Tata

• 3Ovo se svidja korisnicima: Einmana, mcrule, Kentaurus
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zanimljiva tema

Čuo sam za neku kinesku poslovicu o ulozi muškarca i žene prilikom odgajanja deteta. Ne znam da je citiram u potpunosti pa ću malo parafrazirati. Ali suština ostaje ista.

Dete: Pokažite mi svet!
Majka odvede dete u grad, u čaršiju, pokazuje mu ljude, vodi ga do piljara... Obilaze grad. I kaže mu: "Eto, video si svet".
Otac dete odvede na obližnje brdo tako da se vidi i grad i njegova okolina i kaže mu: "Sine, pogledaj, ovo je svet".

Tako nekako i ja doživljavam ulogu roditelja. Žene će bolje da nauče dete nekim praktičnim stvarima, da ga obogate sitnicama i sl. dok će muškarac više da obrati pažnju na "širu sliku". Dakle, sliku koja se tiče morala, procesa razmišljanja, pa i vere.

Što se mog života tiče, oca nikada nisu interesovale stvari tipa roditeljski sastanci i sl. ali je uvek recitovao poeziju, govorio da čitamo knjige, bio zainteresovan za moj misaoni tok i starao se da imam ispravne stavove o životu.

Drvo i šuma.

----------------------------------------------------
No, sve je to tako lepo i divno dok ne stupe na snagu neke slabosti i oca i majke. Odavanje porocima, nedostatak komunikacije, sujeta, neizgrađenost i tako dalje. Onda ispadne svašta, na primer da na ženu padne breme nosioca porodice usled pijanstva, kockanja i slično.

• 1Ovo se svidja korisniku: mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Jun 2011 22:40

Citat:I bre, dobro je sto vise puta citas ono sto se napise. Inace bi mi propala sala.

Ih,kada bi ti znao koliko puta citam sve postove....da je knjiga,davno bi bila procitana.Ali tvoji postovi...za svaku pohvalu .A tek u onom blogu! .Samo ti nama pisi,ispusaj strane dokle god ti prsti ne poplave....a dok ne poplave,ubaci i onaj recept

Opet skrenuh sa teme .Ama ne zbunjuj me!

Dopuna: 06 Jun 2011 22:44

Citat:
Dete: Pokažite mi svet!
Majka odvede dete u grad, u čaršiju, pokazuje mu ljude, vodi ga do piljara... Obilaze grad. I kaže mu: "Eto, video si svet".
Otac dete odvede na obližnje brdo tako da se vidi i grad i njegova okolina i kaže mu: "Sine, pogledaj, ovo je svet".



Jos cu se i rasplakati

• 3Ovo se svidja korisnicima: Einmana, mcrule, _Sale
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 06 Jun 2011 22:49

E da! Recept! Zaboravih se. A i ko ne bi pored ovoliko problema kojima je nase drustvo zatrpano... Sutra ce biti, mada ja uvek kad nesto moram zapamtiti to obavezno zaboravim.

Dopuna: 06 Jun 2011 22:53

Citat:Otac dete odvede na obližnje brdo tako da se vidi i grad i njegova okolina i kaže mu: "Sine, pogledaj, ovo je svet".

Znaci za vojvodjane nema leka...

• 7Ovo se svidja korisnicima: zeljko f, Einmana, mcrule, Sorelag, juba, Mila_90, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Einmana ::Vrhunac vidjenja mu je doci i biti sa cerkom pola sata,doneti slatkise i ostatak vremena mene ispitivati.Kada god sam pokusala objasniti sta bi on kao otac trebao,nastane pitanje ,,STA TI HOCES OD MENE?,, hocu da se ponasas kao otac, ,,A kako se po tebi ocevi ponasaju?,, ,e tu vec stanem...ne znam.
Tek sada shvatam, otprilike, šta nas pitaš. Meni se čini da i nije u tvojoj moći da znaš kako bi on trebalo da se ponaša, niti da znaš kakav bi odnos njih dvoje trebalo da izgrade. To je između njih dvoje, pod uslovom da je on pristojna osoba, a valjda jeste.

