|
ZADAH TELA
Godina 1983. donela je jugoslovenskoj i svetskoj kinematografiji jedan od najboljih filmova postmoderne i nastavak crnog talasa. Kada su svi pomislili da je režim uspeo da stane nogom za vrat takvim autorima kao što su Saša Petrović, Dušan Makavejev, Želimir Žilnik i time zaustavi to, tako neprijatno talasanje i kvarenje opšte ''harmonije'', na zadnje šape se uspravlja jedan od najvećih intelektualaca srpskog duhovnog prostora - Živojin Pavlović. Dvostruki dobitnik Ninove nagrade, višestruki dobitnik zlatnih, srebrnih i bronzanih arena u Puli, nije pristao na preživljavanje. Podsetio bih da je reč o čoveku koji je na našem fakultetu (FDU) radio kao profesor, ali se formalno vodio u službi održavanja zgrade! Diplomirani akademac Fakulteta primenjenih umetnosti bio je uspešan u svemu za šta se dohvatio, ali ne bilo kako uspešan! U svemu što je radio osvajao je najviša moguća priznanja. Malo njih zna da je bio i izvanredan kolekcionar starog i retkog oružja. Njegova kći, Milena Pavlović uspešna je glumica. Mlađe generacije pamte je po glavnoj ulozi u filmu ''Mi nismo anđeli'', a sam Živojin je, u stilu Hičkoka , voleo kameo uloge i često bi prošao kroz kadar u svojim filmovima.
Godina 1983. je ipak nešto drugo u odnosu na rane sedamdesete. Već treće godine od Titove smrti na površinu izbijaju mnoga nezadovoljstva, tako da su i roman i film mogli da nesmetano se dohvate čitališta i gledališta.
Priča je, naoko, trivijalna, ali je opet vezana za jugoslovenstvo i za vozove, Pavlovićevu neverovatno slikovitu inspiraciju. Železničar (koga glumi maestralni Dušan Janićijević, izdanak prokupačke glumačke loze) provodi život na relaciji Ljubljana - Beograd, upoznajući svakav svet, kakav samo na pruzi može da se sretne. Deca , rođena u braku sa hladnom Slovenkom, ubrzano i bespovratno se otuđuju, sve više izražavajući ksenofobiju prema ocu. Pavlović dotiče temu koju je reko ko smeo da spomene u zemlji bratstva i jedinstva. Mašinovođa pokušava da promeni svoj život. Zbližava se sa mladom ženom koja je poslom takođe vezana za železnicu (Ljiljana Međeši) i koja živi sa nagluvim ocem, trenerom rvača (možda i najbolja uloga Stoleta Aranđelovića, anti-junaka mnogih filmova). Iz te divlje veze rađa se dete pod znakom sumnje - da nije ostalo iz isto tako nerešive i komplikovane veze sa Pančom (Rade Šerbedžija). Crv sumnje grize sve više i ono što je trebalo da postane lako, prijatno i zgodno kao konačna promena, neumitno kreće na put tragedije. Železničar zastaje na pola puta. Ne raspušta mu se brak sa Slovenkom, sinovi kreću put kriminala i jedan gine (?) na njegove oči dok beži policiji iz istog voza u kome se i on nalazi...Vrhunac i najavu tragedije su aluzije na poreklo očinstva koje podgreva nehotice i sama žena koja je nesvesna užasne sumnje koju je na nju pala pa se i ne trudi da je demantuje. Mašinovođa ne vidi drugo rešenje već da ubije ''osumnjičenog oca'', Panča. Završna sekvenca je do surovosti bolna - on kroz prozor posmatra svoju nesuđenu suprugu kako prepovija bebu. Prizor je nešto što neće više videti jer ga čeka duga robija (ili čak samoubistvo).
Amerikanci bi rekli - nema besplatnog ručka. Srbi na to kažu - neka košta šta košta. A košta mnogo - jedan ubijen život i nekoliko uništenih.
Nezavisno od toga da li volite ili ne volite ovako tragične filmove (jedan od retkih filmova u istoriji ove umetnosti, bez hepienda) treba ga odgledati zbog sekvence silovanja na pruzi, ali i scene koja nije do tada zabeležena u svetskoj kinematografiji: Duško ulazi kod svoje nevenčane žene koja je u poslednjem mesecu trudnoće, ogromnog stomaka; raspravljaju se o njegovom stalnom odlaganju razvoda braka sa Slovenkom i njegovoj neodlučnosti, a onda kreće scena seksa kakvu samo život može da izrežira i zamisli. Dok njih dvoje, u animalnom položaju zadovoljavaju naraslu žudnju, kadrom se razliva fantastična sevdalinka. Ako to nije za sečenje vena, onda ne znam šta je...Uostalom , pogledajte ovaj klip kao najavu, a film nemojte nikako propustiti.
http://www.youtube.com/watch?v=n3DoGeV1j_8
Evo i autorske ekipe:
Dušan Janićijević
Ivo Ban
Janez Vrhovec
Ljiljana Međeši
Ljiljana Šljapić
Metka Franko
Rade Šerbedžija
Zijah Sokolović
Režija Živojin Pavlović
Scenario Živpjin Pavlović
Slobodan Golubović
Montaža Olja Kršljanin
Žanr Drama
Godina 1983
Trajanje 99 min.
Zemlja SFRJ
Nagrade: zlatna arena
|
