offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Poznata izreka da ništa tako ne uspeva kao uspeh, posebno se potvrdila kod Frederika Forsajta i njegovog romana i istoimenog filma ’’Četvrti protokol’’ . To je jedan od pisaca koji koji se može pohvaliti time da su mu knjige podjednako uspešne i kao literatura, beltristika, i kao izvanredni predlošci za scenarija u kojima je on vrlo često autor ili koautor. Nedavno sam cenjeni publikum MC podsetio na izvanredni film ’’Dan Šakala’’, a sada bih nastavio sa prikazom filmova koji su rađeni po knjizi ili uz aktivno scenarističko učešče Frederika Forsajta.
Film ’’Četvrti protokol’’ nastavak je sage o Hladnom ratu, ali i svojevrsna kritika hladnoratovskih odnosa. Autori prikazuju , kroz dramatičnu i realističku priču, mogući scenario nuklearnog incindenta; pri tom ni jednog trenutka ne dovode u pitanje kompetentnost, znanje i poznavanje svega što je vezano za tu problematiku. Forsajt je odličan poznavalac rada službi bezbednosti – kako u ravni službe unutrašnjih poslova (evidencija, registracija, sistematizacija, klasifikacija podataka ,itd) tako i u oblasti službe državne ili nacionalne bezbednosti . Imena ovih službi su , od države do države različita, ali je suština ista – večiti, nevidljivi, rat obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi vodećih zemalja sveta.
Nemam običaj da prepričavam film jer sam siguran da nisam rečitiji od tih opojnih pokretnih slika (’’obojene svetlosti’’, kako to lepo reče profesor Petrić). Međutim, ovom prilikom to ću učiniti da bih namamio one koji film nisu gledali - koliko da znaju šta su propustili , odnosno u čemu će uživati ako pronađu film koji , inače, imam na originalnoj kaseti.
Agent MI 5 , Preston (u izvanrednoj interpretaciji mog favorita, Majkla Kejna) , vođen kontraobaveštajnim instinktom i koristeći svoja specijalna znanja obavlja nedozvoljen, ilegalan upad u stan jednog od kolega za kog odavno sumnja da iznosi dragocena dokumenta. To Englezi zovu unauthorized action, a mi to slađe i slikovitije zovemo – ’’na svoju ruku’’. Njegove sumnje su se na iznenađujući način ostvarile : jedan njegov kolega, u žaru anti-komunističke borbe, na svoju ruku je dostavljao Južnoafrikancima podatke o akcijama saveznika , kako bi ih ojačao. Zašto? Zato što je on smatrao da su to pravi anti-komunisti, za razliku od njegovih uštogljenih kolega. Sve bi to bilo patriotski (doduše, ne i profesionalno), da agent Južnoafričke republike nije sovjetski obaveštajac! Samo zato što je to uradio iz patriotskih pobuda, (hteo je da bude veći katolik od pape) nije stigao pred sud, ali je zato iskorišćen da preko takve veze služba počne s plasiranjem polu-informacija i friziranih podataka. Akcija se zove ’’spasi šta se spasiti može’’ . Međutim, Preston umesto da bude pohvaljen, biva praktično najuren iz tog elitnog odeljenja. Najurio ga je nadobudni vd. šefa MI 5, ambiciozni birokrata i neznalica. Preston prelazi u odeljenje za pasošku kontrolu, koje se u ovoj službi smatra ’’ćatinskim’’ , birokratskim, a svakako ponižavajućim. No, Prestona , kao rođenog kontraobaveštajca, slučaj jednostavno ’’hoće’’ i on polako razotkriva početak rada na pravljenju mini-atomske bombe koja bi eksplodirala kraj same avio-baze američkih strateških bombardera. Zahvaljući pustošećoj eksploziji i blizini nulte tačke, niko ne bi mogao da demantuje da to nije eksplodirala jedna od a-bombi podvešena pod neki od američkih aviona...i eto nove krize, eto posla za špijune, vojnike, eto zamajca novog hladnog rata. Prestonu je protivnik major ruske obaveštajne službe Valerij Petrovski (Džim Ros) , izvanredni irski glumac Pirs Brosnan. Mora se reći da je , posle nekoliko izvanrednih uloga u pozorištu, ovo praktično prva velika filmska uloga koja je Brosnanu omogućila konačno lansiranje u svet visokobudžetskih filmova i stizanje do prestižnog Džemsa Bonda.
