Opišite i preporučite filmove koji su na vas ostavili utisak

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Persepolis
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Animirani politicki angazovan film.
Prica o Islamskoj revoluciji u Iranu, ratu Irana i Iraka iz ugla devojcice. 2D animacija je savrsena, igra boja takodje.

Na moje veliko iznenadjenje film je pustio RTS pre par dana!

• 1Ovo se svidja korisniku: eleutheros
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Eyes Wide Shut prvi put ga gledah 2000te i bez nekog posebnog utisaka,ali sada....

Film me je nacisto oduvao...

Poslednje remek delo jednog od najvecih rezhisera ikada.
Sjajan tandem Kruz i Kidman i po meni jedna od najboljih uloga Toma Kruza a da pri tome ne izigrava "baju"

Svaka preporuka

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao što je moje moj najdraži pozorišni žanr situacija ''teatar u teatru'' (kada se tzv. inkapsuliranom radnjom u pozorišnom delu prikazuje pozorišna predstava), tako je situacija ''film na filmu'' nešto što kod mene uvek pomera kriterijume čineći ih blažima. Mnogo toga sam spreman da oprostim autorima koji se odvaže da filmskom platnu predstave svet filma, snimanja, prikazivača, bioskopa...Takvih filmova u istoriji kinematografije nema mnogo te su utoliko dragoceniji. Film koji sam sinoć odgledao spada u sam vrh filmske mašte, odnosno fantastike i njemu se baš ništa ne može zameriti - naprotiv. ''Purpurna ruža Kaira'' jeste jedna od najlepših i najoporijih priča o filmu , odnosno čudesnoj izmešanosti stvarnosti i fikcije.
Mia Farou, kao razočarana supruga i Džef Denijels (Tom i Džil, lik iz filma i njegov realni dvojnik) vođeni lucidnom rukom Vudija Alena zaslužili su mnogo više nego nekoliko nominacija i nagrada. Nisu, međutim , ni nagrade sve na ovome svetu jer mnogi kultni filmovi su u svoje vreme ostajali bez zasluženih nagrada (setimo se ''Odiseje u 2001'', odnosno Stenlija Kjubrika). Ovaj film za sva vremena ostaje u srcima ljudi koji u filmu traže utehu a znaju da je neće naći. Sesilija se zaljubljuje u Toma kome je dosadio život na filmskom platnu. Kada napušta to platno, uspaničeni, beskrupulozni producenti šalju njegovog dvojnika da je zavede što on i čini. Međutim, hepienda nema. Na zakazni susret u bioskopu Džil ne dolazi jer je obavio svoj posao. Razočarana, Ceciliji ostaje da odmotava svoj film i seća se nečega što nikako nije moglo da bude sreća i nastavlja da živi svoj ''zadati život'' kako bi to Ugrinov lepo rekao. Poruka je jasna - efemerna iluzija velikog ekrana može samo relativno kratko vreme da usreći ljude, ali ni tada mnogi ne umeju da prepoznaju tu sreću. Sesilija jeste. Stoga će i njena patnja biti realna i ljudska.
Da izaberem najinteresantniju sekvencu filma? Jedna pomalo bezazlena u odnosu na emotivne zemljotrese koje njih dvoje doživljavaju: Tom hoće, kao svaka glava porodice, da brine o svojoj novoj dragoj i nudi joj svoj novac...ali to je lažni, filmski novac - kao i sve u Sesilijinom životu-osim, naravno, ljubavi. Ona jeste bila stvarna.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sinoc sam gledao domaci film Turneja
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Rat u Bosni prepleten sa pricom o umetnosti i rat sagledan iz, bar meni deluje u odnosu na druge filmove, jednog novog ugla...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sinoć sam, posle dugo vremena, ušao u našu bioskopsku salu. Razlog za ulazak (i neulazak, naravno) bio je dobar film. Do sinoć ga , od ’’Poslednje radio emisije’’ Roberta Altmana sa Festa, u našoj lepoj sinema du poshe nije bilo. ’’Turneja’’ jeste film koji sam morao da odgledam iz milion razloga, no na svu sreću ne moram sve da ih navedem; dovoljno je to što je reč o domaćem filmu, o tekstu koji je pretočen u predstavu još pre više od decenije i što je brže-bolje izvikan kao road movie, mogući oskarovac, itd.

