offline
- Pridružio: 25 Nov 2004
- Poruke: 2297
- Gde živiš: Kragujevac
|
@Leggy
Ni sam nisam načisto o čemu se tu sve radi. Pomenuti prorektor za nastavu iz NS-a je pomenuo i to da neki privatni fakulteti obećavaju i dodeljuju titulu "diplomirani ...", a studije traju samo 3 godine. Po njemu, studenti imaju puno pravo da tuže takve fakultete, jer je to protivzakonito. Razumem ja tvoj problem. Kad strancu daš svoju vizitku, na njoj piše da si završio koledž. Ne znam stvarno šta je ekvivalent na anglo-saksonskom području našoj tituli "diplomirani inženjer".? Ja sam magistar, a master mi nije ekvivalent. Šta da radim. Ćutim i trpim. Koliko nas cene, sećam se po tome što sam se jednom bodovao za iseljeničku vizu za Kanadu i dobro sam zapamtio da je magistarska titula nosila samo 1 dodatni bod, dok je diploma fakulteta nosila daleko više. Prava mizerija. Doduše, u to vreme nisam ni bio magistar pa mi i nije bilo baš mnogo krivo.
Još nešto u vezi nemačkog sistema. Na završetku savetovanja, kojem sam prisustvovao, povela se ozbiljna diskusija između jednog starijeg profesora iz NS i jednog mlađeg profesora iz KG. Naravno, stavovi su im bili suprotstavljeni. Nije bitno o čemu su konkretno raspravljali, i jedan i drugi su imali argumente. Meni su više odgovarali stavovi profesora iz NS, ali ni to ovde nije bitno. Ono što hoću da kažem, je da je taj profesor iz KG, čije ime neću da pominjem, sin profesora koji je ranije radio na tom istom fakultetu. U sali su bili još jedan otac i sin, koji su sad istovremeno profesori na istom fakultetu. Ima još takvih slučajeva. Neću da iznosim mišljenje o tome da li su sinovi bolji od očeva, već hoću da ukažem na jednu činjenicu, koja je ranije bila 100% tačna, ali nisam siguran da li i u ovom trenutku važi. U Nemačkoj je ranije bila praksa, možda je i sad, da kad "student" doktorira, mora da ode sa fakulteta i da 3, ili 5, godina radi u privredi, pa tek onda može da se vrati da bude predavač na univerzitetu, ali nikako ne može da se vrati na matični fakultet (verovatno i univerzitet), gde bi postojala mogućnost da njegov reizbor u zvanje profesora bude stalno izvođen zahvaljujući prijateljima, tj. sistemu "ja tebi - ti meni". A kod nas, na koje sve fore se zapošljavaju deca profesora i njihovih uticajnih prijatelja, sramota me je i da se prisećam!
Moram da pomenem i to da mi je mentor pre par godina priznao da ga grize savest što mora da pušta studente koji u normalnim uslovima ne bi smeli ni pismeni deo da prođu, a kamoli da izađu na usmeni. Rekao mi je i to da jedva čeka da ode u penziju da se ne sramoti više. (Ovo je posledica pre svega malog broja studenata na fakultetu, kao i toga da sasvim prosečni srednjoškolci upisuju tehničke fakultete, jer su prijemni postali boza, a da ne pominjem da se organizuju i dopunski prijemni ispiti itd.)
Neko je pomenuo literaturu i to kako neki profesori teraju studente da uče samo iz njihovih knjiga. Nije to ni tako loše. Ima profana koji stvarno svake tri-četiri godine ažuriraju svoje knjige i to je po meni u redu. Uostalom, postoje recenzenti, kao i naučno-nastavno veće koje prihvata ili ne prihvata neku knjigu kao univerzitetski udžbenik.
Postoje knjige na "zapadu" koje su prihvaćene kao referentni udžbenici i koje se prihvataju svuda. Možda se pitate šta to znači. Pa, ne postoi ništa zvanično u tom smislu, ali mnogi profesori na uglednim fakultetima, drugačije cene postdiplomce koji su spremali ispite učeći iz takvih knjiga.
Moj mentor je sa kolegama prema jednoj takvoj knjizi koncipirao i napisao svoju i veoma brzo je njegov predmet, od predmeta "prosečne" težine, postao "bauk". To sam saznao od kolega sa kojima radim a čija deca trenutno studiraju ta tom faksu. Ozbiljan univezitetski udžbenik je ozbiljan i na zapadu i kod nas, i tu nema šale, a što studenti neće da se zamaraju i da uče - to je njihov problem. Po meni, visoku ozbiljnost akademskih studija treba držati po svaku cenu!
A pazite ovo. Moja prijateljica koja je ovde završila geofiziku, otišla je u Hjuston na postdiplomske studije, i jedna od prvih stvari koju joj je profesor rekao je da neće da joj u rukama vidi kljigu stariju od 6 godina. Razmislite sami koliko je, i da li je, to baš ispravno.?
---------------------------------------
Roditelji, pa i studenti su do sad tražili da na tehničkim fakultetima bude što više prakse, da se dobiju takva znanja, da npr. inženjeri budu spremni da se odmah sutra po dolasku u firmu uhvate u koštac sa problemima. Po meni takvi stavovi, više naginju srednjoškolskom sistemu nego akademskom. Fakultet bi postao prelak i maltene, ne bi ga završio samo ko ga ne bi upisao. To bi po meni ne bi bio nivo ni za više škole. Dobra je stvar da je Bolonjska deklaracija veoma jasna po pitanju ko kakva znanja stiče:
Bečelor - osnovna i napredna znanja za primenu u praksi,
"Diplomirani inženjer - Master" - dodatna znanja potrebna za uključivanje u naučno-istraživačku delatnost,
"Doktor nauka" - dublja znanja potrebna za samostalno vođenje naučno-istraživačkih projekata.
-----------------------------------------
Takođe, Bolonjska deklaracija ističe u prvi plan i mobilnost studenata. To doduše i sad postoji, ali malo ko koristi. Npr. znam da je sigurno moguće da npr. "diplomirani inženjer" upiše magistarske studije na ekonomiji. Postoje 3 nivoa mobilnosti:
1) promena smera na samom fakultetu,
2) da bečelor upiše master studije na drugom fakultetu,
3) da bečelor ili master upiše veći stepen na drugom fakultetu i/ili drugom univerzitetu.
Ovo ako se bukvalno shvati, deluje kao velika glupost. Ne verujem da inženjer može da nastavi studije na medicini. Ali, vrlo je moguće, a i sad znam neke slučajeve, da studenti završe deo studija na faksu koji manje trenira strogoću (npr. da polože matematiku 1 i 2), pa da se posle prebace na drugi fakultet koji je strožiji i više se ceni. Kako će neki profesor da traži od studenta koji se prebacuje na fakultet na kom on radi da ovaj položi npr. diferencijalni ispit iz njegovog predmeta, jer se programi iz tog predmeta razlikuju od fakulteta do fakulteta, kad student donosi odgovarajući broj bodova i može da stavi prst u uvo i da peva jer je položio tamo gde mu je bilo lakše?
p.s.
Izvinjavam se na ovako dugom odgovoru. Znam da nije red, ali tema je veoma inspirativna.
|
20 hiljada za verifikaciju stare diplome, 2.000 za ponistavanje postojece diplome i 8.000 za izdavanje nove. Znaci 30.000 i imas master u rukama.
