|
Poslao: 12 Jul 2017 13:58
|
offline
- rapha
- Mod u pemziji
- Pridružio: 14 Feb 2005
- Poruke: 9113
- Gde živiš: Beograd
|
A zašto se kasnije osamostaljuju? Zato što su razmaženi i lenji.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2017 14:59
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13413
- Gde živiš: Z-moon
|
Ako se muškarac osamostali tek kad se oženi, jasno je da to i nije bila njegova odluka 
Mada, bolje ikad nego nikad.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jul 2017 21:07
|
offline
- Kule
- Elitni građanin
- Pridružio: 25 Maj 2012
- Poruke: 2398
- Gde živiš: Beograd
|
rapha ::Pre bih živeo u šupi od 10 kvdrata nego sa roditejima, svojim ili ženinim..
Srbi su malo čudan narod.. Malo seljački narod.. Nekada se živelo u komunama pa otud onolike kućerine od po dva, tri sprata a 70% nema ni fasadu završenu.. A ima i malo pokazivanja, dokazivanja..
Meni je "zapadnjački" fazon skroz ok što se tiče vaspitavanja dece.. Čim napuni 18 godina, hajde druže, ili da studiraš ili da radiš i da se osamostaljuješ polako. Ako studiraš izdržavaću te i možeš da živiš kod mene ali u letnjoj pauzi moraš i da radiš nešto.. Ako vidim da slabo daješ ispite, da se ne trudiš, blejiš i džabalebariš - doviđenja, traži posao.
Ako nećeš da studiraš - ima da radiš. Dobiješ svoj stančić lepo, ili ga iznajmi, pa se sam izdržavaj. Ja sam uvek tu da pomognem i dodam ako zaškripi, i da nađem posao ako treba, da dodam novca, ali da izdržavam lezileboviće i debile neću sigurno.
Ovako, gajimo večite studente, neradnike koji ležu u 2 a ustaju u podne. Onda napune neke godine, ne znaju ništa konkretno da rade, nemaju ni naviku da rade pa je još teže naći posao. Onda se usput, u tom velikom višku slobodnog vremena, zaljube i naprave decu pa onda tata i mama izdržavaju i svoju i njihovu (svoju) decu/unuke.. Još naprave i svadbu od 500 zvanica pod kreditom, da se deca provesele.. Čemu da se vesele? To je za plakanje. Socijalni slučajevi prave socijalne slučajeve. Taj stepen debilizacije ne postoji više nigde čini mi se.
Što se tiče odlaska u inostranstvo, veliki sam zagovornik toga jer je ovde beda najbednija. Luksuz ako ideš na more, na zimovanje, ako kupiš patike..
Ne znam zašto bi bilo ponižavanje ako i roditeji idu.. Pa zar nije veće ponižavanje ako jedan penzioner nema novca ni kafu da popije?
Ako ne odem (a nadam se da hoću), decu ću sasvim sigurno poslati u inostranstvo na školovanje ili studije. Neka idu tamo gde misle da mogu da žive od svog rada, gde im je lepo..
A ja.. Pa neće mi sigurno biti lepše nego da su ovde ali bolje da jednom godišnje gledam gospodu, samostalne i odgovorne ljude, nego svaki dan klošare koji sa 30 godina traže od mene novac da vode devojku na piće ili u bioskop.
Izuzetno dobro napisano i surovo istinito! Mislim da čak nemam ni šta da dodam, možda ako se setim kasnije... 
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2017 13:04
|
offline
- Kaplar2
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1242
|
Ono stvarno izgleda kao izazov "polivanje ledenom vodom" da se odvojiš od roditelja sa manje od 20, nađeš ženu i sami započnete iz minusa (bankarskog, jelte) svoj samostalni život, radite i gradite, baštu sadite i decu pravite... Samo što to polivanje ledenom vodom (ponekad i iz bojlera direktno) ume da traje godinama.
