Saglasan sam sa procenom lajtmotiva. Stoga sam i ja citirao tu pesmu, navodeći njeno poreklo kao moguću smetnju. Međutim, kvalitet i poruka te pesme su bili toliko snažni da su prevazišli predrasude i animozitet ove dve države (naroda?) . Estetička poruka ove pesme bila je, kako rekoh, dovoljno univerzalna da je jedan tako veliki autor prihvati bez ostatka i dogradi je jezikom filma. To svakako jeste umetnost i to vrhunska, nema zbora i mislim da pravi znalci filma, ali ne i samo filma, mogu da se potpuno saglase u tome.
Zašto ne samo filma? Zato što u filmu, kao mediju, Mihajlkov koristi snagom sinestezije i druga izražajna sredstva (muziku, fotografiju, likovnost ) pa metafore i asocijacije na njih dolaze do punog izražaja isključivo od zavisnosti sposobnosti ''konzumenta''. To će reći, što je gledalac obrazovaniji, senzibilniji i pronicljiviji, to će više uživati u ovom filmu.
Odlično je tvoje zapažanje kontrapunkta u sceni porođaja. Ja sam na tu scenu skrenuo pažnju iz drugog razloga koji se približava tvojim: sa tehničkog stanovišta scena je gotovo ubedljiva. Za potpunu ubedljivost nedostaje joj faktor ubistvenosti bombardovanja. Kamion se nalazi između nekoliko kratera. Da su tu stvarno eksplodirale avionske bombe ( KAB 250) taj kamion bi leteo kao kutija šibica. Međutim, videli smo i složili smo se da Mihajlkov nije bukvalista pa susret Života i Smrti na ovakvoj ivici žileta treba da raduje poznavaoce filmskog jezika , a nas cepidlake da gurne u ćošak da mudro ćutimo.
Već smo konstatovali da ruski reditelji na visokom prvom mestu drže svoju publiku i njen ukus, ne povlađujući mu, ne udvarajući se i tražeći od njega još više. Mihajlkov je to fantastično demonstrirao u ''Sibirskom berberinu'' (život kadeta Tolstoja smešten između dve cigarete - jedne u kupeu kada upoznaje Džejn, a druge kada u tundri prati pogledom njen odlazak). Tako je i kod Kravčuka koji u ''Admiralu'' od kristalnih čašica (razbijenih na početku i na kraju filma ) pravi fresku...Može se reći da su ovo godine kada je filmska publika srećna što je tranzicija u Rusiji filmu dala ovakav zamah i krila.
Elektrin kompleks? Nisam ja baš toliko bio ni izričit u njegovom spominjanju, niti grub u kvalifikaciji. Ima tog predivnog odnosa oca i kćeri, a što za to (osim ljubavi) ne postoji ni jedna slična reč pa sam ja dozvao Elektru, nemoj mi zameriti. Sa stručnog stanovišta sigurno da je nema, ali je izvesno, složićeš se, da tu ima nečega što mi, ne-Rusi teško možemo da razumemo. Ta bliskost roditelja i dece u Rusiji pripada već sociološkom fenomenu (zajedno , goli , u sauni, na kupanju, itd. Za bolesni Zapad to bi bilo dovoljno da rastave svu decu od svih roditelja u Rusiji) pa da ne zadirem dalje u to. Na kraju krajeva, nije to presudan momenat u filmu, ali počast ljubavi svakako jeste. Nije patetično, već dirljivo s koliko privrženosti oni teže jedno drugom. Pri tom nikako ne treba zaboraviti date okolnosti: u ogromnoj zemlji u kojoj je poginulo sa vreme rata 26 miliona ljudi (!!) smrt, rastanak i nestajanje bez traga (пропавшие без вестей) bilo je ''normalna'' pojava. Na jednom mestu, čak jedan od junaka filma (onaj nesrećni kinooperater) kaže, kao znak sasvim regularnog pravdanja - ''šta sam mogao da radim? On je nestao bez glasa (пропал без вести)''.. Naravno da je susret u tim okolnostima pravo čudo i treba ga eksploatisati u svakom smislu te reči.
Dvostruki kraj? Da, jeste sigurno, ali zašto? Kao što se ti pitaš, tako sam se i ja pitao, ali ja sam malo drskiji od tebe pa sam svoje mišljenje glasno izgovorio, po cenu da ne budem u pravu (ne bih bio prvi loš prognozer; eto čovek promašio prognozu celog jednog smaka sveta, pa nikom ništa). Mislim da je ovaj dupli kraj ustvari ''foršpil'' za sledeći nastavak - ''Na Berlin'', ili tako već nekako, prigodno, kako je na sakom ruskom tenku pisalo.