Nesumnjivo da je ideja ’’Turneje’’ i kao L’Hommage i kao priča sama za sebe bila sa estetskog stanovišta opravdana i interesantna. Međutim, od vremena kada se taj tekst pojavio mnogo filmova je snimljeno o ratu i sukobima na tlu Jugoslavije. Neki od njih su remek – dela, a neka opet kvazi-dokumentaristički , gotovo očajnički pokušaj da se što pre zabeleži krvava stvarnost. Bilo je i , na sreću retkih, filmova koji su koketirali sa publikom, kritikom, pa i nacionima odakle su stizali. Od , verovatno najboljeg ratnog (!) filma sa ovih prostora kakav je film ’’Pre kiše’’ Milča Mančevskog, preko ’’Lepih sela koja lepo gore’’, srpske i hrvatske verzije Vukovara, ’’Pravo kroz srce’’, ’’Snajper’’, ’’Ničija zemlja’’, do današnjih dana sužavao se i suzio prostor za filmsku ’’pričaonicu’’ o ratu. Toga je bio svestan i reditelj jer je već u prvih dvadesetak minuta precizno odredio da je rat ovde samo povod za priču o večitom stradanju i putešestviju glumaca, golgoti jednog čudnog, žilavog esnafa. Goran Marković je odustao da ispriča još jednu ratnu priču, mada mu to niko ne bi zamerio, s obzirom na ideju i milje u kojoj se ona odvija. To je za svaku pohvalu jer se još uvek dobro sećamo koliko je kasno progovorio o nekim stvarima u filmu ’’Tito i ja’’. Umesto toga, teče jedna šopalovićevska drama prepuna obrta, ali sa predvidljivim krajem. Ništa se, naoko ne menja: puca se, gine i strada. Međutim, po završetku ’’turneje’’ glumci su ti koji se menjaju. Oni, kojima je namenjena večita kapa sa zvončićima, sede u pozorišnom bifeu iz kog su pre samo dva dana izašli. Sede i čuvaju svoju tajnu. Otišli su kao spadala puna rana, kompleksa i ožiljaka, a vratili se kao otrežnjeni i zreli ljudi, spremni da sledeći put skupo prodaju svoju glumačku kožu.

U tom glumačkom filmu većina se dobro snašla glumeći, manje-više, same sebe, što je opet posebna dragocenost naše kinematografije. Ta dragocenost je razotkrila i činjenicu da je jedan , nekada briljantan glumac i vedeta Ateljea 212, Svetozar Cvetković, u ulozi frustiranog doktora gotovo zaboravio da glumi, baveći se pozom i patetikom.

Šta (koga) treba pohvaliti, odnosno posebno istaći: uloga Ljubića u interpretaciji Voje Brajovića za koju već sada može da se kaže da je antologijska. Demaskirajući najveće neprijatelje mira - ''rodoljupce'' i ''borce za našu stvar'', on je pokazao kako duhovno profiterstvo može da bude tragičnije i štetočinskije od klasičnog ratnog.

Zanatski je film odlično urađen (konačno) i vredi ga svakako ponovo pogledati.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sinoc sam gledao film Traitor.
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Trailer ce vam sve reci:
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]
Film je po meni super odradjen.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Deluje zanimljivo zaista...zna li se kad stize?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

poslednji dobar film koji sam gledao je Prestiz. Sjajan triler sa puno obrta, radnja ne staje ni sekundu. Bale je opet sjajno odigrao mracnu ulogu a i konacno ubacuju Ameri Teslu u film a on im je toliko pruzio.

Dopuna: 07 Nov 2008 7:36

Pogledajte Ponocni ekspres, sjajan film radjen po istinitom dogadjaju.
Ako je nekog ikada zanimalo kako izgleda provesti neko vreme u Turskom zatvoru mora da pogleda ovaj film...Turci bas postuju onu amreicku izreku Crime does not pay!


Posebno izdvajam film The Hollyday sa Kameron Dijaz. Film jeste komedija ali ima ekstra ekipu koja je super iznela film i sjajno docarala ono sto nas sve muci u zivotu, malo promena i iskakanja iz koloseka dosadne realnosti!

Dopuna: 11 Nov 2008 13:08

Pre neko vece opterecen duzinom i tezinom svoga posla odlucih da gledam neki dobar film... I iz svoje kolekcije izvadih novije ostvarenje sjajnog glumackog dvojca Morgana Frimena i Dzeka Nikolsona, Lista poslednjih zelja.