Moja baka je imala običaj da kaže: otac - kolac. I mislila je tada i na svog bivšeg supruga, odnosno mog dedu, i na oca mog brata, i na mog oca, mada ne i na svog tatu, ipak svi nisu kolci. Tatu sam upoznala kada sam krenula u školu, ali ga tokom svog života (a imam već 31) nisam baš često viđala. Ne mogu reći da me on ne voli, voli me onoliko koliko je u mogućnosti da voli mene, ili bilo koga drugog. Neki ljudi jednostavno nisu sposobni da iskažu svoje emocije na uobičajen način. Samo što meni to poznanstvo sa njim nikada nije bilo dovoljno. Ja sam maštala oca, približnog ovim stereotipima o strogoj ali pravičnoj glavi familije, oca koji bi bio snažniji od svih ženskih autoriteta u mojoj porodici, odnosno mame i, naročito, bake. Kako sam odrastala, tako sam za sve teškoće svog adolescentskog života počela njega da okrivljujem. Zato što nije bio kao ostali očevi, koji su živeli sa svojim porodicama. Dugo, dugo je meni trebalo da shvatim da ne postoji idealan prototip oca koji je garancija srećne porodice, i da je takvih porodica veoma malo na svetu. Ne znam zašto, i ne znam odakle mi ta silna predubeđenja kako bi otac trebalo da izgleda i da se ponaša, jer me majka nije tako vaspitala. Uticaj medija, škole, Diznija, prevelikog broja Barbika, ne znam. Da sam ga samo malo ranije upoznala možda bi sve bilo drugačije. Da sam bila manje opterećena slikom idealnog tate, možda bih se više radovala susretima sa ovim svojim, ma kakav da je. A dobar je i pristojan čovek, ali je sada kasno da izgradimo prisan odnos, jer ja nisam dovoljno dobar čovek da preko nekih stvari pređem. Bliski smo, ali nismo prisni.

Pola sata druženja i kesica slatkiša, pa dobro. Vremenom će ona, kako bude rasla, možda umeti da izvuče više iz njega. Možda neće. Ali je važno da pokušavaju, i da budu zajedno. Možda će izgraditi i bolji odnos nego da ste vas dvoje ostali zajedno. To niko ne zna, a na tebi je da svoje vreme, koje posvećuješ svom detetu, ispuniš sa što više ljubavi, što sam sigurna i da činiš, i da gradiš svoj odnos sa njom, bez obzira na ulogu tog idealnog oca koji u njenom životu nedostaje.

• 3Ovo se svidja korisnicima: jelkica7, mcrule, juba
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Biće da su onaj Frojd i Lakan u pravu - taj idealni otac u patrijarhalnoj kulturi je obično emotivno nedostupan ili fizički odsutan, otac kolac, što bi rekla Jelkica, i odatle naš fantazam oca - nezadovoljena čežnja, neutažena žeđ za ocem koji bi bio ovde i sada, prisutan u našem životu - ne samo zato da bi nam pokazao "široku sliku" sveta, "moral, veru" ili šta već, već da bi nam omogućio da naučimo šta je produktivna uloga oca u identifikaciji i orijentaciji, jer uloga oca je za dete, nezavisno od pola, prototip uloge muškaraca. Kakvi su nam otac i majka, takvi će nam uglavnom ili najčešće biti arhetipi partnera kad odrastemo, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu.

Postoje drugačiji kulturni obrasci porodice, u kojima glavna uloga ne pripada ocu jer on nije pater familias, već to može biti ujak. Maštam o takvoj sredini u kojoj primarna nuklearna ili nepotpuna porodica nije isključivi lokus i fokus za malo dete. A takva su mnoga tzv. primitivna i tradicionalna društva u kojima je briga o deci pravo i obaveza šire srodničke i susedske grupe - ulogu u socijalizaciji tu imaju razne tetke, ujaci i drugi rođaci, kao i deca starijeg uzrasta.

A što se tiče tvog pitanja, tu sam saglasna sa Jelkicom - to je njihov odnos, oni treba da ga definišu.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Einmana, mcrule, juba
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nisam imao vremena da svratim na forum ovih dana pa mi je tema promakla.

Jel postoji savrsen otac, ili neka defeinicija kako bi on trebalo da izgleda?
Ja mislim da ne.

17 mi je, i dete sam razvedenih roditelja.
Zivim sa majkom.

Oca vidjam jednom nedeljno na sat-dva. Od njega imam malo ljubavi, i finansijsku podrsku.
Majka mi pruza ljubav i vaspitanje.

Ovaj svoj zivot, dokle sam stigao, sa svojim roditeljima, ne bih nikad menjao.
Daleko od toga da da je on savrsen, uopste nije.
Ali mislim da sam zbog tog ''teskog''(u odnosu na vecinu mojih vrsnjaka) svesniji i zreliji.


