|
|
|
|
|
Poslao: 06 Nov 2013 09:00
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18610
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
- 21Ovo se svidja korisnicima: klodovik, Dusan, vasa.93, ThePhilosopher, iCho, dgcr, strucnjak96, gile960, Neprimetna, angelika, mcrule, _Sale, higuy, Red_star_girl, Boki X, LoXo, ivance95, mpman, djordje92sm, mračni čovek, KlinkaPalacinka
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Психологија одлично познаје синдром ''оцеубиства'', али не у буквалном смислу речи  . ''Оцеубиство'' у психологији значи израстање сина у равноправног партнера до тада неприкосновеном патер фамилијасу, односно - глави породице. Тај процес је веома комплексан (може да буде, а често и јесте и трауматичан) и подразумева међусобну толерантност и разумевање, пре свега од стране старијега. Врло је тешко препознати када је дете постало човек у сваком смислу речи. Када син стаса у психофизички равноправног партнера, онда може да ''потегне'' из свог мрачнијег дела сећања и разне друге мотиве, па и освету за претрпљене шамаре, батине или друга малтретирања. Обично, у нормалним односима, тај процес прође без трзавица.
Амерички психолози кажу - ''кад дете одрасте, остаје ти само да му верујеш''. Ако је отац '''улагао'' у васпитање и добре односе , онда све прође релативно лако.
Међутим, овде је однос закомпликован и Едиповим комплексом - син је устао у заштиту мајке. Све у свему (овако, у најкраћем), мораћете сами да то рашчистите (сами сте и почели и то не јуче или прекјуче, већ то сигурно траје доста дуго па је сада кулминирало)...или да потражите савет професионалца.
Има један груб, типично српски, виц на ову тему:
Јури син уз брдо оца да га бије. Стигао отац до неке крушке, наслонио се и задихан некако процедио: ''Стани, бре, немој даље...'''.
Син , зачуђен, одговара: ''Што, бре, да станем? Сад ћу да те стигнем па да те поломим...'', а отац одговара: ''Немој даље, и ја сам мог оца довде јурио...''.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2013 03:28
|
offline
- Pridružio: 20 Jun 2012
- Poruke: 165
- Gde živiš: Beograd
|
Попричај са њим, извини му се за то што си урадио и објасни му до детаља шта те је навело на то и потруди се да се то никада више не понови. Ако поново буде таквих свађа, само пробај да их раздвојиш док се не смире страсти, после ће се све решити разговором...
Што се књиге тиче, немој никада да одустанеш од тога и не осврћи се много шта други причају, шта год у животу да урадиш некоме ће то сметати и неко ће то исмевати, уради то због себе, не због других.
Поздрав друже и извештавај каква је ситуација 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 10 Nov 2013 09:46
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18610
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
- 14Ovo se svidja korisnicima: _Sale, SlobaBgd, Sorelag, JohnnieBGD, Srki94, Neprimetna, Dusan, Red_star_girl, Boki X, LoXo, ivance95, mpman, djordje92sm, KlinkaPalacinka
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Не помаже ту извињење много. То је само грађанска форма комуникације. Тако дубоки проблеми не решавају се извињавањем, већ разумевањем. Рубикон је пређен (''пала карта'') и урађено је то што је урађено. Сада обоје треба да се навикну на чињеницу да се то догодило. Чак мислим да је боље да отац започне причу на ту тему, али он нам је недоступан да га ''саветујемо''. Једноставно - у кући су сада два одрасла човека и односи су заувек промењени. Он не може више да му се извини као дете, већ као одрасла особа, а ту се интонација поприлично компликује. Рекао бих да ће морати са тим да живе и да мудро прећуткују тај тренутак, надајући се (свако за себе) да ће извући праве закључке и - што је најважније - да тако нешто више неће поновити.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Nov 2013 19:21
|
offline
- Sceko
- Građanin
- Pridružio: 08 Dec 2011
- Poruke: 247
- Gde živiš: Bar
|
Ja ne daj boze da dignem ruku na mog sto posto bi me odrobijao, ne znam mozda je uvidio da je pogresio ali nikako ga nisi smeo udarit drugo je da on krene da udari majku pa da ga zadrzis ali nikako da ga udaris ne znam sam si pametan. Srecno
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jul 2014 21:53
|
offline
- aronija
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Maj 2013
- Poruke: 644
|
Nažalost zdravih porodica je malo. Razgovora članova porodice izmedju sebe, pravljenje zajedničkih planova, pohvala, smeha se svelo skoro na najmanju meru. Možda sam preterala.
