Povezivanje zvucnika u jednu bananinicu?

• 1Ovo se svidja korisniku: branko62
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

pa da ne razglabamo puno proizvodjac kola je PHILIPS .Njihovi podaci su 4 x 11W na 2 oma ili 2 x 22W na 4 oma zv.Maksimalni nap.napajanja 18V.Za razliku od nekih drugih firmi PHILIPS je uvek davao korektne podatke .Sa ovim kolom moje iskustvo je 100/100 pozitivno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Necemo da raspravljamo nego jesi li ti to merio,ja jesam pa nije to bas tako sto pise i lepo pise na 18V max. snaga ,a ja imam samo 12V napajanja pa jos iz PC sto dodatno opterecuje ionako losa napajanja za PC i opet kvalitet ispod 8 Oma je posebna prica...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sa 12V, ukoliko je izlazni stepen pojacavaca idealan, mozes dobiti 3A na zvucniku od 4Oma. 12V*3A daje teoretskih 36W. To je nemoguce postici sa pojacavacem koje ima jednostrano napajanje, posto on mora da podigne nulu signala na 6V, te maksimalna izlazna snaga moze dostici teoretskih 9W na 4Oma. Onih teoretskih 36W je moguce dobiti samo mostnim spojem.

• 1Ovo se svidja korisniku: bobby
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Jan 2012 17:18

[quote="mrmr"]Necemo da raspravljamo nego jesi

slazem se sa ovim pa predlazem da svoja merodavna merenja prezentujes PHILIPSu pa ako uvide da su u zabludi mozda ce te i nagraditi a i izviniti se svetskoj elektrotehnickoj javnosti za sirenje zablude.
Ne bih vise o tome.

Dopuna: 09 Jan 2012 17:58

bobby
slazemo se samo u tome da ce tranzistori "podeliti " napon napajanja. Ta srednja tacka moze da "plese" ~70/100 od raspolozivog napona i ako pretpostavimo da pravi sinusoidalni napon njegova ce efektivna vrednost biti 70/100 (koren iz 2) od maksimalnmo moguce vrednosti.Ovo sve za neku klasu AB.Iz toga sledi priblizna vrednost dobijenog efektivnog napona 1/2od U x 70/100 x 70/100 =1/4 U i sledi P=Uef x Uef /R ako usvojimo 12V i 4oma to je priblizno 2,...W ,sve to vazi za klasu AB Kako pojacala rade u dubokoj klasi AB ili cak B procenat iskoristenja napona je nesto veci pa i snaga raste sa kvadratom.
TDA1554Q radi sa naponima ne vecim od 18V po ovom sablonu efektivni napon na jednom paru tranzistora bi bio oko 4,5V a kako jeste mosni spoj dobije se ~9V iz toga 9 x 9 /4 oma =20,...W sto je za pribliznu racunicu odgovarajuce podacima koje daje proizvodjac.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mislim na mirnu struju tranzistora, tj. na klasu.
Rec je o tome da ulazni napon ima pozitivne i negativne poluperiode, a jednosmerni napon od 12V ne moze posluziti da se pojacava negativna poluperioda napona. Signal bi jednostavno bio presecen, i ostalo bi samo ono sto je u ulaznom signalu bilo iznad nule (pozitivna poluperioda). Zbog toga, kada je napajanje jednostrano, onda se ulaznom signalu mora podici offset na 6V da bi uopste mogao biti pojacan.

Sto se tice efektivne vrednosti sinusoidalnog napona tice, nemoj to uopste uvoditi u racunicu kada je audio tehnika u pitanju.
Isto, nemoj razmisljati ni o tranzistorima u izlazu i o njihovoj radnoj tacki. Ko jos koristi tranzistore u izlazima? Svi koriste razno-razne FET-ove, a njih mozes komotno porediti sa efikasnoscu tranzistora u C klasi, a bez izoblicenja koje tranzistor u C klasi unosi.