Ali to ''tesko detinjstvo'' ne bih promenio za ono ''bajno'' jer onda sigurno ne bih dospeo ovde gde sam sada. Bio bih mnogo slabiji psihicki i ''ranjiviji''. Ovako sam mnoge probleme vec prebrodio sam, i kako Niche kaze, ono sto me ne ubije, cini me jacim.

Cesto i sam razmisljam gde moji roditelji grese, i kakav cu ja otac sutra biti.
Razmisljam u pravcu, da za pocetak ne pogresim na istim mestima gde su moji gresili.
Najvise mi smeta sto me nikada ne podrzavaju. Nikada nisam dobio pohvalu od njih.
Da sam najbolji na svetu, njima bi nesto falilo. Razumem da svaki roditelj da njegovo dete bude najbolje, ali ne razmem ljude koji ne pruze nista, a hoce sve.

Mog oca nikada nije zanimalo sta ja hocu da bude u zivotu, i sta je meni vazno. Iako nikada nije bio tu, on je odlucio da ja moram da budem elektronicar i da nastavim da vodim firmu koju on ima.

Ali najvise od svega mi je smetalo sto me nijedan roditelj nije podrzavao u sportu. A meni je to verovatno i najvaznija stvar u zivotu. Krenem na utakmicu a cale ima set zajebancija kako ce da nas razbiju. Krenem na trening, ides tamo i placas im da te muce. Majke je bila potpuno pasivna.
Ali tako su me naucili da mi provokacije budu motivacija, i bio sam najsrecniji kada se vratim sa turnira sa medaljom oko vrata, i pojavim se caletu na oci. Ni tada mi ne bi rekao bravo.

Na kraju krajeva, sve sto su me moji naucili je to da, od njih necu mnogo nauciti, vec da moram sve sam. I zahvalan sam im na tome, jer je to meni bilo sasvim dovoljno. Da sam imao druge roditelje, mozda bi me naucili mnogim drugim stvarima, ali me ne bi naucili da moram da se borim i grizem.
A to je po meni najvaznije.

Mogao bih na ovu temu do sutra da navodim primere, ali moram lagano u skolu da krecem.
Ne zelim da me neko sazaljeva ovde, nisam tip za sazaljevanje.
Ovo je neki moj ugao, i pogled na moje roditelje.
I mislim da jedan roditelj moze sam da vaspita dete u potpunosti.
Deca ne moraju uopste da budu ''uskracena'' ako zive sa samo jednim roditeljem(@mcrule niti da sin bude shonja ako nema oca kraj sebe ).

Tema je odlicna

• 5Ovo se svidja korisnicima: Einmana, mcrule, juba, Sorelag, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hm,ocevi i cerke...kako je bitno da tu stvari budu ok,jako bitno. Cini mi se za nijansu bitnije nego kad su muska deca u pitanju. Imam utisak,sta vise,sigurna sam da zdrav odnos sa ocem,narocito u pubertetu jako utice na formiranje stava o muskarcima,na izbor partnera,uopste na ono sto kasnije zenu privlaci ili odbija kod suprotnog pola,

Mozda zvuci uvrnuto ali,kad stavim prst na celo,cinjenica je da je otac,u stvari,ono prvo musko koje nam je bitno u zivotu,volimo ga,zelimo njegovu paznju,prakticno je model na osnovu koga formiramo neku prvu sliku o muskarcima. Mislim,sve smo mi tatine princeze,do nekog uzrasta. Onda dodje onaj stresni momenat kad shvatimo da vise nismo dete,da tata vise ne moze da nas kupa,presvlaci,nosi na ramenima...

Pitanje je koliko i kako se otac snadje u toj situaciji. Cisto sumnjam da postoji muskarac koji moze idealno da izvaga svoje ponasanje kad princeza krene da se pretvara u zenu. Cini mi se da je to jedan od najvecih ocinskih strahova,da omasi u vaspitanju adolescenta,narocito zenskog,da ne uspe da je zastiti.

Nemam pojma sta je ideal,ali znam kako ne valja i kako ne treba:

U mom primeru otac je bio extremno strog,prakticno nisam smela da mrdnem. Plasila sam ga se u pubertetu,bio je to sok za mene. Odjednom je nastala sva neznost,njegova bolecivost prema meni,bila sam mezimica. Moja mlada glava je to prevela kao neobjasnjivi prestanak ljubavi,patila sam jako. Jedini cilj mi je bio da me ponovo zavoli,zivot mi je preusmeren ka tom cilju. Sve sam cinila samo da njemu ugodim,najbolja u skoli,fina devojka,nema izlazaka do kasno,nema zurki,nema glasne muzike,nema ludiranja,nema zaljubljivanja tri puta nedeljno...nema puberteta.
Da ne davim vise: posledica svega je to sto danas hvatam sebe kako nesvesno pokusavam da udovoljim svom muskarcu,na sve nacine,u svakoj situaciji,kako me svaka njegova primedba boli do kosti,kako ne mogu da se otmem utisku da me ne voli,da nikad nece...kako sam ponovo sebi dala zadatak da se dopadnem i umilim iako to niko od mene ne trazi.

