Povezivanje zvucnika u jednu bananinicu?

• 1Ovo se svidja korisniku: branko62
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

radoznao sam da to vidim ali nazalost nisam u BGDu 3-4dana pa cu onda nauciti nesto novo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Na prvom grafiku je standardan 1,5Vpp signal.
Na drugom grafiku je punom linijom pokazano sta se dobija nakon OPa koji ima jednostrano napajanje, i cija je masa spojena sa masom signala. Ovo bi ste dobili kod svakog auto-radia starije generacije (pre mostnih spojeva) ukoliko se ne bi vrsilo dodavanje jednosmernog napona u signal (DC offseta od 6V). Isprekidanom linijom je oznacen nedostajuci deo koji bi formirao negativnu poluperiodu - treba izvor napona od -12V i odgovarajuci pojacavac, tj. polovina pojacavaca.
Na trecem grafiku se vidi kako izgleda ulazni signal nakon dodavanja offseta, a na cetvrtom kako izgleda na izlazu iz OPa (zanemarite sto sam malo zbio periodu sinusoide - greska u crtanju).
Jasno je da ovde na izlazu imamo jednosmernu komponentu od 6V, te se zato na samom izlazu pojacavaca ubacuje kondenzator koji bi taj DC offset trebao da eliminise.

U drugom delu je uproscena sema mostnog spoja, gde se isti signal na jedan OP dovodi na neinvertujuci ulaz, a kod drugog na invertujuci ulaz.
Na zadnjem grafiku se vidi sta se dobija na izlazu. Ona imaginarna nula je u stvari 6V oko kojih variraju signali sa oba OP-a.
Kada imamo pozitivnu poluperiodu ulaznog napona, jedan OP podize napon, a drugi OP obara potencijal nule. Kod maksimuma amplitude, jedan OP ce na izlazu dati 12V, a drugi ce imaginarnu nulu odvuci na 0V.
Iz ovoga je jasno zasto je kod zvucnika u ovakvom sistemu neophodno od pojacala odvuci dve zice, tj. zasto se ne moze koristiti nula/masa sa karoserije vozila.

Sta smo time dobili?
Dobili smo da se kod svake poluperiode maksimalno koristi dati opseg od 0 do 12V, a ne da igramo oko DC offseta od 6V.

Nadam se da sam sada uspeo malo bolje da oslikam ono sto mi je u glavi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hmm, ne znam zasto nam sad pises o mostnom spoju. Znamo kako on radi, i tu niko nije pravio pitanje (osim mrmr-a ,ali sad se ucutao). Ja sam te pitao za neke druge tvoje tvrdnje koje su u najmanju ruku nejasne, pa ako mozes da pojasnis sta si hteo time reci, npr :

Citat:Rec je o tome da ulazni napon ima pozitivne i negativne poluperiode, a jednosmerni napon od 12V ne moze posluziti da se pojacava negativna poluperioda napona.


Pretpostavljam sta si hteo da kazes, ali od dvostrukog inzenjera ocekujem vise preciznosti.

Citat:Sto se tice efektivne vrednosti sinusoidalnog napona tice, nemoj to uopste uvoditi u racunicu kada je audio tehnika u pitanju.


Ovo mi bas nista nije jasno. Ovde vise fizicki zakoni ne vaze ili ?

Citat:Isto, nemoj razmisljati ni o tranzistorima u izlazu i o njihovoj radnoj tacki. Ko jos koristi tranzistore u izlazima? Svi koriste razno-razne FET-ove, a njih mozes komotno porediti sa efikasnoscu tranzistora u C klasi, a bez izoblicenja koje tranzistor u C klasi unosi.


Ovo je posebno interesantno. Ne mogu ni da naslutim sta si ovim hteo reci.

Citat:AB klasa kod tranzistora ti je potrebna zbog napona koji se gubi pri polarizaciji tranzistora (onih 0.5 - 0.7V), a za tu polarizaciju je potrebna jednosmerna (takozvana mirna) struja od nekih 15 do 30mA.
Sve to da ne bi doslo do distorzije signala blizu nule (signal izmedju -0.7 do +0.7V ne bi bio pojacan).
FET nema tih problema jer njemu nije potrebna bilo kakva pred-polarizacija da bi reagovao na male napone, tj. da ne izgubi kontinuitet u blizini nule ulaznog signala.


Vec sam te pitao - da ponovim - mislis da fetovi nemaju predpolarizaciju i mirnu struju ???

