Poslao: 16 Feb 2012 20:57
|
offline
- mcrule
- Legendarni građanin
- Michael
- Spy[Covert OPS], Gathering Intel/Info & The Ultimate Like Master[@ MyCity]
- Pridružio: 21 Feb 2010
- Poruke: 16934
- Gde živiš: 43.6426°N 79.3871°W
|
Inception ::Вероватно нећу бити добар отац,
с обзиром на то да нисам имао од кога да то научим.
Nemoj tako.
Ne mora to uopste da znaci.
Uz mnogo truda i samopouzdanja, siguran sam da ces jednog dana biti super otac.
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 16 Feb 2012 21:14
|
offline
- MilenaNS
- Super građanin
- Pridružio: 16 Jun 2009
- Poruke: 1243
|
Einmana, hvala ti za temu...
Videh naslov i znas pao mi je na pamet jedan od bezbroj primera kada sam osetila najvecu, najdublju i najiskreniju ljubav, podrsku, razumevanje i snagu koju sam osetila od strane mog oca - moj prvi odlazak ginekologu, moj tata je isao sa mnom, moj prvi odlazak u obdaniste, sve moje priredbe, mature, diplomske, ekskurzije, moj otac je bio tu...Moj otac je covek koji i grubim, teskim recima ljubav pokaze, moj otac je covek koji je u 7h isao na posao, a noc pre toga cekao da dodjem iz izlaska da mu pricam dogodovstine... Ne znam, da li cu moci da ti objasnim, ali moj otac je za mene najveci ponos, moj otac je borac, moj otac je najneznija osoba, moj otac mozda ne ume da prica sa mnom kao moja majka, ali me jednako kao ona razume, moj otac je tu, moj otac boluje moje bolesti, moj otac se smeje kad se ja smejem, moj otac i kad galami voli, moj otac i kad kritikuje voli. Njegov zagrljaj je najtopliji, najsnazniji i najsigurniji...Moj otac ima najneznije rame na koje ja i sad sa 25 god mogu da naslonim glavu, ima najcvrsce krilo...On je moj najbolji kozmeticar, uvek prvi primeti svaku bubuljicu...E da, meni moj otac treba zato sto me je, pored moje mame, naucio sta je bezuslovna ljubav, iskrena i cista ljubav...Moj tata mi treba zato sto volim njegov glas da cujem pred san i onu dobro poznatu recenicu koju sam prvu put cula uz uspavanku i koja je postala samo nasa (tatina, mamina, bratova i moja) recenicu - Lepo spavaj lepo sanjaj i neka mi te cuvaju andjeli i dragi Bog ili onu ti si moj najveci ponos, moja snaga...
Oduvek sam osecala prisustvo i ocevu ljubav, ja sam bila i musko i zensko dete u kuci dok nije dosao brat...Moj otac je izmisljao imena za mene...Bila sam Krsto, Misur, Mitar, Momcilo...Milica, Maki, Makala, Nena, Nane...
Zaista je divno imati oca, oca koji zna svoju ulogu u zivotu svog deteta...
|
|
|
|
|
Poslao: 16 Feb 2012 21:33
|
offline
- saten
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Jan 2008
- Poruke: 3361
- Gde živiš: Montmartre Quarter :)
|
- 11Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Einmana, N1k0l4, Inception, _Sale, zoranzota, Mila_90, MilenaNS, Dusan, Kentaurus, KlinkaPalacinka
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Moj tata nije idealan tata. Zato što ja od njega ne očekujem da bude idealan. O svom ocu bih mogla da pišem puno.
Za početak, zahvalna sam svojoj majci što imam svog oca. Ona mu je spasila život. Da nije bilo nje i njene snage, nikada ne bismo preživeli ono što ga je zadesilo 95. Razboleo se od leukemije i bili su potrebni lekovi. Mama je uspela da pronađe lekove preko tetke iz Amerike. A da vam ne pričam koliko se borila za njega i kroz šta je prolazila. Sa jedne strane trogodišnje dete i bolesni suprug, a sa druge strane njegova porodica koja nije od pomoći. Srećom, preživeo je. Neki put, kad ga uhvati tuga ima običaj da kaže da niko iz njegove bolničke sobe nije preživeo osim njega.
Mnogo volim svog tatu i ne znam kako bih ja da mu se nešto desi. Moj tata je čovek kao i svaki drugi, sa manama i vrlinama. Dobra stvar je to što vrline preovladaju, pa se te mane i ne vide. Sa mojom majkom ima skladan brak. Bilo je problema,ali sve se to reši.
