конвенцији.

Ајде да кажемо неку реч о Рамсарској конвенцији.
Рамсарска конвенција (The Convention on Wetlands) односи се на заштиту мочварних подручја од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица. Кoнвенција је добила назив по иранском граду Рамсару где је и усвојена 2. фебруара 1971. године, док је од стране СФР Југославије ратификована 1977. године (Уредба о ратификацији Конвенције о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица, „Службени лист СФРЈ“ бр. 9/1977). На територији 170 чланица, уговорних страна Рамсарске Конвенције, до сада је проглашено 2.341 Рамсарско подручје, укључујући и 18 прекограничних, у укупној површини од 252.489.973 ha. Више информација о Рамсарској конвенцији се налази на сајтовима .

https://www.ramsar.org/about-the-ramsar-convention

Завод за заштиту природе Србије је утврдио прелиминарну листу од 68 потенцијалних Рамсарских подручја у Србији. До сада је проглашено укупно 10 подручја од међународног значаја, која се простиру на укупној површини од 63.919 ha. Национални парк „Ђердап“ је у процесу номинације и добијања статуса рамсарског подручја од 2013. године.

Рамсарска подручја у Србији: https://www.ramsar.org/wetland/serbia

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna lepa vest, al treba dočekati da se realizuje, i šteta što nije ranije to pokrenuto,
možda bi zaustavila da neki mladi mozak učestvuje u projektima neke druge zemlje.

Citat:Влада Србије донела је данас одлуке о оснивању Научно-образовног центра „Пештер“ у Сјеници и о оснивању научно и образовно-истраживачког центра „Милутин Миланковић“ у Белој Цркви.

У научном центру у Сјеници ће се спроводити аналитичка истраживања о климатолошким променама на Сјеничко-пештерској висоравни, као и њиховом утицају на развој производње здраве хране, као једној од најперспективнијих привредних грана и основе привредног развоја тог краја, саопштено је из Владе.

Овај центар оснива се као вишефункционална установа, у циљу организације образовних и научних скупова, семинара и округлих столова, летњих школа и кампова, радионица, колонија из области климатологија и здраве хране и њиховог утицаја на развој туризма.

У циљу организације образовних, истраживачких, стручних и научних делатности на пољу геологије и туризма, Влада Србије донела је одлуку о оснивању научно и образовно-истраживачког центра „Милутин Миланковић“ у Белој Цркви.

https://rs.sputniknews.com/nauka/20201001112349717.....a-centra-/

Međutim ok ima razloga skoncentrisati se na turizam, poljoprivredu i zdravu hranu.
Al treba otvoriti centre za naučna istraživanja i za prirodne nauke, medicinska istraživanja, mi imamo genijalne mlade ljude...

• 2Ovo se svidja korisnicima: amstel2, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ipak se odlučih da prebacim post iz podforuma kultura i umetnost jer više pripada ovoj temi:
Al ko da čitaju deo potforuma kultura apropo naslova :
http://www.politika.rs/scc/clanak/464052/Subverziv.....ormalnosti

Citat:Већ месецима живимо у свету и времену „нове нормалности” која, између толико тога осталог, налаже и физичку дистанцу међу људима. „Нова нормалност” нас је лишила додира и загрљаја, руковања и пољубаца, а изолација и самоизолација су постали наша свакодневица, као да пре вируса корона нисмо били довољно затворени у себе и своје домове, као да нисмо били довољно отуђени и усамљени у виртуелним световима. Да ли је та „нова нормалност” само горки плод смртоносног вируса или је то начин живота на који смо свикли од тренутка када смо пристали да своја осећања изражавамо емотиконима, да нам непоновљивост и ужитак стварног живота посредују електронски медији и друштвене мреже?

Citat:Наша је дужност као самосвесних и одговорних појединаца, као што је то дужност одговорног позоришта и уметности уопште, да постављамо питања, поручује позоришни критичар Слободан Савић, уметнички директор и селектор „Јоакимфеста”, међународног позоришног фестивала који се од сутра до 13. октобра, под покровитељством града Крагујевца, 15. пут одржава у Књажевско-српском театру (КСТ).

Međutim, još gore je što je ta -nova normalnost- podrazumeva ne fizički distancu kao u tekstu, već socijalnu distancu, jer tako to izražavaju kroz medije, a da nikom od društveno odgovornih institicija nije palo na pemet da se čukne po glavi u vezi toga.
Socijalna distanca je mnogo gora i pogubnija stvar za i ovako odavno narušene međuljudske odnose a sa njima i sve ostalo...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Juče je bio međunarodni Dan borbe protiv siromaštva

https://ljudskaprava.gov.rs/sh/press/vesti/danas-s.....siromastva

Međutim to je tema o kojoj se uglavnom samo priča i palamudi, ili se prave ozbiljne grimase kad se o tome priča al malo se radi. Previše je raznih organizacija agencija, centara, ovih onih koji dobijaju novac a slabi su rezultati. Nismo mi država od miliardu stanovnika već oko sedam miliona pa da se ne može sve postići.