Malo mi teze ide objasnjavanje bez da crtam dijagrame, a ukoliko je potrebno nacrtacu i skenirati.

btw. ovo mi je bila prva firma u kojoj sam radio:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bobby izgleda da neke stvari u vezi mostnog spoja nisi razumeo dobro. Nikakva se tu poluperioda ne gubi.
Druga stvar : ako mostni pojacavac ima napajanje npr. 12V, on ima snagu (priblizno) kao da klasican pojacavac radi na +/- 12V tj 24V. To je tako i u teoriji i u praksi, i tu zaista nema sta da se raspravlja nego treba nauciti.

Sto se tice tvog komentara/ uporedjenja tranzistora i FET-ova (koji su doduse isto tranzistori), to je isto potpuno netacno. Iskoriscenje pojacavaca zavisi od klase u kojoj radi. Stavi FET u A klasu i grejace se ISTO kao i bipolarni tranzistor u toj klasi. Nesto si izgleda pobrkao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

branko62 ::Bobby izgleda da neke stvari u vezi mostnog spoja nisi razumeo dobro. Nikakva se tu poluperioda ne gubi.
OK. Izgleda da ovo prihvatamo nekako suvise licno...
Moja je greska sto nisam detaljno objasnio na sta sam mislio, ali u sustini nigde nisam ni spomenuo da u tom delu pricam o mostnom spoju. Mislio sam generalno na to sta je u stanju jedan pojacavac sa jednostranim napajanjem sposoban da pojaca ukoliko se ne pomeri offset ulaznog signala.
Citat:Druga stvar : ako mostni pojacavac ima napajanje npr. 12V, on ima snagu (priblizno) kao da klasican pojacavac radi na +/- 12V tj 24V.
Ne vidim po cemu ovo opovrgava nesto od onoga sto sam ja rekao? Htedoh reci, ne vidim po cemu sam ja rekao nesto sto se kosi sa ovom tvojom recenicom.
Citat:To je tako i u teoriji i u praksi, i tu zaista nema sta da se raspravlja nego treba nauciti.
Opet idemo na niske udarce... a ja one moje dve inzenjerske diplome i onu tehnicarsku da okacim o klin... i onaj moj diplomski na temu hibridnih pojacavaca snage u mostnom spoju isto da bacim niz ladni Dunav...

Citat:Sto se tice tvog komentara/ uporedjenja tranzistora i FET-ova (koji su doduse isto tranzistori), to je isto potpuno netacno.
Naravno, a brasno ne ide u hleba. Branko, zamolio bih te da se ne vredjamo ovako na forumu.
AB klasa kod tranzistora ti je potrebna zbog napona koji se gubi pri polarizaciji tranzistora (onih 0.5 - 0.7V), a za tu polarizaciju je potrebna jednosmerna (takozvana mirna) struja od nekih 15 do 30mA.
Sve to da ne bi doslo do distorzije signala blizu nule (signal izmedju -0.7 do +0.7V ne bi bio pojacan).
FET nema tih problema jer njemu nije potrebna bilo kakva pred-polarizacija da bi reagovao na male napone, tj. da ne izgubi kontinuitet u blizini nule ulaznog signala.

Citat:Iskoriscenje pojacavaca zavisi od klase u kojoj radi. Stavi FET u A klasu i grejace se ISTO kao i bipolarni tranzistor u toj klasi. Nesto si izgleda pobrkao.
OK, sada u jednacinu uvodimo i grejanje o kojem prethodno nije bilo reci, ali je bitno da smo postavili postulat da se FET i bipolarni tranzistor isto greju kada rade u A klasi, mada nije ni bitno sto se A klasa ne koristi u komercijalnoj audio tehnici maltene jos kada je pre 40 godina germanijumski tranzistor izbacen iz upotrebe.

