Domaći film je bio veličina sve do pojave tzv. treš komedija započetih serijalom Lude godine, nastavljen filmovima Lepe Brene, potom se transformisao u sapunjare Siniše Pavića. Od tada nikako da se otrgne i da se vrati na pravi put. Povremeno se pojavi poneki naslov, ali moram priznati da sam stekao priličnu averziju prema novijoj domaćoj kinematografiji. Nisam glasao, mislim da je takva kategorizacija besmislena. Čime se to meri koji je film bolji od nekog drugog? Naravno, pod pretpostavkom da je reč o zaista dobrim filmovima.
tako brate...mozda bi moglo- izuzetna ostvarenja domace kinematografije-..nema veze, ja licno bi imao listu od 20-tak filmova koje uvek volim rado da pogledam..bez da neki od njih favorizujem..svaki mi je drag na svoj nacin!
Acid_Burn ::Kultna scena iz kultnog filma koji je na neki nacin i oblikovao domacu kinematografiju
Написао сам о том филму читаву студију. Издвајам, овако - по сећању, један , јединствен више него драгоцен и симболичан детаљ.
О чему је реч? Свакако знате да су Цигани деца сунца, деца покрета, вечитог лутања, одупирања шаблонима и законима; то су деца љубави и музике, претеча хипика, ако тако смем да кажем. У филму који говори о деци сунца нема ни једног кадра са сунцем! Саша Петровић, који је полутан и има део крви својих јунака (у жаргону такве његови далеки сународници зову ''бели коњи'') ставио је пред нос гледалаца фантастичну метафору о патњама тог зачудног народа. Мало ко ју је приметио...Ја сам на испиту код Дејана Косановића за ту примедбу добио десетку (да се мало похвалим) и изашао са испита са осећањима које је тешко описати...као и тај филм, уосталом.
ПС
Саша је био мајстор за један фантастичан трик који је касније Жика Павловић применио у изванредном филму ''Задах тела''. Први је открио да конверзија шеснаест милиметарске траке на 35. милиметарску доводи до крупног зрна, што је у документарним филмовима мана. Оно што је документаристима било мана, он је преточио у врлину и добио је изванредне , разводњене пејзаже у сфумато маниру Леондарда да Винчија. Исто то је урадио и Жика Павловић, али током целог филма.
Ето, није све у домаћем филму било у стилу ''Жикине династије''. Имали смо истинске генијалце.
Да, никако не бих да заборавим и ово да напишем: сарајевски редитељ, извесни ЕК, може само да сања такав филм о циганима...
Kada Budem Mrtav i Beo mi je njegov omiljeni film i dosta stvari koje su tada vidjene u filmu tako lepo preslikavaju danasnju sliku drustva u kome zivimo
Kada Budem Mrtav i Beo mi je njegov omiljeni film i dosta stvari koje su tada vidjene u filmu tako lepo preslikavaju danasnju sliku drustva u kome zivimo
Koliko je taj film bio hrabar i išao ispred svog vremena (kako je inače Žika radio sa svim što je radio), to je zadivljujuće. Rizikovao je ličnu egzistenciju zbog umetničke i stvarne istine. Još je u filmu ''Zaseda'' (film koji je revolucionaran u svakom smislu reči i prvi kritikuje glorifikovanje krvavog rata) on govorio oštro i bez predrasuda, a na tom filmu neki ljudi su doktorirali. Kada je napravio ''Kad budem mrtav i beo'' promovisao je mnoge ljude i pojave...i naravno, svog glavnog junaka - voz. U svakom filmu voz je bio, bar, epizodista.
Pogledajte isečke na YT sa audicije u starom Domu omladine, kada Džimi Barka doživljava debakl. Možete da vidite mladog Peđu iz Kruševca, budućeg Peđu d bojsa, čoveka koji troši poslednje atome svog kredita vukući se po rialiti šou-emisijama i pevajući kao papagaj ''Jugoslovenku''. Eto, i njega je Žika Pavlović stigao da registruje...
Dopuna: 30 Sep 2011 21:59
Da ne zaboravim - Žika je unikatna pojava u našoj umetnosti. Pored svih filmskih nagrada koje je mogao da dobije ( i to više puta) kao književnik je osvojio dve NINOVE nagrade, nagradu Isidora Sekulić i nagradu Ivo Andrić. Malo je književnika koji time mogu da se pohale, a od reditelja, šta da vam kažem? Jedan je Žika. Još jedan neverovatan podatak: toliko je bio progranjan da je, radeći kao profesor na našem fakultetu, bio po sistematizaciji radnih mesta raspoređen u tehničku službu...
