offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18550
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Пикова дама
Својевремено смо на руском блогу водили лепу и корисну дискусију у вези са Лунгиновим филмом ''Диригент''. То маестрално дело, богато назнакама, метафорама и искушењима за гледаоца, изазвало је много полемика, али и дивљења. Сви ми, који знамо како функционише тај сурови свет класичне музике (неки кажу - ''озбиљне'' музике) знамо с колико је педатнерије и промишљања Лунгин креирао то своје дело. Сада имамо још један филм из тог миљеа и практично истог жанра.
Свакако се ова два филма значајно разликују, иначе ''Пикова дама'' не би ни била снимљена. Не бих се сложио да је реч о трилеру, мада има и тих назнака. Реч је, пре свега, о психолошкој драми, чак пре љубавном заплету него самом трилеру. Да, у филму се појављују тајкуни, моћници подземља, власници туђих живота, али то није т а врста трилера. Они су у причи само зато да подсете како све може да се закомпликује и ''разреши'' туђ животни проблем. Ако сте филм гледали да га не препричавам, мада има делова филма који су стварно за причу и дивљење. Софија, која својом харизмом и појавом, позом и ексцентричношћу подсећа на Исидору Данкан (!), одлази корак даље у тумачењу оперских дива. Она јесте стварна величина, не само док се вози у ролсројсу или се коцка, док испија коњак или води љубав, већ и на далеко важнијем месту - редитељској столици. Она примењује све, али баш све , методе да успешно доведе до циља свој пројект - режију (пастановку) ''Пикове даме'', генијалног дела у чијим темељима се налазе две истинске светске величине - Чајковски и Пушкин. На њеним пробама сви могу да науче много јер њена доза цинизма има ону луцидност коју поседују само велики , стварно велики уметници и тешки људи, а она то јесте.
Цео филм је нека врста обрнуте оде сценском свету, али за разлику од ''Диригента'' (коме се човек мора враћати ако мисли да разуме не само ''Пикову даму'' већ и укупан Лунгинов опус), овде се миље шири и није само реч о интимистичком читању људских односа. У ''Диригенту'' један од главних ''глумаца'' био је град Јерусалим, а овде ту улогу преузима Москва. Нема широких планова, тотала и пејзажа, већ своје епизоде сликовито представљају микро-призори - улази у гигамаркете, раскрснице, паркинзи, прочеља зграда...Москва јесте светски град, па тако са екрана и делује. Цео филм је у мрачним гамама па из тог мрака лакше израњају разни бивши људи, недефинисане прошлости и проблематичне садашњости. Све се може решити путем новца, па и сам гледалац помисли у једном тренутку да је новац само договор за испуњавање жеља и планова свемоћника који на крају игре увек добијају.
Не треба препричавати филм, али неке сцене јесу за причу и препричавање. Необична минијатура упадања младог Андреја у лед подсећа на сличну секвенцу из филма ''Адмирал''. Сцена секса уз легендарну арију из ''Самсона и Далиле'' Камија Сен Санса, ''Моје срце се отвара твом гласу'' јесте интересантан цитат! Многи заљубљеници у филм сетиће се филма ''Спавајући с непријатељем'', када је Лаура (Џулија Робертс) практично принуђена да ''води љубав'' са својим параноидним мужем уз музику Хектора Берлиоза (део из ''Фантастичне симфоније''). Можда то и није било Лунгинов циљ, али је врло асоцијативно. Свакако је исцрпљујућа и тешка сцена руског рулета која је изворнија и драматичнија од оних , одавно легендарних сцена из филма ''Ловац на јелене''. У појединим тренуцима гледалац има осећај да треба да окрене главу у тренутку потезања обарача, толико је психолошки набој реалан и аутентичан...за разлику од сцене покушаја самоубиства у завршној слици ''Пикове даме''. Колико знам, из стварно огромног искуства, и за мање ствари прекида се сцена (лоше изведен ефекат, неочекиван пад дела сценогафије, итд, итд). Овако изгледа као да сви учествују у симболичном самоубиству . Можда је публика помислила да је то ексцентрично дописивање текста оперске диве (као редитељке) смислено пошто се уклапа у футуристичку и вилинску сценографију јер немогуће је да Московљани не знају како се завршава оригинално дело ( Херман после пропасти на картама бива смештен у душевну болницу где само понавља ''тројка, седмица - дама...Тројка, седмица, кец''.
У филму има још много лепих, илустративних детаља везаних за живот на високој нози какав се у Москви радо упражњава, но овде Лунгин јасно назначава - све има своју цену и свака цена мора да се плати.
Филм су , за сада, мимоишли значајнији фестивали. Према првобитној замисли, сценариста филма требало је да буде оскаровац Дејвид Седлер (''Краљев говор''), а готово да су били довршени преговори са Умом Турман у вези са тумачењем Софијиног лика. Но, кренуло је и завршило овако како се пред нама одвија. Ко жели да проведе два мучна и поучна сата пред екраном, ето му прилике да научи још нешто о том зачудном, трагичном и оптерећеном свету уметности, а да при том ужива у перфектној глуми, сјајној камери и каравађовској фотографији. Ако желите да се упознате са тамом, гледајте слике Каравађа - или филмове Лунгина. Нећете зажалити.
|
i da priželjkujem jednu za sebe 
