Da budem iskrena, kompjuter dosta koristim. Kako za školu tako i za razbibrigu. Moj dan počinje i završava se tako što proveravam svoje email adrese. U toku dana dosta toga radim na kompjuteru: vežbam matiš, radim nešto vezano za engleski jer na samom kompu imam nekoliko gramatika, jedan vrlo koristan rečnik, etc. Naravno, vežbam informatiku, koristeći internet pripremam se za ostale časove. Ponekad mi se desi da neku knjigu ne mogu da pronađem u biblioteci ali uspem da je pronađem u pdf verziji na internetu i to celu, ne prepričanu.
Profil na facebooku sam imala i obrisala sam ga zauvek, oduzimao mi je dosta vremena, i to bez ikakvog razloga. Ljude do kojih mi je stalo, mogu da nađem na raznorazne načine, ne koristeći facebook. Ljudi kojima je stalo do mene, ako žele naći će me i to ne preko facebooka.
Ono što je jako zanimljivo, bila sam prošle nedelje na ELTA konferenciji u NSu, i tu su bili neki Britanci, jedan kao: Jao, ovo je već drugi dan kako sam ovde, nemam net i već me hvata neka vrsta panike. Čovek, naravno, ima facebook. A kada sam mu rekla da nemam, nasmejao se i rekao, ti si verovatno jedina u Srbiji koja nema profil na FB. Na šta je moj odgovor bio: Tako nekako, i ja se ponosim time.
Šalu na stranu, stvarno mi facebook nije potreban, radije provodim to slobodno vreme napolju sa društvom, nego u kući.
Mogu i bez telefona, televizora, radija. Nije mi nikakav problem.
|