Branko, meni ovde nije cilj bio da se pred bilo kime dokazujem. Hteo sam da pomognem da mozda neko nesto nauci od onoga sto ja mogu da mu prenesem.
Rado cu da se iskljucim iz ove diskusije ukoliko sam povredio tvoju sujetu.
I ne, nisam nista pobrkao. Cak-sta, neke stvari smo isto rekli, ali na razlicite nacine, ali si ih ti predstavio kao da sam ja rekao nesto pogresno, a ti nesto tacno. Hvala na takvom postovanju sagovornika.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Odlutali smo od teme, ali mislim da je tema interesantna i da zaista i drugi mogu sto sta nauciti. Normalno je da se i ne razumemo u nekim stvarima, pa da razjasnimo.
Govorimo o izlaznom stepenu, sve je pocelo kad je mrmr (poprilicno drsko, s visine) rekao plavom da nije u pravu, a u stvari mrmr nije neke stvari razumeo. Onda da bi se izvadio je razvodnio temu...
I sad na tu raspravu ti dodajes ovo :
Rec je o tome da ulazni napon ima pozitivne i negativne poluperiode, a jednosmerni napon od 12V ne moze posluziti da se pojacava negativna poluperioda napona. Signal bi jednostavno bio presecen, i ostalo bi samo ono sto je u ulaznom signalu bilo iznad nule (pozitivna poluperioda). Zbog toga, kada je napajanje jednostrano, onda se ulaznom signalu mora podici offset na 6V da bi uopste mogao biti pojacan.

Zaista neznam kakve sad ima veze ULAZ pojacavaca s nasom dosadasnjom pricom. Na ulazu se (obicno) nalazi kondenzator, galvanski odvaja izvor signala od pojacavaca i ne interesuje nas koliki je jednosmerni napon u odnosu na nulu s druge strane kondenzatora. Moze biti polovina napona napajanja, ali NE MORA. Obicno je na ulazu diferencijalni pojacavac koji je jednim krajem vezan sa izlazom i obicno jeste tako ali se moze i drugacije izvesti. U svakom slucaju nije mi jasno zasto si sad poceo ovu temu kad smo raspravljali kolika se snaga moze postici na odredjenom naponu/ impedansi zvucnika.


Citat:
AB klasa kod tranzistora ti je potrebna zbog napona koji se gubi pri polarizaciji tranzistora (onih 0.5 - 0.7V), a za tu polarizaciju je potrebna jednosmerna (takozvana mirna) struja od nekih 15 do 30mA.
Sve to da ne bi doslo do distorzije signala blizu nule (signal izmedju -0.7 do +0.7V ne bi bio pojacan).
FET nema tih problema jer njemu nije potrebna bilo kakva pred-polarizacija da bi reagovao na male napone, tj. da ne izgubi kontinuitet u blizini nule ulaznog signala.


Pre svega da razjasnimo na koji FET mislis ? Verovatno na MOSFET koji se sada koriste. NJihov prag otvaranja (osim kod specijalnih vrsta) je jos mnogo veci nego kod bipolarnih tranzistora. A bogami izlazni mosfetovi isto imaju mirnu struju. Da sad ne obrazlazem dalje, pretpostavljam da se opet nismo dobro razumeli pa mi pojasni.

Citat:OK, sada u jednacinu uvodimo i grejanje o kojem prethodno nije bilo reci,

Govorio si o efikasnosti, a to itekako ima veze s grejanjem, tj. gubicima :
Citat:Isto, nemoj razmisljati ni o tranzistorima u izlazu i o njihovoj radnoj tacki. Ko jos koristi tranzistore u izlazima? Svi koriste razno-razne FET-ove, a njih mozes komotno porediti sa efikasnoscu tranzistora u C klasi, a bez izoblicenja koje tranzistor u C klasi unosi.


I zaista ne mogu da verujem da si ovo gore napisao posto vidim da si ipak strucan a ne sarlatan. Da li sam dobro razumeo ? Pojacavac s mosfetom u izlazu ima uporediv stepen iskoriscenja kao bipolarni
tranzistor u C klasi ?!? Bipolarni tranzistori, (ako zanemarimo njihovu baznu struju ) imaju isti stepen iskoriscenja kao i MOSFET-i. Disipacija je produkt napona izmedju kolektora (drejna) i emitera (sorsa) i struje kroz taj tranzistor. NJegova unutrasnja struktura ne igra nikakvu ulogu na kolicinu disipirane toplote, samim tim na efikasnost izlaznog stepena !!!

Citat:Branko, meni ovde nije cilj bio da se pred bilo kime dokazujem. Hteo sam da pomognem da mozda neko nesto nauci od onoga sto ja mogu da mu prenesem.