U primeru devojke iz komsiluka koja trenutno prolazi kroz nezgodne godine otac je susta suprotnost. Covek je apsolutno nezainteresovan,odlucio je da malu prepusti majci,povukao se dok kriza ne prodje. Maksimalno je popustljiv,tacnije rekao je sta je imao i zavrsio pricu - nisi mala,pazi na sebe,ja ti nista necu braniti a ti imas mozak pa vidi sta ces. Dete je ocajno,isto kao i ja ima utisak da vise nije voljena,da njega nije briga koliko je ostala u gradu,kakvog decka je upoznala. Njena najveca zudnja je da mu skrene paznju i to radi tako sto pravi gluposti,pokusavajuci da ga bar naljuti. Jako lose u svemu je to sto je pocela da izlazi sa starijim muskarcima,prilicno starijim,valjda pokusavajuci da nekako nadomesti taj nedostatak ocinske figure.

izvinjavam se sto sam se ovoliko raspisala ali morala sam.

Posto se ovde radi o detetu razvedenih roditelja,a iz price sam shvatila da se radi o devojcici,ne preostaje nista dugo nego rad na normalizaciji odnosa. Ucini sve da sa bisim muzem izgradis nesto normalno i zdravo za dete,ona i jeste tu najbitnija. Sad dok je mala,obradovace se mozda cokoladi ili novim cipelicama i bice joj lepo da seta sa tatom i uzivace u svakom trenutku. Ne kazem da je to dovoljno,daleko bilo,ali kad je strefi pubertet bice joj jako,jako potreban.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Einmana, mcrule, Ketika
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Secam se kad sam bio klinac i ucio da vozim biciklu...taman sam mislio da sam naucio i prospem se dobro na beton....bez nekih povreda ali ruke krvave od ogrebotina.
I naravno boli i ja placem...cale pored mene i povisenim dubokim glasom mi kaze "TISINA! Ne placi! Ti si musko! Ti si (nase prezime) ,sta ti mogu par ogrebotina! "


Uloga oca? "Ostrina" deteta.

Ima stvari u zivotu na koje samo muskarci mogu da daju pravi savet.
Disciplina,motivacija,izdrzljivost psihicka i fizicka,resavanje sukoba,odgovor na razne izazove,razvijanje raznih vestina i sposobnosti kod deteta...to su samo neke od stvari.

Zato smatram da su i otac i majka podjednako vazni u odrastanju deteta,razvijanja njegove licnosti,karaktera,pogleda na svet.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Lonely Eagle, SlobaBgd, mcrule, juba
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Lonely...sve si jako lepo rekao i slazem se sa ti,ali gde ovu sliku nadje...predivna je

• 3Ovo se svidja korisnicima: jelkica7, mcrule, Sorelag
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmmm, hm.... Dete sam razvedenih roditelja. Pa, evo nekog iskustva sa mojim ocem...

Moj tata je cesto bio odsutan zbog posla ili se kasno vracao kuci, pa sam ga i slabo vidjala, vise nije bio kod kuce nego sto jeste. Ali, pamtim da je vikend nekada bio nas.
Secam se, igrali smo ne ljuti se covece, tablic, mice, satima smo zajedno smo gledali crtace, setali se, ucimo me da vozim bajs..itd. U ranom detinjstvu bio mi je drugar za igru.
Kako sam odrastala, sve redje bi se igrali, on ni vikendom ne bi bio tu...a onda ga nisam vidjala i po mesec dana.
Naravno da svaki roditelj voli svoje dete, samo neko vise pokazuje emocije, neko manje. Meni tata nije rekao da me voli, sad kad pomislim to bi mi bilo i smesno... nije imao obicaj da me prvi zagrli ili poljubi, ako ja to ne bih ucinila. Prosto, on je takav, drven, ali nikada nisam sumnjala u njegovu ljubav. U njegovom prosustvu uvek sam se suzdrzavala da ne zaplacem ako bih bila tuzna, jer suze – kod njega ne postoje.

