Poslao: 13 Dec 2016 14:51
|
offline
- Misisipi Delta
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Apr 2011
- Poruke: 437
|
mpman ::Meni se čini da ste svi vi zaboravili kako je to biti dete
Detinjstvo se teško zaboravlja kakvo god da je bilo. Na to nas najčešće podsećaju naša deca pa tako i mene moja.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2016 15:10
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
Napisano: 13 Dec 2016 15:04
Misisipi Delta, razumem da ono što želiš reći zapravo je to da dete treba da oseća zahvalnost prema poklonu kao činu poklanjanja, a ne konkretnom predmetu, ali... Reći 'hvala' je bon ton, obaveza, i vrlo često je usiljeno ili ironičnp, dete treba osetiti zahvalnost Oko toga se slažemo. Međutim, da li, radi dokazivanja svoje poente treba forsirati nešto i poklanjati ono što dete očigledno ne želi i tako za svaki detetov rođendan ili šta je već?
Koja je poenta ovog darivanja? Usrećiti dete, zar ne?
Dopuna: 13 Dec 2016 15:10
Misisipi Delta :: mpman :: Nisam rekao detinjstvo
Godine u kojima dete provede deo života zove se detinjstvo. Gde je tu greška?
Detinjstvo je period, detinjstvo je sećanje.
Biti dete je biti dete, misliti kao dete i imati perspektivu deteta. To ste zaboravili, zamenili ste je perspektivom roditelja
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2016 15:10
|
offline
- SlobaBgd
- Mod u pemziji
- Pridružio: 10 Okt 2005
- Poruke: 13526
- Gde živiš: Beograd
|
Misisipi Delta ::
Nije poenta u moranju već u znanju da postoji i reč "hvala" i sve se tiče elementarnog vaspitanja. Znači, ako sam naučena da treba nekome reći "hvala", to mora da mi ostane nauk.
OK, i gde je tu iskrenost, Gde je sloboda? Ja vidim samo pravila, vaspitanje, trebanje, očekivanje. Nesumnjivo da su i pravila i vaspitanje neophodni, ali nazovimo ih pravim imenom, ne pričajmo detetu da je slobodno da radi ono što mora. Ni deca (od 12 i više godina) nisu glupa da ne vide da tu nešto ne štima. Na sreću, verovatno ne znaju za izraz "dvoličnost", inače bi tačno opisali to što su slobodni kad moraju.
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2016 15:18
|
offline
- Misisipi Delta
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Apr 2011
- Poruke: 437
|
mpman :: Misisipi Delta, razumem da ono što želiš reći zapravo je to da dete treba da oseća zahvalnost prema poklonu kao činu poklanjanja, a ne konkretnom predmetu, ali... Reći 'hvala' je bon ton, obaveza, i vrlo često je usiljeno ili ironičnp, dete treba osetiti zahvalnost Oko toga se slažemo. Međutim, da li, radi dokazivanja svoje poente treba forsirati nešto i poklanjati ono što dete očigledno ne želi i tako za svaki detetov rođendan ili šta je već?
Naravno da ne treba poklanjanti ono što detetu neće biti privlačno, čime neće biti animirano. Zato sam i naglasili da roditelji moraju znati šta je to što će njihovo dete sa radošću prihvatiti kao poklon. Tako je i u drugim situacijama i to je međusobno razumevanje kad se dete oslobađa stege i moranja ali ne moranja kao imperativ, već kao izraz volje.
mpman :: Detinjstvo je period, detinjstvo je sećanje.
Biti dete je biti dete, misliti kao dete i imati perspektivu deteta. To ste zaboravili, zamenili ste je perspektivom roditelja
Napisao si kako su neki zaboravili kako je biti dete. Kako misliš da treba da razmišljam osim da se sećam kako sam razmišljala kao dete?
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2016 15:31
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Auuu brate...
Ja sam bila od one dece koja nisu volela da im poklanjaju knjige za rođendan. I dan danas ne volim. I to se zna. I uvek kažem....može sve osim knjiga i cveća...
Ja bih detetu dala novac pa nek kupi šta hoće, ako već zna šta ne voli i neće.
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2016 15:36
|
offline
- Misisipi Delta
- Ugledni građanin
- Pridružio: 22 Apr 2011
- Poruke: 437
|
SlobaBgd ::Misisipi Delta ::
Nije poenta u moranju već u znanju da postoji i reč "hvala" i sve se tiče elementarnog vaspitanja. Znači, ako sam naučena da treba nekome reći "hvala", to mora da mi ostane nauk.
