offline
- ][v][ A T R I X™
- Legendarni građanin
- Pridružio: 28 Apr 2005
- Poruke: 3686
- Gde živiš: The Circle
|
Citat:
Kako su u komšiluku, svojevremeno, privatizavali velike državne kompanije - besplatne akcije delili samo Slovenci
Sa aktuelnim najavama o podeli besplatnih akcija i izlasku javnih preduzeća na berzu, sve više se govori i o takvim primerima iz regiona. Po podeli besplatnih akcija najsvetliji primer je Slovenija, koja je to uradila još početkom devedesetih, odmah posle otcepljenja. Njihov primer niko iz regiona nije iskopirao, a podela besplatnih akcija nije popularna među našim komšijama.
SLOVENIJA
Privatizacione vaučere dobili su svi građani Slovenije. Stanovnici, koji su 1993. godine imali do 20 godina, dobili su vaučer ili sertifikat od 100.000 tolara, sadašnjih 1.300 EUR. Ovi vaučeri nisu mogli da se unovčavaju, već samo da se njima kupuju akcije u preduzećima. Građanima do 30 godina pripalo je 200.000 tolara, odnosno 2.600 EUR, a oni do 40 godina dobili su 300.000 tolara ili 3.900 EUR. Građani koji su imali do 50 godina, 400.000 tolara ili 5.200 EUR, a stariji od 50 godina čak 500.000 tolara, ili 6.500 EUR. Postojala je i mogućnost dobijanja popusta od 50%, ako se kupe akcije u firmi u kojoj građanin i radi. Slovenci su sami birali za čije akcije će iskoristiti vaučere. Najmudriji su bili oni koji su ih iskoristili za kupovinu akcija "Mure", "Uniona", "Leka", "Krke", "Pivovarne Laško". Akcije tih kompanija stalno su rasle, a i danas su veoma uspešne. U Sloveniji je bilo i gubitnika. To su bili oni koji su uložili vaučere u neprofitabilna preduzeća. Akcije su pale, nije bilo dividendi i serfitikati su postali samo bezvredni papiri. U jednom trenutku, pred kraj privatizacije, dogodilo se da je kod građana bilo više vaučera, nego imovine za privatizaciju.
HRVATSKA
Hrvati nisu dobili besplatne akcije, već su građani imali povlastice prilikom kupovine na berzi. Prvi put, po metodi inicijalne javne ponude (IPO), građani su kupovali akcije naftne kompanije "Ina", u vrednosti do 5.000 EUR. Mnogi građani Hrvatske nisu se libili ni da uzmu kredit ili prodaju stan, kako bi kupili ove akcije.
- Cena u javnoj ponudi je bila 1.690 kuna, odnosno 230 EUR i prvog dana trgovanja akcije "Ine" su na Zagrebačkoj berzi skočile za za 28,4%, uz ukupan promet od skoro 190 miliona kuna, odnosno gotovo 26 mil EUR - objasnio je Srđan Tomašević, konsultant u brokerskoj kući "MV Investment".
- Prvog dana na berzi svaki građanin koji je učestvovao u IPO "Ina" zaradio je 28,4%, odnosno 90 USD po akciji.Slučaj hrvatskog "Telekoma" je svež i tu je Vlada putem javne ponude prodala 32,5% akcija, 25% građanima i 7,5% institucionalnim investitorima. Cena akcije u javnoj ponudi je bila 265 kuna, odnosno 36 EUR, a prosečan paket 15.100 kuna, odnosno 2.070 EUR. Cena po akciji već prvog dana je porasla za 115 kuna i to je rast od 43,4%, a u toku dana je izlazila i do nivoa od 419 kuna. Građani koji su prodali pakete od 63 akcije prvog dana, po ceni od 419 kuna, zaradili su 1.328 EUR.
MAĐARSKA
Inicijalnom javnom ponudom (IPO) akcija javnih preduzeća vodila se i Mađarska. Primena ovog metoda kod mađarske kompanije za prevoz putnika "Nabi", iz 1997. godine, jedna je od najuspešnijih inicijalnih javnih ponuda u ovoj zemlji, jer su akcije skočile, a kompanija ojačana. Dobar primer IPO je i kod mađarskog "Mola", koji sada vredi 13 mld EUR.
ISKUSTVA RUMUNA I BUGARA
I u Rumuniji imaju iskustva sa IPO, a jedan od najuspešnijih bio je "slučaj" kompjuterske kompanije "Flamingo Internacional", iz jula 2005. godine. Ni Bugarska nije loš primer, a dve banke imale su značajan uspeh. Prvog dana trgovanja Corporate commercial bank imala je skok od 30%, a nedelju dana kasnija First investment banka porasla je, prvog dana, za 13%.
Izvor: eKapija
Dopuna: 12 Dec 2007 2:35
Svemirko ::Morskisrle ::Kako to da osobe koje nikada nisu radile imaju pravo na deonice?
ma ovo je totalno zamazivanje.
eto ti pomislis kako je to cool dobicu 1000 evra.
