offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
’’The Day of the Jackal’’.
Kod nas je ovaj film jednostavno preveden kao ’’Šakal’’, a Fred Cineman ga je godine 1973. snimio prema romanu poznatog autora bestselera Frederika Forsajta. Forsajt je dao već mnogo odličnih romana prema kojima su snimani filmovi ’’na ivici žileta’’, baveći se ’’sivim zonama’’ diplomatije, špijunaže, ali i klasičnog kriminala. Romani kao što su ’’Odessa’’ , ’’Igla’’,’’Žrtve rata’’, ’’Četvrti protokol’’, ’’Psi rata’’, itd, samo svojim naslovima dovoljno govore o popularnosti ovoga pisca, čak i onima koji nisu ove romane čitali.
O čemu je u ovom filmu reč?
Francuska sredinom šezdesetih liže rane na svom identitetu i ponosu, povlačeći se iz kolonija od kojih je imala više koristi nego štete. Iza nje su poraz u Vijetnamu, napuštanje Alžira, a našla se usred nekoliko opasnosti: da poljuljani ugled četvrte svetske sile ne može više da održi, i to baš zahaljujući otporima iznutra. Galski petao, predvođen mudrim i svojeglavim Šarlom de Golom, povlači se u svoje prirodne granice, pre i bezbolnije nego druge supersile, shvatajući da mora da se okrene sebi. Prekomorske teritorije previše koštaju, a imidž supesile je samo to i ništa više. Poljuljani nacionalni ’’ponos’’ (šta god to značilo) najteže pada legionarima i avanturistima koji su s kraja na kraj sveta ’’donosili pravdu i mir’’ na bajonetima, uz zvuke ’’Marseljeze’’. Osniva se organizacija OAS, a De Gol stiže na vrh liste svetskih državnika po broju atentata (ni jedan, kao što znamo, nije uspeo). Naravno, Šarl de Gol nije sam – uz njega je većina razumnih Francuza jer svi već počinju da osećaju koliko je visoka cena prestiža i rivaliteta, i podržavaju svog predsednika u želji da sprovede razumnu politiku svođenja računa. U to svođenje računa ulazi kao vrlo velika stavka i praktično proterivanje sedišta NATO iz Pariza u Brisel. Visoki predsednik je imao mnogo pobornika i prijatelja, ali ni neprijatelji nisu bili zanemarljivi. Jedna elitna politička grupacija preuzima na sebe zadatak da organizuje ubistvo De Gola, ali tako da pažnja bude okrenuta ka OASU, kome je to ’’u opisu posla’’. Angažuju profesionalnog ubicu, Engleza, sa nickom Šakal, mitski poznatom, ali vrlo malom broju ljudi. Protiv njega se nalaze SVE bezbednosne službe Englske i Francuske, a neposredan posao istrage vodi temeljni i strpljivi komesar Lebel, čovek koji pre liči na prodavca u trafici nego izvanrednog islednika. Bez obzira na to što je ’’krtica’’ u najvišem vrhu francuske vlade dojavila Šakalu da je otkriven, on , vođen svojom profesionalnom sujetom, nastavlja da realizuje svoj plan...gotovo uspevši! De Gola spasava slučajnost – saginje se da poljubi heroja koga je odlikovao, a metak završava u asfaltu. Trenutak posle toga, komesar Lebel utrčava na mansardu i likvidira atentatora.
Zašto je ovaj film interesantan, nezavisno od trilerski uzbudljive priče? On teče naoko mirno , po pasažima, kao da se smrt ne približava, ali ni jednog trenutka vam ne dozvoljava da se odmaknete od ekrana. Ovaj film je jedan od dva ili tri filma koji su svojevremeno prikazivani na obuci za posebne jedinice milicije i protivterorističku borbu u tadašnjem Saveznom supu. U njemu se može, najpre, videti kako jedan temeljan, sistematičan profesionalac može da napravi štetu i to priličnu. Takođe je školski vidljivo kako funkcioniše sistem pasoške kontrole, praćenja, prisluškivanja, uzbunjivanja različitog stepena, blokada, fizičko-tehničkog ozbezbeđenja, sužavanja krugova potrage, itd – naravno, sa onim što može i sme da se prikaže. Podsećam da se sve to dešava u vreme kada kompjuter i pristup bazama podataka u današnjem smislu reči ne postoji, već sve to moraju da rade timovi skupih profesionalaca. Može se videti i to kako se s malo mašte, drskosti i prisebnosti jedinka može suprotstaviti državi i svemu što ona simbolizuje.
Međutim, ovaj film je definitivno postao poznat po sekvenci realističkog prikazivanja primene specijalnog i prigušenog oružja – od konstrukcije, preko rektifikacije (upucavanja), do upotrebe. To oružje jeste takvo, da se s lakoćom može kao delovi za vodovod takoreći prošvercovati čak i sada pored silnih rendgena. Municija koja je prikazana, takođe postoji – reč je o eksplozivnom zrnu sa živinim fulminatom. Obično, pancirno zrno, probuši metu. Ovo zrno u meti (u glavi) eksplodira ...za svaki slučaj. Sjajni Edvard Foks svojom izvanrednom glumom u potpunosti dočarava rad atentatora, tako da prosečan gledalac i nehotice počinje da ’’navija’’ za njega. On kroz lik atentatora demonstrira sposobnost prilagođavanja, maskiranja, promene identiteta i ponašanja. U tome ide tako daleko da , tražeći bezbedno sklonište u Parizu, ne preza ni od homoseksualne veze koju pronalazi, gde bi najpre nego u turskom kupatilu. Napominjem interesantan detalj – da je ta sekvenca u filmu (momenat kada se ’’rešava’’ svog homoseksualnog domaćina) bila predmet protesta tada još uvek stidljivih ’’gej’’ udruženja. Naravno, urođeni osećaj za pravdu prosečnog gledaoca reditelj pažljivo dozira i aktivira pri kraju filma kada atentator stešnjen potragom i merama gigantskih razmera mora da ide već ucrtanim pravcem, a tihi inspektor ga sustiže.
Trenuci za pamćenje?
Naravno da ih je mnogo, no jedan vredi zapamtiti. Komesar Lebel je ubeđen da informacije ’’cure’’ s najvišeg vrha i na sastanku najužeg tima vlade pušta snimak s kog se jasno čuje glas mlade žene koja dojavljuje vezi o sledećim merama uperenim protiv Šakala. Kada ministar pita čiji je to glas, ustaje jedan od visokih funkcionera i tiho kaže da je to glas njegove prijateljice, izlazeći iz prostorije (svestan da mu je preostalo jedino da izvrši samoubistvo posle takve skandalozne nepromišljenosti kojom je doveo u pitanje ne samo život svog predsednika već i anulirao rad desetina hiljada policajaca). Kada se ministar izvini Lebelu i upita ga – ’’kako ste znali koga da prisluškujete’’, Lebel prisebno odgovara – ’’Nisam znao koga , pa sam prisluškivao sve’’. Zanat pre svega...
Toplo preporučujem ovaj film.
|
)
