|
Izvini milosop što zamenih polove ali nije sada to važno.
Moji roditelji su (valjda iz svoje slabosti) pustili da moj ,pet godina stariji brat, vodi računa o tome kako se ponašam, gde izlazim... I moje ponašanje nije bilo zlatno, bila sam crna ovca dok je on bio ''savršen''. Posle svoje dvadesete nije izlazio, radio je a, ja sam bila vrtirep.
Prvo, mora biti jasno da smo svi različiti i da to što neko ''voli'' monoton život a neko je drugačiji. Sada se podseti svega što sam u prošlom postu rekla.
Kada smo oboje dovoljno ''odrasli'' stvari su se slegle i sada smo najbolji prijatelji.
Naravno da sve to nije izgovor za sve torture koje trpiš.
Moraš se uvek boriti za ono što jesi i ono što osećaš. Biće teško i bolno ali bolje biti svoj nego senka onoga što drugi žele za tebe.
Ja sada imam decu i nikada ,dok god je u mojoj moći, neću dozvoliti da brat ili sestra preuzme ulogu roditelja i stavi na svoju savest toliku odgovornost.
Znam da ovo neumanjuje tvoju frustraciju ali znaj da nisi sam.
A sada konkretno, kako bi ja reagovala. Pitala bih ga ima il vremena da razgovaramo. Rekla bih mu ono što mislim i osećam. (nećeš verovati koliko oči u oči i otvorenost može učiniti za tebe) Kada budeš čuo njegov odgovor na tvoju priču znaćeš bolje kako da reaguješ.
Ajde javi se kako je sada!
|
