offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Film ’’Jamato’’ jedan je od onih filmova koji je ’’morao biti snimljen’’. Kao ’’Najduži dan’’, ’’Bitka za Britaniju’’, ’’Bitka za Moskvu’’, ’’Sutjeska’’, ’’Neretva’’, itd. Naravno, pobednicima je bilo lako i lepo da snimaju filmove o svojim pobedama i podvizima, često prekrajajući istoriju, zarad pravdanja žrtava i ''umetničke slobode'' , trošeći ogromne svote novca na stvaranje i razvoj mita. Setimo se da je snimanje filma ’’Najduži dan’’ koštalo više od same operacije. To deluje neverovatno, ali je istinito. S druge strane, tri sile Osovine, praćene svojim trabantima, takođe su prošle kroz niz ratnih epopeja. U tim pohodima bilo je mnogo znanih i neznanih heroja, istinskih junaka. Nisu ni Nemci , ni Japanci mogli da osvoje onolike teritorije zahvaljujući samo nesposobnosti, nespremnosti ili kukavičluku protivnika; naprotiv – stotine hiljada izvanrednih ratnika doživelo je tužnu sudbinu da njihovo lično herojstvo i ljudsko postojanje bude žrtva ludačke politike njihovih vođa. No, Latini s pravom kažu: ’’Vae victis’’. Niko ne podiže poraženima spomenike. Za njih su rezervisana građanska groblja. Nigde nema memorijalnih kompleksa za gubitnike.
Japanci su, posle šest decenija, snimili film koji je, kao i mnogi drugi ratni filmovi, jednostavno morao da bude snimljen. Reč je o sudbini posade sa najvećeg bojnog broda tog vremena.
Zašto ni ovaj film ne svrstavam u tipično ratne filmove? Zato što je taj film, u suštini intimistički. Prati sudbinu dva ratna druga, ispričanu kroz flashback – što je moda od vremena snimanja ’’Titanika’’ . Ono što bi trebalo da bude najzastupljenije – sadašnje vreme i događaji – praktično su flashback u odnosu na glavnu radnju. Mlada žena, usvojena kćerka podoficira Učede slučajno nailazi na kapetana brodića, Kamia, koji je bio ratni drug njenog poočima! Njena želja je da na dan potapanja broda, na SGŠ 30.43 i IGD 128.04 oda počast stradalima i (kako će se na kraju filma ispostaviti) prospe Ušidin pepeo i tako ga spoji u smrti sa njegovim ratnim drugovima. Kamio se prihvata zadatka. Brod kreće i priča kreće. Po mnogo čemu, ova priča podseća po svojoj konfiguraciji na ’’Titanik’’, kako po dramaturgiji, tako i po kadrovima, postavljanju kamere, fotografiji, pa i detaljima. I ’’Titanik’’ je jedan dugi flashback. U središtu priče je sećanje, a na kraju uspomene guta more. Film je, nažalost, za ’’recku’’ patetičniji nego što bi trebalo, te je reditelj malo i preterao u dužini priče, ne odričući se ni jedne sekvence – a mogao je. Tako film traje nepotrebna dva i po sata, zapadajući sve više u patetiku, kako se kraj bližio i kulminacija rasla.
Kada je reč o glavnoj priči (koja bi trebalo da bude sporedna, ali je svojom fizičkom dužinom okupirala ceo film), tu se nema šta mnogo reći, pa ipak – da podsetimo: ’’Jamato’’ je žrtva staromodne i demagoške doktrine japanskog vojnog vrha. Napravljena su dva broda te klase, dok je treći pretvoren u poslednjem trenutku u oružje budućeg ratovanja – nosač aviona. Čak ni autoritet genijalnog i modernog ratnika kakav je bio admiral Jamamoto nije bio nedovoljan da tradicionaliste u japanskom državnom i vojnom vrhu ubedi u uzaludnost i pogubnost pravljenja ovakvih džinova na staklenim nogama. U nekoliko retkih borbi koje su ti brodovi imali, bez obzira na svoju veličinu i impresivne brojke, oni su bili deklasirani od strane modernog protivnika. Bojni brodovi, linijaši, prošli su kao svi mastodonti: uništeni su do poniženja. U poslednjoj bici ’’Jamato’’ je izgubio preko 3000 mornara, dok je US Navy izgubila dvadesetak aviona i 12 pilota. Nesrazmera je bila više nego simbolična i očigledna.
Trenutak filma koji je za pamćenje? Nažalost, nema ih mnogo jer je film previše opterećen i pretrpan patetikom, ali jedan detalj (teško uočljiv) jeste za razmišljanje: mladi podoficir objašnjava svojim ratnim drugovima zbog čega je dobro što će Japan taj rat izgubiti. Podsetio je na samuraje koji su naoružani kodeksom bušida i mačevima krenuli protiv kineskih boraca naoružanih ’’Mauzerovim’’ brzometkama i svi izginuli. Tako je bilo i s ’’Jamatom’’ – jedina korist od njega bila je dobar primer kako ne treba raditi i odakle treba započeti gradnju novog Japana. Sada, dok gledate u ’’Sonijev’’ televizor ili vozite neko od stotina miliona prodatih japanskih vozila, mislite o tome...
|