Te neke socijalne karte što se spominju nisu ništa, kao ni dečiji dodatak po detetu dve hiljade, ili socijalna pomoć.

Rad na terenu gde bi se napravio popis svih domaćinstava i popis sa članovima porodica gde bi država trebala da uloži.

-Majke sa troje i više dece bi trebale da dobijaju neku vrstu porodične plate koja je prosečna na teritoriji Srbije plus za svako dete određena suma. Kao i ona sa manje dece koja je odlučila da joj osnovna profesija bude majka i domaćica.

-Udžbenici i knjige treba da budu povoljniji i sve za obrazovanje dece, i opremanje da bude dostupno.

-Deca pa sve do studenata ne treba da plaćaju bus plus, kao ni jedna druga kategorija osim samo zaposleni, ili već ako treba tipa penzioneri do 65 da to bude simbolično, srednjoškolci i studenti npr. godišnja karta da bude npr.500 din, invalidski penzioneri civilni i vojni da ne plaćaju kartu isl.

-Odakle nezaposlenom pod uslovom da ne radi na crno, 1120 dinara svaki mesec za markicu za prvu i drugu zonu. A recimo još jedna nebuloza, samo jedna zona je 1090 din a obe su trideset dinara skuplje, van svake pameti. To što je nezaposlen ne znači da treba da sedi kući i ćuti i pokrije se sa ušima. Postoje razne stvari i situacije zbog kojih se ne može naći posao, ili se odraditi neki kurs ili usavršavnaje za to vreme

Takođe je velika greška sa čime se nema, tako gledajući, realan uvid u stistiku onih koji su na granici ili još u težem položaju kad se računa prosek plate ili penzije, pa ispadne da je to petsto evra.
I još se time ponosi. A istina je sasvim drugačija.

Logično je da je tako, kod arimtmetičke sredine, kad se sabiraju i plate odnosno penzije koje su i mnooooogo veće od 20000, pa iznose i stotine hiljada, a ima i onih nižih od 20000.

Osim siromaštva i neadekvatne poltike ka tom pitanju i temeljnije politike i pravednije, jer je to pitanje opstanka i što je prioritet u odnosu na bacanje novca na nešto što baš i nije.

Su:
- Minimalna plata nije petsto ili trista evra ima i nižih

- Mnogo ljudi radi na crno pa onda nema uplaćene godine staža al mora da bira između toga i egzistencije, ko o tome vodi računa, ljudi ćute i rade da ne bi i to izgubili kad bi prijavili preduzetnika.

- Zašto ljudi koji rade na Ugovor o privremenim i povremenim poslovima uglavnom ne dobijaju ni markicu ni topli obrok, već od tog minimuma plate, moraju da bi išli na posao daju novac za markicu koja je za dve zone tri hiljade i nešto.

- Zašto kad se dižu plate u javnom sektoru, ne dižu se pod obavezno i u privatnom sektoru. I u javnom i državnom i privatnom sektoru isto rade ljudi. Nisu jedni više drugi manje ljudi i imaju manje potreba od ovih drugih.

- Poljoprivredna penzija je ispod 15000. Poljoprivrednik zaslužuje poštovanje, ne samo kad je penzija u pitanju već i kad su druge beneficije oko nabavke semena, goriva, zadruge, đubiva itd, jer poljoprivrednik pošteno radi svoj posao koji je u milosti i nemilosti i vremenskih prilika, to što ima nešto da proizvede za sopstvene potrebe ne znači da penzija treba da mu bude 13000.

- Ima i običnih penzija i invalidskih koje su oko 15000, to je valjda taj minimum.
Međutim kad penzioner živi sam sa toliko primanja, da li on može u gradu da izdrži sa tim novcem ako je potrošačka korpa preko 30000 a gde su plus računi, ili su penzioneri kategorija koja nema nešto puno potreba?

To neminovno dovodi do siromaštva, beznađa, i suicida.

- Ima i niskih plata od koje žive čitave porodice radničke, poštene obične porodice, i da im nije penzija roditelja teško bi skrpili kraj sa krajem. Šta je sa tim pitanjem.
A ovamo se kuka oko nataliteta i sklapanja brakova.
Brak i potomstvo traži sigurnost. To treba da bude svima jasno. Bez toga nema nataliteta.

- Sve za nove naraštaje je prilično skupo, i uvek se priča o oslobađanju poreza na bebi opremu i dečiju, al ništa od toga, ili bar ne znam se nešto uradilo po tom pitanju, jedna konzerva bebelaka je npr. oko 1500 din to treje nekoliko dana-tri četiri.

-Šta je sa decom koja čekaju da skupi novac kojima je život u pitanju. Sva moraju da budu obezbeđena o trošku države i plus ostalih fizičkih i pravnih lica koji su u mogućnosti.