Ša mislite, može li tako? Ima li takvih i vredi li to nečega? Naravno, nemojte o deci bogataša, koji su imali, makar samo povoljnu klimu za započinjanje svog biznisa. Nemojte ni o onima, koji su preko. Dakle, ima li takvih - rođeni u Srbiji, ne znaju, ili im se zona za memorisanje u mozgu nije još razvila tokom osamdesetih, odrasli u bedi devedesetih, zasnovali živote u bedi dvehiljaditih, podižu decu u bedi dvehiljadedesetih?
Ja znam da ih ima. Voleo bih da se sa njima malo ispričam.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2017 13:45
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13413
- Gde živiš: Z-moon
|
Ako sam te dobro shvatio, ti smatraš da je prerano odvajanje od roditelja garancija za patnju celog života (parafrazirano)?
Mi ovde pričamo da mlad čovek treba da živi svoj život, da ima svoj novac i rešeno stambeno pitanje, kako ne bi celog života bio na teretu roditeljima.
Naravno da to nije uvek baš moguće u trenutnim uslovima u zemlji gde živimo, ali pričamo i o onima koji nikada nisu i nikada neće ni pokušati da žive samostalno.
Šta mislite, može li tako?
Može.
Ne znam ni jednu mladu porodicu koja se vratila kod roditelja posle neuspešnog "izleta" u vode samostalnog života, ali znam dosta njih koji nisu ni pokušali i dosta njih koji su uspeli.
Ako misliš da pripadam onima koje imaš šta da pitaš - samo napred.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2017 13:58
|
offline
- Kaplar2
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1242
|
Izvinjavam se, nisam se do kraja lepo izrazio: jednom će i ti ljudi izaći iz tog vrtloga i sva patnja na početku će se upravo tako i zvati "patnja na početku".
Ja bih voleo popričati sa tim ljudima, jer ako nisu ni vezare, ni partijski vojnici, niti imaju upliv stranih deviza (doznake od preko), niti su poduprti roditeljskom podrškom (nasledstvo, pomoć za učešće u kreditu za imovinu, plaćanje dela troškova), a mladi su i perspektivni i ne daju se, onda definitivno imaju moj dubok naklon. Sa njima bih mogao da se povežem, da razmenjujemo svoja mišljenja i iskustva.
U eri opšteg društvenog devastiranja i brojčanog desetkovanja, ovi ljudi imaju budućnost. Sa njima se treba povezati i međusobno se potpomagati. Ako je drvo posečeno, a neka od njegovih grana je dobacila do perioda izbacivanja semena iz svojih plodova, onda se ti izdanci (istina jako sporo) polako udružuju u novu šumu. Da se nađemo jedni drugima, kako ne bismo baš svi završili preko.
A što se tiče glavnog pitanja iz teme - posle određenih godina - protiv.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 24 Jul 2017 14:45
|
offline
- _Sale
- Prijatelj foruma
- Pridružio: 30 Jul 2010
- Poruke: 13413
- Gde živiš: Z-moon
|
Kaplar2 ::
A što se tiče glavnog pitanja iz teme - posle određenih godina - protiv.
Kaplare, mnogo si bre tajanstven 
Zbog čega protiv?
Misliš da su navike da neko drugi brine sve brige preduboko ukorenjene i da bi smetale samostalnom životu?
Da li je po tebi granica kada neko treba da otpočne samostalan život obeležena godinama ili individualnom zrelošću (ili glupošću, kako god)?
Rekao bih da ti ipak ciljaš godine, ili ...?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 25 Jul 2017 11:17
|
offline
- Kaplar2
- Super građanin
- Pridružio: 01 Nov 2013
- Poruke: 1242
|
Ciljam na zrelost. Zrelost dece je u odgovornosti roditelja do nekih godina, a potom deca bi trebala sama da nastave tim putem, putem sazrevanja.
Pretpostavljam da je poslednja granica 25 godina za muškarce. Eventualno 2-3 godine nakon toga. Sve preko toga prelazi u teško promenjivu naviku.
Protiv sam pre svega zato što se fleksibilnost na promene i iznenadne teške situacije spušta, kako godine u istom okruženju (još ako je uljuljkano) se produžavaju.
|
|
|
|
|
|