Stvari se komplikuju sve brže i brže. Zašto? Zato što se, jedan protiv drugog , nalaze dva vrhunska ’’na svoju ruku’’ znalca jer Valerij Petrovski takođe učestvuje u ’’neautorizovanoj’’ akciji! Problemi se umnožavaju time što on to ne radi baš na svoju, već na ’’tuđu ruku’’. Mračni lobi hladnog rata, u liku svemoćnog generala KGB (filmadžijama je svaka ruska služba KGB!) , hoće da oživi hladni rat kršenjem Četvrtog protokola, koji kaže da zemlje koje poseduju atomsko oružje ne smeju da na teritoriji drugih zemalja montiraju i prave to oružje. Dakle, od države obaveštajci ne mogu da očekuju saveznika, ali u velikoj, moćnoj i bogatoj službi kakava je KGB ima dovoljno kadrova, novca i iskustva da tako nešto naprave na svoju ruku. Individualac Preston, koga ohrabruje mudri šef službe (koji je bolestan, ali i iz kreveta može da prati i upravlja organizacijom), uz znanje svojih nadređenih (pametnijih i opreznijih od njegovog neposrednog nadobudnog rukovodioca) vodi dramatičnu istragu bez prava na grešku, protiv fanatičnog individualca iza koga stoji država u državi – KGB. Događaji se ubrzavaju i komplikuju za sve, osim za njih dvojicu. Petrovski tačno zna šta treba da uradi, kao što Preston tačno predviđa šta ovaj može da uradi. Sve vreme filma mi gledamo realističke scene, lišene glupiranja i ’’kaubojštine’’. Problemi se rešavaju vijugama, novotarijom zvanom kompjuter i domišljatošću. Tek u samom finalu ’’pada krv’’. Na Prestonove oči pripadnici SAS likvidiraju Petrovskog, bez obzira što je Preston pokušao da ga zaštiti. Vođa ’’sasovaca’’ kratko kaže Prestonu – ’’Sorry boss, orders...’’.
Gledalac , koji je do tada imao priliku da vidi kako se na ruskoj strani odvija bitka između ’’jastreba’’ (generala koji je poslao Petrovskog da napravi inicijalnu štetu) i ’’galeba’’ (generala koji Petrovskom namerno podmeće lažne identitete i šalje agente koje nije teško otkriti, pa na taj način engleskom kolegi prećutno čini uslugu i šalje specifičnu poruku), vidi još nešto: ni sa engleske strane nije sve čisto! Prestonu se prva sumnja javlja onda kada na njegove oči ubijaju ruskog agenta koji je već bio savladan. Definitivno se uverava da i na engleskoj strani ima pobornika Hladnog rata, kada na sahrani neprikosnovenog šefa MI 5 vidi jednog pored drugog ruskog generala i svog mentora, čoveka koji ga je sve vreme štitio od neposrednog rukovodioca i ’’svrsrdno’’ mu omogućavao individualnu akciju.
Čemu nas uči ovaj film? Naravno, o večitom ratu obaveštajaca i kontraobaveštajaca znamo dovoljno. I da ne znamo, dovoljno je saznanje da se nikada nije prekinuo niti će biti prekinut. Međutim, pogledajmo godinu kada je roman napisan, a film snimljen; roman je objavljen 1984 godine , a film je snimljen 1987. godine. Oba najavljuju ’’perestrojku’’, odnosno uklanjanje berlinskog zida i prestanak Hladnoga rata. Nije u pitanju slučajnost i nije ovo prvi film pomoću koga nam anticipiraju budućnost. Sada, kad gledamo taj film, sve izgleda logično, razložno i jasno. Tada, krajem osamdesetih, trebalo je pokazati prstom na ’’jastrebove’’ na obema stranama i raskrinkati ih na ovakav način...do sledeće prilike.
Film je ravnomerno podneo težinu izvanrednih glumačkih veličina, što je u producentskom smislu veoma značajno. Retko kad su tako skladno uravnotežena dva izuzetna glumca sa praktično dve glavne muške uloge. Kejn i Brosnan su to uradili velemajstorski, a u tome su ih odlično pratili, u skladu sa obim svojih uloga Ned Biti, Džulijen Glover, Jan Ričardson i drugi...
Trenuci za pamćenje: scena obračuna i trka sa sekundama u svakom slučaju. Vidimo na delu pripadnike SAS, jedne od najelitnijih protivterorističkih jedinica na svetu. Međutim, mnoštvo drugih sekvenci pleni svojom uverljivošću i realističkim prikazom, stoga preporučujem mojim dragim ’’sitijevcima’’ da odgledaju s punom pažnjom od prvog do poslednjeg trenutka ovaj film. Neće im pasti teško, naprotiv.
|
Kad nešto vredi, nije teško zapamtiti. Lepo bi bilo da neko napravi ciklus filmova rađenih po knjigama Frederika Forsajta. Gledao sam praktično sve najznačajnije filmove, a pri tom i pročitao...