Sećam se da je kada sam počela da spremam prijemni, po nekom užasno hladnom vremenu otišao za Beograd da meni kupi zbirku. Iako je bolestan i treba da se čuva, uradio je to za mene. Mnogo puta kaže, ješću so i hleb ako treba, ali za tebe mora da bude. No, ja ga nikada ne bih dovela u takvu situaciju.
Kod mog oca, volim to što je pravedan i realan. Zahvalna sam mu što me je podržao svaki put u životu. KAda sam trebala da idem na neki seminar ili volontiranje, prvi je bio za. Kada sam upisala na budžet, bio je najponosniji tata na svetu. I nikada neću zaboraviti dan kada smo saznali rezultate. Stao je ispred mene i rekao:" Saška, na budžetu si." Ja sam ga pogledala sa nevericom i rekla: "Ne verujem ti! Lažeš me!" Mislila sam da se šali sa mnom. Ali nije. Dok smo se vraćali, bio je ponosan i srećan. Sećam se da je čak počeo da skače po ulici i govorio ljudima kako sam upisala na budžet. Možda ćete pomisliti da je lud, ali nije. Samo je bio srećan. Znam koliko mu je bitno da završim fakultet i odem u London na godinu dana. Volela bih da mu ispunim tu želju. Ne znam da li će to doživeti da vidi. Nadam se da hoće.
Moj otac nije mogao puno para da mi pruži. Penzija mu je mala jer ima samo deset godina radnog staža. Ali dokle god može da mi pruži neki savet, toplu reč, ja sam presrećna. Na neki način, moj otac je stub mog života. On mi je mnogo pomogao, najviše savetima. I zahvalna sam mu na svemu.
I moja majka ima važnu ulogu. Ali tema je o očevima, pa o njoj nekom drugom prilikom.
|
|
|
|
Poslao: 16 Feb 2012 23:03
|
offline
- g0c47777
- Super građanin
- Pridružio: 07 Nov 2008
- Poruke: 1158
- Gde živiš: Land Of Maybe
|
Tata ...
Beskrajno me je voleo, i ja sam njega. Iako više fizički nije prisutan, za mene je on i dalje tu negde, oko mene, neprimetan i tih. I uvek će biti.
... bila sam jako mala, ali sam ga dobro upamtila... i bez obzira što nismo puno vremena proveli zajedno, ostavio mi je pegršt lepih momenata, momenata koje ću zauvek pamtiti.
I na kraju, svima nama, pre ili kasnije, ostaju samo ti momenti ... ili nam ne ostaje ništa ...
|
|
|
|
Poslao: 17 Feb 2012 02:33
|
offline
- MilenaNS
- Super građanin
- Pridružio: 16 Jun 2009
- Poruke: 1243
|
Tema me je mnogo dirnula i otisla sam da setam i tacno mi se desilo da sve vreme o temi razmisljam...
Einmana, beskrajno ti hvala...
Znas, setila sam se da je moj otac mene ucio prve pesme da pevam...Bila sam jako mala...Prva pesma koju sam naucila, ali svaku rec pesme bila je Crvena Jabuka-Ima nesto od srca do srca...potom me je naucilo pesmu Zdravka Colica - Pjevam danju pjevam nocu...Secam se i teskih trenutaka, rat u Bosni, tata je bio moj junak...Hrabar, jak, ima pusku...Secam se mojih rodjendana, uvek je prvi imao predlog, uvek je nekako znao sta mislim i sta zelim...Prvi je rekao Milena mislim da je vreme da sad ides u kafic...Onda uvek je prvi primecivao da se u prodavnici nalazi nova barbika, cini mi se nisam ni pomislila dobila sam lutku...Cesljao je lutke sa mnom, kupao ih i presvalicio...
E da, moj otac uvek, ali uvek primeti kad sam dobila ili izgubila neki kilogram...
Secam se da sam jednom, ali stvarno samo jednom dobila samar, zasluzila sam, verujte debelo sam ga zasluzila, moj otac je vise plakao nego ja...E da, njegova najlepsa sala je kad mi kaze...Makale, vidis ove dve rane na mom stomaku (operisao je zuc i slepo crevo) e vidis to je dokaz da sam te ja rodio...Nekako, to najvise volim kad mi kaze, jer tad osetim svu ljubav...Otisla sam da studiram, tata je nasao stan, bio je moj budilnik i danas je...Uuuuu, plakao je sa mnom svaki moj ispitni rok, nervirao se, a bilo je situacija i kad je ucio moje ispite sa mnom...radovalo ga je sto bas njemu, ali stvarno njemu sam prvom javljala rezultate ispita...Onda, isao je sa mnom i sa mamom da biram matursku haljinu, pa haljinu za aposlventsko vece...Znate, on mi je najveci modni kriticar...