Pokušavam da razumem situaciju, moj sin je samo jednom stao izmedju mene i supruga ali sam uspela da ga ubedim da se skloni. Kasnije sam mu rekla da to više nikada ne radi, teže bi mi bilo da se njih dvojica sukobe a ja ću već nekako ...
Nadam se da kod vas ti problemi nisu česti, lepo je što štitiš majku i treba ali nemoj tako. Ovo ti govori majka koja ima sina možda tojih godina, ne znam...
Puno sam pričala sa svojoj decom, ali samo ja...hvala Bogu urodilo je plodom a u odnosu sa ocem kasnije i nije bilo nekih većih problema!
Nisam odmah obratila pažnju na datum zadnjeg posta, ali nebitno, iznela sam svoje mišljenje...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 21 Jul 2014 22:14
|
offline
- aronija
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 06 Maj 2013
- Poruke: 644
|
Moram da nastavim!
Samo ću kratko o jednoj meni dragoj porodici.
Situacija porodična očajna, porodica ugledna, svi intelektualci znam da nije bitno . Otac advokat, cenjen, izuzetno pametan, pun znanja... Piće je učinilo svoje...Supruga, sin, ćerka ne znaju šta da rade. Otac ne dolazi kući, spava u kolima, sina zovu drugovi ,,tata ti je tamo na klupi spava ili eno mu kola u kanalu a on u kolima spava na volanu,, i sl.
Sin je od oca očekivao mnogo, završio prava, mislio je radiće zajedno ...Od toga ništa...
Jednom ga je udario...
On je divno dete, sada već suprug i roditelj, svi epiteti važe za njega!
I onda sam sela i razmišljala, a šta može da se desi, u kojim momentima se otrgne kontroli i uradi to.
Zamislite dokle dodje detetu kada mora da udari roditelja, nije dobra reč ,,mora,, ali tako je bilo, predjene su sve granice, smetaju i ponižavaju i te dobronamerne informacije od dobrih drugova...
Otac je umro od alkohola tj. posledica alkohola a sin živi sa svim tim, mogu samo da pretpostavim kako ga prate te loše uspomene o kojima on naravno ne priča...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jul 2014 09:20
|
offline
- higuy
- Legendarni građanin
- penzionisani tabijatlija
- crni hronicar
- Pridružio: 21 Apr 2010
- Poruke: 8565
- Gde živiš: Dubocica
|
Osecanje nemoci je jace, snaznije od osecanja besa/agresije. Ja sam iz tog osecanja radio ono sto nikad nisam, jer nisam uspeo da ga prevladam, i ono me nadvladalo. I to razresenje plati uvek onaj kome racun nije namenjen. 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2014 16:32
|
offline
- Bagit
- Građanin
- Pridružio: 25 Jun 2014
- Poruke: 52
|
Ne brini, proći će. Vreme leči i teže ožiljke od tvog sukoba sa ocem. U trenutku si reagovao kako si mislio da je najbolje. Da i nisi tako reagovao, da si prećutao i da nisi udario oca, ti bi opet bio u pravu. Možda je bilo dovoljno da se samo rečima umešaš u svadju, ako već nisi mogao da budeš neutralan. Znaj da je za svadju potrebno dvoje, zato oboje snose odgovornost. Razgovaraj sa roditeljima da se više ne svadjaju pred tobom i bratom.
|
|
|
|
|
|