Uz punu posudu kokica i raznih grickalica, malo kafe i soka, devojka i ja pocesmo da gledamo ono sto na pocetku bese samo malo intrigantna pricica o dvojici obolelih staraca iz razlicitih drustvenih staleza. No, gle cuda zivot je opet pronasao put, prevario bar na neki sat njihove smrti i poveo ih u avanturu koju je jedan smislio a drugi rezirao...

Da ne pricam dalje, rezime je da je prica brilijantna,koliko tuzna toliko i snazna a gluma cudo, iskra u sivilu Americke produkcije 21. veka!!!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Za film koji sam večeras gledao neću sačekati noć i utiske da prespavaju, uz sav rizik da se sutra ujutru kajem, kao da sam mamuran. Na minut pred projekciju filma ''Ljubav i ostali zločini'' pred vratima sale nije bilo nikoga, a onda su dva dragocena para kupila presudne karte i kinooperater je nevoljko ušao u kabinu da pusti film.
Privukao me je plakat jer je asocijacija na ''Ljubav i druge demone'' bila vidljivo lepa. Počela je da treperi obojena svetlost i krenuo je film. Jedan od onih zbog kojih bi ''u stara dobra vremena'' posle pet minuta usledili zvižduci, posle deset bi pola sale izašlo, a do kraja bi ostalo pet najupornijih da ga odgleda. Ovom prilikom proces je ubrzan, bolje rečeno, kompletno preskočen i u sali je odmah ostalo nas pet. Na platnu se odvijala jedna od najsumornijih urbanih priča koje sam do sada gledao. Nije dovoljno reći da je reč o prosečnim gubitnicima. Reč je o našim gubitnicima, ljudima čije su živote ''kreirali'' svi drugi, samo ne oni sami. Lokalni ''kum'' (Feđa Stojanović) iz kraja čiji je najveći domet da reketira kioske. Slabići koji po pregrađenim prolazima i napuštenim vešernicama prave nešto što bi trebalo da liči na kozmetčke salone, video klubove; beton i kadrovi aljkavih, otuđenih ulaza spavaonice koju je nekad neko ambiciozno zamislio kao grad. Njegova žena (Anica Dobra) koja je jedina spremna da sve to napusti i to i čini. Neuzvraćeni računi i nedosanjani snovi. Mladić koji ''radi'' kod njenog muža kao ''uterivač'' (Vuk Kostić), zaljubljen u nju do poslednjeg trenutka pred polazak, ali nedovoljno da napravi i taj, jedan korak. Kćerka koja se sveti otuđenim roditeljima time što ćuti i povremeno se zabavlja stajanjem na ogradi terase višespratnice. Majka izbacivača (Milena Dravić, podsećanje na Hulija iz filma ''Tango argentino'') koja peva ''Besame mućo'', a sin plaća pijanisti da je trpi i da joj ''daje'' platu. Sve to kominovano ćutanjem kakvo je tipično za ljude koji su odavno prestali da se vole i da žele bilo šta, osim neke imaginarne promene. Čini mi se da je u filmu više kadrova nego reči. Pri kraju filma pomislim: ''Bogu hvala, ni jednomu filmu niko nije 'potegao' mobilni telefon''; međutim, i mobilni odigra svoju ulogu, taman onoliko koliko treba da naglasi novokomponovanu poetiku telefonskog rastanka, kada se više nigde ne možete sakriti i kada se istina mora reći jer svi su ''dostupni''. Ako treba tražiti hepiend u filmu, on je u tome što su sve karte otvorene i što ni jedna grubost ovoga sveta više ni jednog junaka ne može da povredi, pa čak ni scenaristički neuverljivo ubistvo ''uterivača''.

Najinteresantniji detalj filma?
Za mene on nije u samom filmu već u činjenici da smo nas pet odgledali taj film s pravom filmofilskom strašću i to što sam posle toga deset minuta za šankom pokušavao (i uspevao) da o filmu ne kažem ništa, ali ni do kakvog drugog razgovora mi i nije bilo. Pametni šanker je , naravno, mudro ćutao. Oni sve razumeju i kada im ništa nije jasno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Madagascar 2, zato sto lici i ne lici na prvi deo...

Smesan je, zabavan proleti i deciji je totalno.Pravo rasterecenje za celu porodicu.