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sinoc sam napisao opsirnu poruku sa odgovorima, ali sam izgleda pospan zaboravio da je postavim pre nego sto sam ugasio komp.
Citat:Pretpostavljam sta si hteo da kazes, ali od dvostrukog inzenjera ocekujem vise preciznosti.
Objasnio sam u onoj poruci sa crtezom.
Citat:Ovo mi bas nista nije jasno. Ovde vise fizicki zakoni ne vaze ili ?
Koja je svrha odredjivanja efektivne vrednosti u lab. uslovima koji se u praksi nikada nece pojaviti?
Citat:Ovo je posebno interesantno. Ne mogu ni da naslutim sta si ovim hteo reci.
Moja stativa. Obecavam da sledeci put necu vise da pisem kada sam pospan.
Citat:Vec sam te pitao - da ponovim - mislis da fetovi nemaju predpolarizaciju i mirnu struju ???
Ovo vec zahteva obrazlozenje sa moje strane. U glavi su mi bili JFETovi, a ono sto mi je ostalo u glavi iz skole su zadaci u kojima smo JFETove koristili bez predpolarizacije. Morao sam sinoc da obnovim stivo (onoliko koliko sam mogao za razumno vreme da nadjem na netu) i podsetio se razlika izmedju JFETova i MOSFETova (pretpostavljam da ti na njih mislis kada pricas o FETovima).
Ali opet, cak i sa predpolarizacijom, ne vidim gde kod MOSFETova imas mirnu struju izmedju gejta i sorsa, posto bi gejt trebao da bude maltene idealno izolovan, i samim tim ne bi trebala da postoji mirna struja.

Opet, mozda i gresim. Proslo je vise od 15 godina od kada sam se zanimao ovom tematikom...
Zao mi je sto sam pokvario zabavu i izvinjavam se svima prisutnima. Odoh sada malo u cose da se stidim.

• 1Ovo se svidja korisniku: plavii
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bobby ::
Koja je svrha odredjivanja efektivne vrednosti u lab. uslovima koji se u praksi nikada nece pojaviti?

Sad kao da pitas zasto se daje i izoblicenje pri 1kHz, kad se u praksi to nikad nece pojaviti... Neznam sta da ti kazem, postavljas cudna pitanja.

Citat:Moja stativa. Obecavam da sledeci put necu vise da pisem kada sam pospan.


Ovo je azbuka elektronike, cudi me da u tome gresis kad si pospan.

Citat:Vec sam te pitao - da ponovim - mislis da fetovi nemaju predpolarizaciju i mirnu struju ???

Citat:Ali opet, cak i sa predpolarizacijom, ne vidim gde kod MOSFETova imas mirnu struju izmedju gejta i sorsa, posto bi gejt trebao da bude maltene idealno izolovan, i samim tim ne bi trebala da postoji mirna struja.

Citat:AB klasa kod tranzistora ti je potrebna zbog napona koji se gubi pri polarizaciji tranzistora (onih 0.5 - 0.7V), a za tu polarizaciju je potrebna jednosmerna (takozvana mirna) struja od nekih 15 do 30mA.


Sad kapiram... ti mislis da je mirna struja BAZNA struja kod bipolarnih tranzistora pa se zato cudis... Vidi mirna struja je struja kolektora (emitora) kod izlaznih tranzistora, odnosno struja sorsa - drejna kod fetova dok nema signala... razumes ?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da je ova tema otisla u pogresnom pravcu i zato predlazem off.

• 1Ovo se svidja korisniku: branko62
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bobby
za tih 15g. si izgleda dosta toga pozaboravljao.
citat
Sa 12V, ukoliko je izlazni stepen pojacavaca idealan, mozes dobiti 3A na zvucniku od 4Oma. 12V*3A daje teoretskih 36W.
- Sa ovim se "slazem " ako potrosac od 4 oma vezemo na 12V na njemu ce se razviti snaga od 36W da li je to sijalica neki grejac ili zvucnik manje vazno samo tu nema posla za neki pojacavac a o tome pricamo cini mi se.
citat
To je nemoguce postici sa pojacavacem koje ima jednostrano napajanje, posto on mora da podigne nulu signala na 6V, te maksimalna izlazna snaga moze dostici teoretskih 9W na 4Oma. Onih teoretskih 36W je moguce dobiti samo mostnim spojem.
-. ista prica samo za 6V 6 x 6 /4=9W
U komercijalne svrhe pretpostavljam firme proizvodjaci audio opreme navode neuke potrosace da se zadovolje ovim racunom ali to ne dolikuje tehnicarima i inzinjerima kojima je to struka.
-Da podsetim efektivni napon naizmenicne struje je velicina napona jednosmerne struje koji na istom opterecenju proizvede istu snagu.Efektivna vrednost napona sinusoidalnog oblika je 1,4 deo maksimalne vrednosti istog.Ogromna vecina svih instrumenata AC Vmetra meri efektivnu vrednost pa i oni kojima meris 220V a to pretpostavljam radis vrlo cesto i van laboratorije.
-Mostni spoj sa idealnim tranzistorima (12V izvor) daje 24Vp-p sto je priblizno 8,4Veff t.j. P=Ueff x I= Ueff x Ueff/R oko 17,..W (sto je poprilicno manje od 36W kako navodis).
Posto nasi nasusni tranzistori i fetovi ne mogu da "upotrebe" sav raspolozivi napon a da ne unesu nepopravljiva izoblicenja vec nesto vise od 70/100 te ce i izlazni napon (za 30/100) i snaga biti za nesto manje od 2 puta smanjeni.
Ali sto rece mrmr da ne zamaramo mnogo.
Uzgred ako se ipak odlucis da diplomu bacis u lepi plavi Dunav ili ti je vetar otme iz ruku dok njome mases javi nam da je sacekamo ovde papir ce sigurno omeksati pa ce se dati upotrebiti za nesto drugo.