E da, znate, nazove ga neki prijatelj i on kaze ovako...Moze, zovem te cim odvedem malecku na bus treba da ide za Novi Sad...Malecku, a ja klipaca od 22 god...
Onda recimo, polozila ja vozacki ispit...Ljudi moji, moj otac je svaki dan 9 meseci sa mnom vozio auto 2h, ne zato sto ne veruje, nego zato sto previse voli...On covek ima strpljenja da nacrta situaciju u saobracaju da bi mi nesto objasnio...E da, najvise volim kad dobijem sms od njega u kome mi napise...Miska, mozes ti to, cakula veruje u tebe...Volim te...Mislim da tad mogu do neba da poletim...Ne znam, ali moj otac mi je najveca potrska...Uuuu, da pa ja sam sa mojim roditeljima isla na koncert Bijelog dugmeta u BG...Uvek bratu i meni da najbolje parce mesa, ocisti ribu...Onda recimo rostilj...rostilja se i jede i ok prodje to onda on kaze...Ajde recite ko je doneo najlepse meso, ko je danas najbolji rucak spremio...Mi svi kazemo tata...Eto tako nekako izgledaju sale sa njim, a opet i kroz to pokaze ljubav...Nekako, moj odnos sa roditeljima...ne znam, ja ne mogu reci volim vise mamu, a tatu manje...Nije istina...Uvek, ali uvek oboje jednako ucestvuju u celom mom vaspitanju...Moji roditelji su meni i roditelji i prijatelji i podrska i ponos i snaga, sve su mi...Moja vodilja kroz zivot...Kad bih o majci trebala da pisem sve ovo isto bih napisala...A jaooooooo...zimovanje...tata i ja na sankama...Pravimo sneska belica...U da...bila sam mala i tata je voleo da me nosi na ramenima i bilo je to ono odvikavanje od pelena...Setali smo setalistem i tata je nosio plavu kosulju i upiskila sam se... mama kaze da nije hteo da ide kuci da promeni kosulju...zasto, kaze, pa to se moj Milovan upiskio i sta sad...Aj da vidim ko sme da me pogleda popreko...
Onda, sad ja vec dugo ne zivim sa njima, ali desi se da me tata nazove i kaze Mika, evo me u tvojoj sobi, tu mi najtoplije...To je za mene ljubav, oceva ljubav...
Uuuuuuuuuu, igrali smo sah, remi...vodio me na bilijar, na one vockice...Uuuuuu, isli smo u lov zajedno...Najvise volim kad on spava da se usunjam i poljubim ga...Uh, da...Ucio me je da plesem...
Dosta, necu vise, pola 3 je...
|
|
|
|
Poslao: 17 Feb 2012 11:14
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Meni moj nije ostavio ništa osim prezimena i večite rane na duši. Da se on pitao ja ne bih imala nikakve šanse da preživim kao beba. Ili bih preživela i danas bila idiot koji ne ume da veže pertle na cipelama. Zašto ljudi koji ne treba da imaju decu ipak ih imaju? Nadam se da se prevrće u grobu. Mada, istruleo je odavno i kosti su mu se u prah pretvorile - kao što reče Kaneti, istruleli su oni koje si voleo, kao i one koje si mrzeo. Bože, ti u kojeg ne verujem, ne daj da posle mog života neko drugi o meni ovako govori ili oseća.
Jednom sam pokušavala da utešim jelkicu na Forumu, sugerisala joj da se ako ništa drugo posvađa sa njim i da mu konačno oprosti. Ali ja pojma nemam kako se to oprašta. Računam da je lakše kad je otac-kolac živ, možeš da iniciraš komunikaciju, da nešto pokušaš, da se makar pošteno isvađaš ili pomiriš ukoliko je čovek. Šta da radiš sa mrtvim čovekom kojeg nisi nikad ni upoznala, a odredio ti je život na prvom koraku? Toliko ti je predodredio život da ćeš ostatak svog odraslog doba provesti u borbi sa posledicama povrede koju ti je naneo. Bilo bi bolje da ga uopšte nisam imala. To jest, da sam bila smućkana u nekoj retorti i epruveti. Da sam začeta kao onaj deda Paunov homunkulus iz priče mog druga Dragana Rankovića.
