Ne znam da li sam ovde naleteo da je neko pričao/pisao o ovom filmu ili negde drugde ali konačno ga pogledah.
Ono što ću reći je da ono što se ovih dana dešava u Americi nije pojava od danas tj juče ili novijeg datuma. Bilo je toga i ranije a slučaj Oscara Granta je upravo jedan takav slučaj koji datira iz 2009 godine a Fruitvile Station je film upravo o tom događaju.
Moja preporuka uzmite prvo i odgledajte film pa onda čitajte o slučaju.
Ja nisam bio upoznat sa slučajem sve do ovih skorašnjih pucnjava po Americi a uzeo sam da gledam film ne znajući šta da očekujem....
Na kraju me je film oduvao i ostavio mučan i gorak ukus....
Jedina zamerka što je film "pokrio" samo,da kažem ono "osnovno" ali ne i ono što je sledilo posle...ne bih više da pišem jer ću otkriti mnogo...
Jedan od boljih noir-trilera koje sam gledao u poslednje vreme. Ovo ostvarenje, inače potpisuje nemački režiser Robert Švenke koji je nakon dva pomalo opskurna filma snimljena u Nemačkoj (navedeni je jedan od njih...) dobio priliku da snima u Americi, pri čemu je njegov holivudski C.V. za kratko vreme impresivno narastao, obuhvatajući i filmove kao što su Insurgent, Allegiant, RED, The Time Traveler's Wife, Flightplan i R.I.P.D.
Elem, da se vratim na film. Radi se o mračnom trileru u kojem dva policajca, policijski veteran Minks i ruki Mark Šrader tragaju za serijskim ubicom koji ubija ljude koji imaju unikatan tip umetničkih tetovaža na sebi i dere im kožu kako bi od istih napravio "umetničku kolekciju". Film obiluje uzbudljivim scenama i neočekivanim i šokantnim zapletima i raspletima. Lako je uočiti da su na Švenkea uticali filmovi poput Seven i The Silence Of The Lambs ali treba reći da ovaj triler ima i dosta nemačkog šmeka koji se odnosi pre svega na način na koji pomenuta kinematografija pristupa filmovima ovog žanra a koji je veoma eksplicitan i ogoljen.
Изузетан индијски филм. Драма која оставља дубок утисак,наравно са изузетном режијом и flashback ефектима приче која не иде потпуно линеарно.
Особа која је главни јунак је Κhan,искрени момак,нажалост са проблемима у развоју,али добар и пажљив.
Право освежење после разноразних америчких ^%&%&^%&^%&^%5%
Odgledah sinoć ovaj film i nije loš uopšte, iznenađujuće.
Klasična američka priča o FBI/policajcima, pljačkašima banki, politici i otkrivanju identita nekog tamo "glavonje", ali sve u svemu, mene je zadržao u fotelji do kraja.
Interesantne maske pljačkaša, gedžeti, zbrka....sve u svemu prijatno iznenađenje. Sama priča je interesantna i dobar ritam filma, gluma manje/više, Bruce Willis nije glavni akter pa se nije ni trudio izgleda...
Svakako, film se može pogledati i, pored ovih novih filmova koji se pojavljuju, ovaj je "top" ponuda.
Odličan politički film o borbi protiv sistema i šta sve može da vam se desi ako odlučite da podignete glas protiv sistema bez obzira gde se u svetu nalazite jer "sistem" radi u svim delovima sveta...
Sećanja na ubistvo je jedan od mnogobrojnih bisera južnokorejske kinematografije, zasnovan na stvarnim događajima koji su se dogodili u gradu Hwaseong, gde je u periodu od 1986. do 1991. godine, nepoznati serijski ubica ubio 10 žena, koristeći isti modus operandi prilikom ubistava.
Elem, sam film predstavlja kritiku tadašnje južnokorejske policije koja je pokazala zavidan stepen nesposobnosti i nekompetentnosti prilikom rešavanja ovog slučaja. Rasvetljavanje istog je poveren dvojici lokalnih policajaca, čije surove i primitivne metode, naravno ne pomažu rešenju slučaja već upravo suprotno, udaljavaju policiju od uspešnog rezultata. U određenom trenutku, ovoj dvojici "detektiva" se pridružuje policajac iz Seula, koji pokušava da ubrza istragu uvodeći modernije detektivske metode što dovodi do sukoba ova dva pristupa rešavanja slučaja. Film je prikazan na velikom broju festivala uključujući i one u Kanu i San Sebastijanu i doživeo je značajna priznanja širom sveta.
Sećanja na ubistvo je jedan od mnogobrojnih bisera južnokorejske kinematografije, zasnovan na stvarnim događajima koji su se dogodili u gradu Hwaseong, gde je u periodu od 1986. do 1991. godine, nepoznati serijski ubica ubio 10 žena, koristeći isti modus operandi prilikom ubistava.
Elem, sam film predstavlja kritiku tadašnje južnokorejske policije koja je pokazala zavidan stepen nesposobnosti i nekompetentnosti prilikom rešavanja ovog slučaja. Rasvetljavanje istog je poveren dvojici lokalnih policajaca, čije surove i primitivne metode, naravno ne pomažu rešenju slučaja već upravo suprotno, udaljavaju policiju od uspešnog rezultata. U određenom trenutku, ovoj dvojici "detektiva" se pridružuje policajac iz Seula, koji pokušava da ubrza istragu uvodeći modernije detektivske metode što dovodi do sukoba ova dva pristupa rešavanja slučaja. Film je prikazan na velikom broju festivala uključujući i one u Kanu i San Sebastijanu i doživeo je značajna priznanja širom sveta.
i ne samo mojih....