-Priča se kako smo u proseku krezuba nacija. Kako da neko sa niskim primanjima odvoji za stomatološke usluge i državne i privatne ako nema novca, nekad je bar u državnom sektoru bilo to besplatno. Ako se već odvaja u fond, onda treba tog ko odvaja u fond ispoštovati zar ne, i ne samo kad su usluge stomatologa u pitanju.



Siromaštvo i egzistenicija nije samo teorija pa da se priča o tome u informativnim emisijama već problem na kome treba da se radi svaki dan i konkretno, objektivno pravedno razumno, bez selektivne pravde, a da bi se ispravile nelogičnosti nije potrebno puno vremena...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jutros je bilo na jednoj TV da i dalje postoji problem oko bespravne seče šuma na teritoriji Sremske Mitrovice.
Stariji, dobar, tekst o toj istoj problematici od prošle godine:

http://eko-vest.com/sremska-mitrovica-do-kraja-pro.....vom-sumom/

I večito pitanje prebacivanje odgovornosti: NIJE stvar -Srbija šuma- ovog ili onog, već lokalne samouprave, koja očito godinama ne može da izađe na kraj sa ovim stvarima.

Problem je u tome što nema da postoji, tu čija je odgovornost to je odgovornost cele države, Ministarstva ekologije, lokalne zajednice i svih institucija ne samo lokalne zajednice..


Još jedna odgovornost ka mentalnoj higijeni i duševnom zdravlju ljudi:
NASLOVI u novinama, i VESTI koje su oprečne konfuzne, koje stvaraju strah i paniku postojanje sto verzija i svaki drugi dan nešto novo drugačije, ili nije konkrtno, jasno, tačno, jedinstveno...

Naslovi poput onog od juče:
-Novi rekord, nikad više zaraženih i preminulih-
Ko da pričamo o utakmici

Naslovi koji počinju sa strašno, jezivo, horor, užas, oni puni trivijalnosti, vulgarnosti,
ili -Nezvanični podatci-
Tekstovi sa greškama u pisanju itd. itd.

Takođe apelovanje na socijalnu, a ne na fizičku distancu, što nikako nije ista stvar.


U službii suzbijanja takvih parazitskih tvorevina treba da učestvuje takođe cela država, ne može sve da bude dozvoljeno, gde su psiholozi, sociolozi, Ministarstvo informisanja..

• 4Ovo se svidja korisnicima: KlinkaPalacinka, natrix, mpman, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ја не смем рећи,која су моја решења,по овим питањима.Пријавиће ме неко,као опасност по државу и власт

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Došlo je vreme da je izgleda potpuno svejedno, za šta će da se hapsi i plaća kazna i neki namet na sve živo, i kad si u pravu i kad nisi, i kad se boriš za pravdu i kad si nepravedan, i kad vapiš za slobodom, i kad si poslušan...
U vezi svega je uvek postojao i aksiom -Riba smrdi od glave a čisti se od repa- za razmišljanje kad je drušvena odgovornost u pitanju.
Žao mi običnog čoveka što često može nastradati ni kriv ni dužan, i sa bilion nameta koje njegova kičma ne može da izdrži, a trpi...


Jedna izložba i šta oduvek čuči u našem geniju...

Mladi ljudi bi želeli da se čuju, šta ima da ponude, kad su istraživački projekti, na čemu da rade šta može da se finasira od strane države a da bude od koristi ljudima...
Bitno je da i dalje postoji taj entuzijazam i ideja kao faktor stvaranja...

Citat:„Веза која води од идеје, преко патента, до производње нарушена је. Ретки су они који желе да инвестирају у оригиналне производе, али исто тако постоје млади људи који покушавају нешто ново, што је веома важно“, истиче Шепец.
O izložbi:
https://rs.sputniknews.com/kultura/202011111123836.....nili-svet/

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::

Takođe apelovanje na socijalnu, a ne na fizičku distancu, što nikako nije ista stvar.
U službii suzbijanja takvih parazitskih tvorevina treba da učestvuje takođe cela država, ne može sve da bude dozvoljeno, gde su psiholozi, sociolozi, Ministarstvo informisanja..


Физичка удаљеност или телесно одстојање(размак) међу појединцима у свакодневници није исто што и,како ови наши зову, социјално дистанцирање.Социјална дистанца је удаљеност појединца или више њих у односу на неку друштвену, етничку,идеолошку,полну или културолошку групу.Социјалнеа дистанца је показатељ поремећених односа у друштву.

А ко ће обичном народу објаснити разлику? Приметила си и сама,у свом окружењу,на послу,употребу страних речи у већем обиму од потребног.Особе на положајима често говоре неразговетним језиком,при чему прикривају незнање,нерад или неку нечасну работу.
Једноставније је рећи"Људи,одмакните се један од другог",али не.Овако у очима просечног гледаоца дневника изгледају паметни,одлучни,неодољиви,тајанствени,незаменљиви....Ма лепо си их назвала-паразитске творевине,који својим безобзирним и шарлантанским понашањем граде култ,баце луциферијански мамац,а њихови поклоници*, народу шаљу поруку да је врхунац среће нерад и ленчарење.
*подрепне муве,блиске свакој власти