Jedno vreme sam fantazirala da promenim prezime. Da uzmem neko sasvim deseto prezime jer ja sam sebi i otac i majka i dete, samu sebe sam stvorila zahvaljujući babi koja mi je spasla život i dala mi ono malo ljubavi koje je svakom biću potrebno da bi preživelo i da bi moglo da se nazove ljudskim. Nisam imala petlju da promenim prezime. A sada sam već pomalo poznata pod njime i navikla sam se. Našla sam sebi druge duhovne i intelektualne očeve.
|
|
|
|
Poslao: 17 Feb 2012 11:41
|
offline
- Einmana
- Super građanin
- Pridružio: 29 Maj 2011
- Poruke: 1444
- Gde živiš: U svom svetu
|
Citat:Jednom sam pokušavala da utešim jelkicu na Forumu, sugerisala joj da se ako ništa drugo posvađa sa njim i da mu konačno oprosti. Ali ja pojma nemam kako se to oprašta. Računam da je lakše kad je otac-kolac živ, možeš da iniciraš komunikaciju, da nešto pokušaš, da se makar pošteno isvađaš ili pomiriš ukoliko je čovek. Šta da radiš sa mrtvim čovekom kojeg nisi nikad ni upoznala, a odredio ti je život na prvom koraku? Toliko ti je preodredio život da ćeš ostatak svog odraslog doba provesti u borbi sa posledicama povrede koju ti je naneo. Bilo bi bolje da ga uopšte nisam imala.
Hm...i ja sam oduvek govorila da bolje da ga nema.Sta ce mi onakav?Svaki dan mortus pijan,vuce se po ulici,komsiluk uvek samo mi javi da mi je otac na ulici,da odem po njega.Deca u skoli su me odvaljivala od zavitlavanja za oca.Očevi pajtasi pretili mu preko mene,jer je dugovao novce .Mog brata jedva da je i pogledao,tukao majku....
Mislim da je uvek bolje nemati oca,nego imati ga svakakvog.
Sorelag...ja mom oprostila nisam ni dok je bio ziv pa ni sada.
|
|
|
|
Poslao: 17 Feb 2012 12:01
|
offline
- Sorelag
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 31 Dec 2005
- Poruke: 2408
|
Napisano: 17 Feb 2012 11:47
Einmana ::Hm...i ja sam oduvek govorila da bolje da ga nema.Sta ce mi onakav?Svaki dan mortus pijan,vuce se po ulici,komsiluk uvek samo mi javi da mi je otac na ulici,da odem po njega.Deca u skoli su me odvaljivala od zavitlavanja za oca.Očevi pajtasi pretili mu preko mene,jer je dugovao novce .Mog brata jedva da je i pogledao,tukao majku....
Mislim da je uvek bolje nemati oca,nego imati ga svakakvog.
Sorelag...ja mom oprostila nisam ni dok je bio ziv pa ni sada.
O, draga, znam ja kako je i to. Deda mi je bio takav. Ima mnogo ljudi u mom životu kojima treba da oprostim. Malo je bilo ispravnih. Mnogo je ljudskog gada i jada u svetu. Nekad mi se čini da je dobrota ili naprosto normalnost u ljudskom svetu krhka ali žilava biljka koja uspeva da odoli burama na nekoj obali ili da raste na škrtoj zemlji, čak na kamenu kao usamljeni čempres ili maslina. Lako je biti dobar kad si okružen dobrotom, ljubavlju i brigom, ali postani čovek koji brine o drugima kad niko o tebi brinuo nije, e to je već sf. Ali, zapravo, najvažnije je ono čemu nas niko nije učio - ni u praksi, a ni teorijski - da naučimo da brinemo o sebi.
Dopuna: 17 Feb 2012 12:01
Einmana, ne mogu da odolim iako je preporuka pomalo strašna, uprkos vickastom naslovu, to je teška kategorija. Ali ja se toliko divim toj ženi, njenoj hrabrosti da otvoreno o tome priča, njenom borbenom duhu i smislu za humor. Dakle, Vedrana Rudan i Dabogda te majka rodila.
|
|
|
|
Poslao: 17 Feb 2012 12:09
|
offline
- Einmana
- Super građanin
- Pridružio: 29 Maj 2011
- Poruke: 1444
- Gde živiš: U svom svetu
|
Vedrana Rudan? Genijalna zena.Lavica! .Obozavala sam gledati emisije gde ona gostuje,pa jos kada se pojavi sa ,,šljivom,, ispod oka ,kada je tema ,,nasilje nad zenama,, .Ma ona je žena sa velikim Ž.
|
|
|
|