Npr. do kraja skolske godine nisu zanimale moje ocene, nije znao ni koje sam odeljenje, a o roditeljskim sastancima i da ne govorim. Za to i sve ostalo bila je zaduzena mama. Ako bi se zadesio kod kuce kada treba da izadjem, ispreskako bi me pitanjima gde idem, sa kim i kad se vracam. Mada, nisam smatrala mu je to od neke vaznosti kada nema pojma sta je sa mnom dok je odsutan. Iz ovog ugla sad, najstrasnije je sto nije umeo da mi nedostaje. Bilo bi potrebno da prodje duzi vremenski period da ukapiram da ga nema i da ga nisam dugo videla.

Razveli su se kada sam imala 17. Ja sam, naravno, ostala da zivim sa majkom. Osim sto je ziveo u drugoj kuci nista se nije promenilo, a mama i tata su u boljem odnosu nego sto su bili dok smo ziveli zajedno. Pa, onda sam samo zakonski dete razvedenih roditelja, jer imam utisak kao ceo zivot zivimo isto.
Sve u svemu, nisam bliska sa svojim ocem, on je povucen, meni nedostizan. Nekad u sali bih rekla "vuk samotnjak". Jos kao klinka sam shvatila da tata nije uvek tu, nije kad treba... I nikada mu se nisam pozalila kad bih bila u problemu, ja cak ni ne znam kako bi me posavetovao, kako bi reagovao. Znam njegove vrline, mane i mnoge prepoznajem kod sebe, ali ne znam kakav je u odnosu sa mnom. Mislim da mene ne poznaje.
Ne znam kako i zasto je doslo do toga, ali cesto je pokusavao da se iskupi za neke situacije tako sto mi daje novac. Meni novac nista ne znaci i nista ne moze da nadoknadi. To ne moze da shvati i nikad nece. Imam utisak da tako smiruje svoju savest...

Sad je sve malo drugacije, nekako s godinama postaje malo ostljiviji, cesce se javlja, cesce se vidjama i vise pricamo...i to malo sebe sto pruza meni je opet mnogo...prosto ne ume drugacije. Ali, kao da sam mu potrebnija.
Danas vrlo cesto cujem od majke kako mi kaze: "Tata je bas ponosan na tebe, cujem kako prica drugima o tebi." Znam to, ocecam, iako mi nikad nije rekao, niti me pohvalio nekad...to obicno cujem od prijatelja i rodjaka kad ih sretnem. Znaci i to.

nenyxeni :: Imam utisak,sta vise,sigurna sam da zdrav odnos sa ocem,narocito u pubertetu jako utice na formiranje stava o muskarcima,na izbor partnera,uopste na ono sto kasnije zenu privlaci ili odbija kod suprotnog pola

Upravo tako, i jedino cega me je pomalo strah jeste moj odnos prema muskarima i to kakve partnere biram. Ne bih volela da vazi ono, da cerke biraju muzeve po modelu svog oca. Ja svog tatu volim, dobar je, pametan, posten, ali ne bih mogla biti srecna sa nekim ko ne ume da pokaze svoja osecanja. Meni je potrebno mnogo vise.
A sve cesce uhvatim sebe kako me zaintrigiraju tipovi koji su "hladni", zatvoreni, sa nemogucnoscu da iskazu svoje emocije. Precutno ti daju do znanja da im je stalo, iako to nije dovoljno, uporno se trudim se da izvucem maksimum. Mada, to bi sad vec bila druga tema.
Nekako mama se trudila sve da nadoknadi, da ne osetim njegova povremena odsustva...al' uzalud..svaki nedostatak ostavi svoj trag, pre ili kasnije. Ja sam manje - vise imala lepo detinjstvo, kako je moglo da bude, srecna sam...ali bih volela da nemam nekih "problema" zbog nedostatka ocinske figure.

Uloga oca je bitnija i vise nego sto se cini, pogotovo ako su zenska deca u pitanju. Ako nista drugo onda zbog buducnosti i srece u odnosima da partnerom.
@Einmana , bilo bi lepo kada bi tvoja devojcica videla da ste vi u dobrim odnosima, iako ne zivite zajedno... i da koliko je moguce, poboljsas odnosa sa bivsim muzem, bar zbog nje. Svakako je bitno je da provodi vreme sa svojim ocem. Mozda bi bilo bolje da Ti ne budes prisutna kada su zajedno, tako bi i Ti izbegla neprijatne situacije. I, mozda on jos uvek ne shvata svoju ulogu , mozda ce se stvari vremenm bolje odvijati...


..sa njim stvarno nema problema, osim sto skoro nikad ga nema...


PS. Izvinjavam se , bas sam se raspisala.