A moj cale kaze, za 35godina rada dobicu 1000 evra... lopovluk !
gde je tu pravda ?? neko dobio akcije i kupio kucu i novi mercedes (knjaz milos, apatin....) a neko ko je isto toliko radio dobije 1000 evra.
oduzmi tu razliku pa ces videti da nista oni tebi tu ne poklanjaju i da nije ni blizu lepo kao sto ti mislis...
eto ja cu dobiti 1000 evra (ako dobijem) i cale ce dobiti 1000 evra.
stavi to na gomilu i to je 2000evra.
neko je dobio 20000 evra ili ko zna koliko...
Tvoj cale mozda nije radio u javnom preduzecu nego u 'drustvenom' od koga verovatno nije nista dobio, pa ce sada dobiti ne od tog njegovog nego od ovih javnih.
Javna preduzeca se po mnogo cemu razlikuju od ostalih!
Dopuna: 12 Dec 2007 2:38
zak280173 ::][v][ A T R I X™ ::
Pa zavisi u kom preduzecu si radio. Neka su u dugovima, neka ne rade godinama.. zato i vrednost akcija takvih propalih preduzeca jako varira tj. najcesce je veoma niska i ponizavajuce za ljude koji su XY godina radili u tom preduzecu. Ali to ti je zakon trzista, ako vredi nesto imace i bolju cenu, ako ne vredi imace nizu cenu. 
Radim u potpuno zdravom preduzecu. Firma radi od 1969. nikad nikom nista nije dugovala ali su sa pocetkom ovih privatizacija dugovi vecitih gubitasa (sartid, RTB Bor, KAP Podgorica, IHP...) otpisani potezom drzave a radelo se o milionskim sumama. I sa takvim otpisom takvih dugova mi smo i dalje bili u "plusu". Napominjem da nismo monopolisti jer pored domace imamo i ostru stranu konkurenciju.
Moje misljenje ja da je do ovakvog obezvredjivanja doslo zbog nestrucne i "narucene" procene. Ali ajd pa dokazi....
Cek, pa jel ti radis u javnom ili drustvenom, drzavnom preduzecu? Posto kazes da i dalje radite i to dobro, ako je to javno preduzece trebalo bi da dobijes znacajno veci udeo i potencijalno veci kes od prodaje akcija od obicnih gradjana.
Oko 4x vise dobijaju mali akcionari koji su radili u javnim preduzecima, znaci oko 4000 evra.
I da li je tvoje preduzece uopste privatizovano ili tek treba da bude?
Dopuna: 12 Dec 2007 3:07
neprilagodjena ::Nemoj odmah da se bijes... 
Rekla sam to iz tog razloga sto su oba moja roditelja radila (jedan jos uvek radi) u javnim ustanovama a u jednoj takvoj je i moje radno mesto. U mom gradu je privatizacija vec obavljena i doslo je do podele izmedju siromasnih i ekstra bogatih. Neki ljudi su dobili milione na poklon. Neki jos uvek nisu dobili nista. I meni je to tuzno.
A samo sam htela da kazem da su neki ljudi zasluzili vise od ostalih. Ja i sebe svrstavam u grupu koja je zasluzila manje. Nisam rekla da neki ne treba da dobiju nista, naprotiv.
A sto se tice "neradnicke marve", mislim da nemas pravo tako da ih nazivas jer ne mozes da znas da li neko tamo posteno zaradjuje svoju platu ili ne.
Hm, koji su to dobili milione a neki nista? Da se razumemo nisam ja neki branilac privatizacije ili politike Vlade itd... naprotiv apolitican sam ali ova tema me zanima sa ekonomske strane, i pravne.
N. marva je za HQ tih preduzeca. Odakle pravo npr. direktoru NIS-a da ima platu 40x vecu od prosecne? Zar on vredi kao trideset ljudi?! Jel ta firma njegovo privatno vlasnistvo pa da ima pravo da raspolaze sa profitom kako mu volja?
Info iz 2004:
Plata komercijaliste u "Jat ervejzu" iznosi 11.000 dinara, dok direktor tog preduzeća ima platu od 186.000 dinara.
^^ Dakle neradnicka i mafijaska marva se prvenstveno odnosi na upravne odbore tih preduzeca, u najvecem broju slucajeva radnici su samo radna snaga koja radi sa mrvice i ne pita se nista.
Medjutim ono sto svakako pada na teret radnika javnih preduzeca jeste nacin zaposljavanja, ali to nije bas za ovu temu... (tip: opste je poznato da se bez veze niko nije zaposlio u nekom velikom javnom preduzecu osim 2-3% vrsnih strucnjaka koji su potrebni i ne mogu da se nadju preko kuma, bratanca i sl.).
A ima i pogled iz drugog ugla (preuzeto sa http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=275752#rating)
Citat:Građani, koji su radili u državnim preduzećima, odnosno bili zaposleni u njima jer većina i nije radila u pravom smislu te reči, za to su dobijali platu, a to preduzeće im nije ostavio njihov "babo", već je ono stvoreno državnim (čitaj: narodnim) parama. Od narodnih para su i dobijali plate kada su poslovali s gubitkom (čitaj: skoro uvek). Prema tome, preduzeće pripada čobaninu sa planine isto onoliko koliko i radniku tog preduzeća, koji je, najverovatnije, dobijao lepu platu za pijenje kafe, bolovanje, itd. (čast izuzecima).
|