OK, i gde je tu iskrenost, Gde je sloboda? Ja vidim samo pravila, vaspitanje, trebanje, očekivanje. Nesumnjivo da su i pravila i vaspitanje neophodni, ali nazovimo ih pravim imenom, ne pričajmo detetu da je slobodno da radi ono što mora. Ni deca (od 12 i više godina) nisu glupa da ne vide da tu nešto ne štima. Na sreću, verovatno ne znaju za izraz "dvoličnost", inače bi tačno opisali to što su slobodni kad moraju.
Ako pod slobodom podrazumevaš da dete može da ne kaže "hvala" jer će tek tada ispoljiti svoju slobodnu volju, onda se u srži ne slažemo. U konkretnom slučaju - poklanjanje - bitan je gest, tu bismo se morali složiti. Dakle, treba reći "hvala" za gest a, u zavisnosti kome je rečeno "hvala", dalje iskazati volju da li je dete zaista zadovoljno ili ne.
Nikada deci nisam rekla da nešto ne moraju ali sam ih nučila da budu iskreni i ovo se odnosi pre svega na unutarporodične odnose. U odnosu na druge jasno je da se očekuje dobro vladanje i ni pomena da zbog jednog "hvala" postanu dvolični. To je tako jednostavno razumljivo.
Pisala sam šta podrazumevam pod "moranje" pa ne vidim potrebu da se ponavljam.
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2016 15:41
|
offline
- mpman
- Mod u pemziji
- Pridružio: 12 Okt 2010
- Poruke: 10910
|
Napisano: 13 Dec 2016 15:36
Misisipi Delta ::Naravno da ne treba poklanjanti ono što detetu neće biti privlačno, čime neće biti animirano. Zato sam i naglasili da roditelji moraju znati šta je to što će njihovo dete sa radošću prihvatiti kao poklon. Tako je i u drugim situacijama i to je međusobno razumevanje kad se dete oslobađa stege i moranja ali ne moranja kao imperativ, već kao izraz volje.
A zašto je onda dete hirovito i razmaženo ako mu knjiga nije privlačna? I, šta je loše u tome što dete iščekuje poklon? Ako ide rođendan, nova godina itd. i dete od 6 godina zna da će dobiti poklon ako je i prethodnih godina poklon dobijalo.
Misisipi Delta ::mpman :: Detinjstvo je period, detinjstvo je sećanje.
Biti dete je biti dete, misliti kao dete i imati perspektivu deteta. To ste zaboravili, zamenili ste je perspektivom roditelja
Napisao si kako su neki zaboravili kako je biti dete. Kako misliš da treba da razmišljam osim da se sećam kako sam razmišljala kao dete?
Zato što nije isto kada se sećaš i kada misliš, kao što nije isto kad znaš i kad misliš da znaš
Dopuna: 13 Dec 2016 15:41
I na kraju, svo ovo teoretisanje da bi smo ustanovili da detetu ipak ne treba kupiti knjigu ako je ne želi.
Da popričamo o drugim predlozima?
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2016 16:09
|
offline
- lidija2011
- Počasni građanin
- Pridružio: 14 Feb 2011
- Poruke: 730
|
Napisano: 13 Dec 2016 16:04
Ima li ta devojčica neki hobi, bavi li se nekim sportom, voli li da pleše? Možda nešto vezano za to.
Znam devojčicu tog uzrasta koja je želela gitaru, njena drugarica je htela komplet šminke (po meni malo rano, ali želje su želje), dok je jedna treća htela video igricu za konzolu…
Dopuna: 13 Dec 2016 16:09
_Sale ::
Sporno je bilo to što knjiga "ne sme ni da se spomene", barem meni to zvuči najmanje kao nečija želja, da ne idem dalje od toga.
Ali, ako je to u redu roditeljima, meni je još više.
Poznajem jednu, sada devojku, kojoj isto knjiga nije smela ni da se pomene. Školu nije volela, iz matematike je još i bila dobra, ali srpski, istorija, geografija....katastrofa. Tek kad je završila školu ispostavilo se da ima blaži oblik disleksije... ne mora da znači da je nevaspitana ako ne voli da čita.
|
|
|
|