Naravno, tu smo da pomognemo svojim znanjem.

Citat:Rado cu da se iskljucim iz ove diskusije ukoliko sam povredio tvoju sujetu.


Voleo bih da ostanes u razgovoru. Nisam sujetan i ako zaista ja gresim, voleo bih da me ispravis i da naucim nesto. A i nije posteno prema ljudima koji ovo citaju (a ne razumeju se dovoljno u ovu tematiku) da ostanu uskraceni za odgovor, da znaju sta je istina.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Rec je o tome da ulazni napon ima pozitivne i negativne poluperiode, a jednosmerni napon od 12V ne moze posluziti da se pojacava negativna poluperioda napona. Signal bi jednostavno bio presecen, i ostalo bi samo ono sto je u ulaznom signalu bilo iznad nule (pozitivna poluperioda). Zbog toga, kada je napajanje jednostrano, onda se ulaznom signalu mora podici offset na 6V da bi uopste mogao biti pojacan.

U prvoj polovini teksta tvrdis da ne moze u drugoj da moze ??
Kako god ajmo spustiti loptu na zemlju na pocetku je pitano kako uraditi nesto ja sam dao svoj predlog ali ova diskusija je posla pogresnim tokom i predlozio bih da je zavrsimo .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 09 Jan 2012 23:32

branko62 ::Zaista neznam kakve sad ima veze ULAZ pojacavaca s nasom dosadasnjom pricom. Na ulazu se (obicno) nalazi kondenzator, galvanski odvaja izvor signala od pojacavaca i ne interesuje nas koliki je jednosmerni napon u odnosu na nulu s druge strane kondenzatora. Moze biti polovina napona napajanja, ali NE MORA. Obicno je na ulazu diferencijalni pojacavac koji je jednim krajem vezan sa izlazom i obicno jeste tako ali se moze i drugacije izvesti. U svakom slucaju nije mi jasno zasto si sad poceo ovu temu kad smo raspravljali kolika se snaga moze postici na odredjenom naponu/ impedansi zvucnika.
Napisacu samo nesto kratko o ovome, posto moram vec polako na pocinak.
Elem, mene su u ovu temu uvukle samo one tvrdnje o tome da u kolima jedva moze da se izvuce par vati na zvucnicima.
Hteo sam (ali izgleda nespretno) da objasnim da nesto od toga jeste tacno ukoliko je izvedba izlaznog stepena takva da je zvucnik jednim krajem nakacen na masu, tj. da je na ulazu pojacavaca dodat offset od 6 volti (naophodnih u ovakvom slucaju), i da nista od toga ne pije vodu u danasnje vreme kada se svugde koriste mostni spojevi, i gde teoretski moze da se izvuce 36W na zvucniku od 4Oma (ukoliko izlazni tranzistori imaju unutrasnji otpor 0 Oma izmedju kolektora i emitera pri maksimalnoj amplitudi signala na bazi, sto je u praksi nemoguce, ali realne vrednosti se jako priblizavaju toj nuli).

Prikljucicu se prici ponovo sutra, kada se vratim s posla.

Dopuna: 09 Jan 2012 23:34

plavii ::Rec je o tome da ulazni napon ima pozitivne i negativne poluperiode, a jednosmerni napon od 12V ne moze posluziti da se pojacava negativna poluperioda napona. Signal bi jednostavno bio presecen, i ostalo bi samo ono sto je u ulaznom signalu bilo iznad nule (pozitivna poluperioda). Zbog toga, kada je napajanje jednostrano, onda se ulaznom signalu mora podici offset na 6V da bi uopste mogao biti pojacan.

U prvoj polovini teksta tvrdis da ne moze u drugoj da moze ??
Kako god ajmo spustiti loptu na zemlju na pocetku je pitano kako uraditi nesto ja sam dao svoj predlog ali ova diskusija je posla pogresnim tokom i predlozio bih da je zavrsimo ja necu vise ni rec sto bi rekli indijanci HAUG
Ne vredi bez da nacrtam, a to cu sutra.