Sirius ::
Saglasan sam sa procenom lajtmotiva. Stoga sam i ja citirao tu pesmu, navodeći njeno poreklo kao moguću smetnju. Međutim, kvalitet i poruka te pesme su bili toliko snažni da su prevazišli predrasude i animozitet ove dve države (naroda?) . Estetička poruka ove pesme bila je, kako rekoh, dovoljno univerzalna da je jedan tako veliki autor prihvati bez ostatka i dogradi je jezikom filma. To svakako jeste umetnost i to vrhunska, nema zbora i mislim da pravi znalci filma, ali ne i samo filma, mogu da se potpuno saglase u tome.
Drago mi je da si saglasan.
Zanimljivo pitanjce za razmišljanje: zašto je odabrao baš tu pesmu ?
Ako ne grešim, a ne grešim naziv filma korespondira i direktno priozlazi iz naslova pesme.
E, sad...kako korespondira metafora koja se provlači u najdramatičnijim momentima sa radnjom filma :
Утомлённое солнце
Нежно с морем прощалось,
В этот час ты призналась,
Что нет любви.
Čini mi se da i te kako korespondira.
Citat:
Odlično je tvoje zapažanje kontrapunkta u sceni porođaja. Ja sam na tu scenu skrenuo pažnju iz drugog razloga koji se približava tvojim: sa tehničkog stanovišta scena je gotovo ubedljiva. Za potpunu ubedljivost nedostaje joj faktor ubistvenosti bombardovanja. Kamion se nalazi između nekoliko kratera. Da su tu stvarno eksplodirale avionske bombe ( KAB 250) taj kamion bi leteo kao kutija šibica. Međutim, videli smo i složili smo se da Mihajlkov nije bukvalista pa susret Života i Smrti na ovakvoj ivici žileta treba da raduje poznavaoce filmskog jezika , a nas cepidlake da gurne u ćošak da mudro ćutimo.
Sa tehničkog stanovišta gledano, mnogo scena je nerealno. Sva tri dela obiluju scenama koje liče na realnost, a ipak su fantazmi.
Kakva je realna šansa da "Citadela" na onako fantazmagoričan način odleti u vazduh ? Iskreno.
Nikita koristi fantaziju na jedan suptilan i realističan način. Mislim da to radi namerno.
General Kotov je ruski superheroj, zar ne ?!
Čak i mi laici, znamo, već na kraju prvog dela, da general Kotov umire u logoru.
Pa, ipak, on se svaki put iznova rađa, oslobađa, postaje heroj i na kraju umire, da bi se u sledećem nastavku uzdigao kao sam Feniks.
Citat:Već smo konstatovali da ruski reditelji na visokom prvom mestu drže svoju publiku i njen ukus, ne povlađujući mu, ne udvarajući se i tražeći od njega još više.
Apsolutno sam saglasna.
To su filmovi sa nekoliko nivoa, od onog laičkog u kom do izražaja dolazi zanimljiva priča sa burnim zapletom, dramatikom i intenzivnim atakom na emocije gledaoca koji se uvuče u priču kao kakav zaverenik, do jednog ozbiljnog, virtuoznog, čak edukativnog, koji je očigledan i namenjen visoko obrazovanoj i specijalizovanoj populaciji.
Citat:Mihajlkov je to fantastično demonstrirao u ''Sibirskom berberinu'' (život kadeta Tolstoja smešten između dve cigarete - jedne u kupeu kada upoznaje Džejn, a druge kada u tundri prati pogledom njen odlazak). Tako je i kod Kravčuka koji u ''Admiralu'' od kristalnih čašica (razbijenih na početku i na kraju filma ) pravi fresku...Može se reći da su ovo godine kada je filmska publika srećna što je tranzicija u Rusiji filmu dala ovakav zamah i krila.
Da. Odlično zapažanje.
U oba filma, i "Sibirskom berberinu" i "Admiralu" imamo jasnu i preciznu dramaturšku kružnicu, samo što je fokus ta dva filma pomeren u pravcu fatalne ljubavi centralnih junaka.
U "Admiralu" je potpuno zanemarena (sigurno sam namerno) druga strana njegove ličnosti koja nije baš tako ni slatka , ni naivna, pa se izgubio bitan istorijski momenat. No, u tom slučaju se reditelj, bez manipulacije, iskreno, opredelio za ljubavnu priču, pa mu i ne možemo zameriti onoliko koliko to možemo u reditelju u "Lenjingradu".
Sad se setih... Mene je "Citadela" izuzetno asocirala na "Čovekovu sudbinu", Sergeja Bondarcuka.
Zla sreća i rekla bih, čak, prokletstvo koje prati generala Kotova...ima, čak, scena koje su neverovatno slične, s tim što su žanrovski potpuno različiti. nisam želela da poredim, samo me je asocirao. To su Rusi, tako da i nije čudno http://www.youtube.com/watch?v=MW7RlKTJiJI
I samo još da dodam jedan detalj koji ostavlja jak utisak na pametnog čovek... a to je metafora igračke i simbolički prikaz ubistva porodice rođenjem deteta.
A gde to vidimo ?
General Kotov, vrativši se "kući" pronalazi odn. seda na dečju igračkicu i u narednim scenama je drži i koristi kao što se koristi pištolj...spontano, nenametljivo, dobrodušno i šokirano, ali, ipak, očigledno.
