offline
- Cipelica~
- Ugledni građanin
- Pridružio: 01 Mar 2017
- Poruke: 475
|
Pas, ljubav i voz
Pse rase Akita smatraju jednim od najvernijih i najlepših četvoronožaca na svetu, ali jedan od njih postao je, ne samo simbol najvernije ljubavi psa prema čoveku, već i legenda koja je postala turistička atrakcija . Pas koji se zvao Hachiko , akter je priče koja skoro jedan ceo vek raznežuje osmehe širom sveta.
Januara 1924. godine, jedan profesor Japanskog kraljevskog univerziteta kupio je štene Akita rase mlado tek dva meseca. Dr.Ueno je kucu nazvao Hachiko, a cele naredne godine njihovo prijateljstvo i uzajamna ljubav je rasla . Ova rasa poznata je po umiljatim i vrlo velikim psima, a Hachiko je brzo postao privržen gospodaru kojeg je svakodnevno pratio do železničke stanice u prigradskom kraju Tokija pod nazivom Shibuya. Hachiko je ispraćao Dr.Uena, koji je dan provodio sa studentima, ali ga je i čekao po povratku tačno u 5 popodne , kada su se zajedno vraćali kući. Komšijama je njihovo druženje bilo simpatično, ali je priča dobila neželjeni obrt već godinu dana nakon što je profesor doveo Hachika svom domu.
Bio je 21.maj 1925. godine i Dr. Ueno i njegov verni Hachiko su se pozdravili na peronu Shibuya železničke stanice. Tog popodneva pas je kao i uvek čekao svog gazdu na peronu, ali on se više nikada nije vratio. Nesrećni profesor je tog dana iznenada preminuo od srčanog udara, a Hachiko ga je uzalud čekao .
Porodica Dr.Uena odvela je Hachika profesorovoj rodbini, daleko od Tokija, ali je pas pobegao i vratio se na Shibuya stanicu i nastavio da čeka . Ubrzo su odustali da tužnog psa udome tamo gde on nije želeo, ali se poneko od lokalaca nekad brinuo o psu. Hachiko je bio vrlo lep primerak Akita rase, a preminuli gazda ga je sasvim lepo uhranio. Svi su se divili njegovoj lepoti, ali i činjenici da je svakodnevno, sve do 17 časova kada se vraćao „profesorov voz“, Hachiko čekao povratak svog dragog gazde . Svedoci su pričali da je nakon svakog tog voza, lice psa bilo razočarano, na tren, ali se on ipak svakog dana vraćao na isto mesto, isti peron i čekao istog, jedinog gazdu.
Ljudi koji su poznavali pokojnog profesora, ali i njegovog psa, bili su razneženi Hachikovom upornošću i svakodnevno su ga milovali, ili mu dali po nešto hrane. Prolazili su meseci, a onda i godine. Uskoro su novinari saznali za omiljenog psa Shibuya stanice i Hatchiko je iznenada postao medijska zvezda, čija je popularnost ubrzo osvojila čitav Japan . U čast njegovoj lojalnosti, vlasti Tokija su mu podigli spomenik na Shibuya stanici, a ceremoniji otkrivanja prisustvovao je i sam Hachiko, koji je sve vreme okretao pogled u pravcu odakle je trebalo da naiđe voz u pet .
Iako je uživao naklonost ljudi, Hachiko je ipak bio „lutalica“ jer više nije imao svoj dom. Živeo je na ulicama, družeći se sa ostalim lutalicama, a vremenom se njegov izgled dosta promenio. Iako su ga dobri ljudi vodili kod veterinara ukoliko su primetili da izgleda bolesno, Hachiko više nije bio one lepote kakva ga je krasila kada se družio sa Dr. Uenom. Postao je star, sa jednim spuštenim uvetom i sa još uvek razočaranim pogledom u 5 popodne .
Marta 1935. godine, tačno jednu deceniju od kako se profesor nije vratio, Hachiko je preminuo. Pronađen je na ulici, nedaleko od železničke stanice Shibuya, tek neki minut nakon 5 popodne. Čitav kraj prekrila je tuga, dok su mnogi verovali da su se pas i njegov gospodar, dva verna prijatelja, ipak najzad „susrela“. Hachiko je sahranjen uz poštovanje tradicionalne ceremonije kao da je u pitanju bila smrt čoveka, a ne psa . Priča o njemu raznežila je srca miliona, a spomenik na stanici Shibuya postao je njihovo stecište. Brojni turisti iz čitavog sveta obožavaju priliku da se fotografišu pored statue posvećene njemu, ali i svim vernim Akita psima.
Svakog 8. Aprila pored spomenika se održava sada već tradicionalna ceremonija u čast sećanja na vernost Hachikoa , a film koji je 1987. snimljen o njemu, Hachiko Monagotari, postao je jedan od najomiljenijih među najmlađim Japancima. Pre nekoliko godina je i Holivud odao poštu ovoj priči snimivši film Hachiko: A Dog Story, u kojem je glavnu ulogu tumačio popularni Ričard Gir, a koji scenariom ipak odudara od istinite priče o miljeniku Japana.
Stara japanska legenda kaže „da nas na onom svetu, pre odlaska u raj, očekuje najverniji prijatelj“ . Hachiko je postao simbol najjačeg prijateljstva – onog koje nikada ne umire, jer nastavlja da živi u pričama kao što je ova.
Hachikovi ostatci su preparirani i čuvaju se u Muzeju nauke u Tokiju.
|
...