Neverovatne simbolike ubistva i izdaje rođenjem ima u tim scenama koje ne vredi opisivati jer moraju da se dožive.
Taj film je stvoren za nekoliko studija i doktorata. Scena rastanka na stanici, kada mu iz odlazećeg voza kinooperater dovikuje, srećan što ga je ovaj ''pustio'': ''Vi ste veliki čovek...Kako biste Vi znali da ste veliki čovek da nije nas malih ljudi? Doći će vreme kada će svi želeti da budu mali ljudi''... Recimo, samo taj detalj, a i onaj pre toga, kada kinooperater pomišlja da će general iz džepa mantila izvući pištolj, pa ga moli da ga ne ubije pred porodicom...a Kotov izvlači igračku.
Kad je reč o pesmi - pogledaj istorijat te pesme, ja sam o njoj već pisao. Nije ona uzalud odabrana - ne samo zbog ''korespodencije'' sa suncem, naslovom itd (upravo obrnuto), već zbog toga što je smatraju za najmuzičkijeg predstavnika svoga vremena i atmosfere. Kao kad bi neko spomenuo kod nas Zdravka Čolića iz ranih osamdesetih...Neuporedivo je , naravno, ali pesma ''Smoreno sunce'' je muzički reprezent staljinovske države pred Drugi sv. rat. Ljudi su je zavoleli iz iznata i zbog otpora...
Odgledah (ponovo) antologijsko-biografski film o, po meni, jednom od najfascinatnijih likova kada je vojna istorija u pitanju T.E Lawrence poznatiji kao Lawrence of Arabia.
Podugacak ratni film u reziji Spike Lee-ja, traje skoro tri sata mada je moje misljenje da je to sve moglo da se spakuje i u manji vremenski interval.
Zasto pominjem ovaj film?
Zato sto govori o grupi crnackih vojnika u ww2 (tzv Buffalo soldiers) koji su se borili protiv fasizma i zbog toga sto govori kako se putevi dve ili vise osobe nekako ukrste na cudne nacine.
Naravno i scene borbe su sasvim lepo odradjene mada je ovde borba stavljena u drugi plan u odnosu na medjuljudske odnose.
Jos jedan odlican dokumentarac koji ovoga puta govori o post traumatskom stresnom poremecaju i kako on utice na vojnike u ratu ali i posle kada se vrate kuci.
Uz Band Of Brothers sigurno jedan od najboljih i najrealisticnijih ratnih filmova.
Ovde je tema rat izmedju Juzne i Severne Koreje i odnos izmedju dva brata koji su se nasli usled njega.
Kada pominjem realnost prvo sto moram da kazem je da ovde mislim na borbu vojnika prsa u prsa koja je toliko dobro uradjena da se bas vidi da se bori obican svet koji maltene nije ni prosao vojnu obuku nego je samo gurnut u ratni vihor.
Gotovo svaki potez deluje amaterski i neizvezbano,sto bi se reklo pravi prikaz borbe u kojoj ucestvuje stanovnistvo a ne obuceni vojnici.
Moram napomenuti da sam ja film gledao u blu ray formatu sa DD 5.1 i DTS zvukom tako da sam imao osecaj kao da meni meci lete oko glave i da me zemlja zasipa dok granate padaju oko mene.
Jedna od scena od kojih mi se najezila koza, mada ih ima stvarno mnogo od smesnih do onih koji ce vam naterati suze na oci, je ona kada Kinezi krenu na juris.
Po titlu je receno da ima 100 000 Kineza medjutim ja sam imao utisak kao da je u juris krenulo milion Kineza a ne 100 000.
Da ja vise ne tupim,vec sam rekao da sam u poslednje vreme jako jako poceo da cenim korejsku kinematografiju (I saw the devil, Old Boy,Infernal Affairs samo su neki od naslova) tako da je i ovaj film dokaz da pored Holivuda ima i drugih kinematografija koje itekako zasluzuju paznju.
Придружујем се оценама. Изванредан филм. Ко жели да види још тога, нека одгледа обавезно кинески филм ''Збор'', њихову верзију ''Рајана''. Писао сам већ о њему - изванредан филм. Рађен је у истом маниру као и овај корејански.
Slažem se opštim utiskom o korejskoj kinematografiji. Ovaj film konkretno nisam gledao, ali me tema podsetila na Joint Security Area (isti režiser kao old boy), isto na temu jug sever. Odličan (ako možda ne sasvim kompletan) film!
Tae Guk Gi: The Brotherhood of War sam gledao nesto bas davno kad razmislim, ali ga se i dalje rado secam tako da su me utisci opet preplavili sad kad ga je acid burn pomenuo. Strasno dobar film jedna univerzalna prica koja u koju ako biste mogli da smestite nase glumce ladno bi ste pomislili da se to kod nas desilo.
naziv filma korespondira i direktno priozlazi iz naslova pesme.
