Sto se tice filma, pribavicemo ga. Makar i...
Ali, sto se tice aviona - tu se moze raspravljati. Jer, nisu svi avioni bili pravljeni od drveta (kao PO-2 i delimicno MIG-3), ali bas su i mogli da sacuvaju nekoliko primeraka u letnom stanju. Ili da ih obnove. Tim pre sto, verujem, nije sve pobacano i unisteno.
Ocuvanje tehnickih pronalazaka govori o stepenu dostignute tehnicke kulture nekog naroda. Ovako, ispade da su Rusi tehnicki nekulturan, a amerikenjci visoko kulturan svet.
Нисам хтео превише тиме да се бавим, већ само да илуструјем. Истина је, међутим, на средини: тачно је да су западни ловци другог св. рата били много технички (фабрички) педантнији и напреднији, комплетно од метала. Јакови и лавочкини су прављени комбинацијама дрвета, платна, шелака...Лавочкин су чак звали и ''клавир'' због типичне боје која је коришћена и за клавире. Руси су, једноставно, другачији од свих нас осталих заједно. Први су почели у огромним серијама да прозиводе млазне ловце и претпостављам да је то разлог што нису стигли да сачувају веће количине ратних примерака своје технике. Уосталом, погледај филм...Колико су сачували камионе и каћуше, толико су ''танки'' са авионима.
Odgovor je jednostavan - mlaznjaci su uvodjeni vec od 1946, a novi visecevni raketni bacaci i topovi su poceli da se uvode sredinom pedesetih (mislim da je promenu oruzja diktirao stok municije). Drugo, sto se tice amerikenjaca, oni su svoje avione pravili cak do sredine sedamdesetih, dok je god imalo ko da ih kupuje.
Ali, ako je nesto pravljeno od klavirskih zica i drveta, moglo bi ponovo da se napravi, i to po relativno maloj ceni - zar nisu skoro slovenci obnovili PO-2, ili Rusi obnovili IL-2, pa ga prodali amerkenjcu. Jednostavno, mislim da imaju obavezu na to, kao sto imaju obavezu da popisu sve svoje poginule. Jednostavno, kao jos jedan vid pocasti zivima. Voleo bih to da vidim na paradi pobede, recimo 2015.godine.
Mislim da je mnogo zabraljalo uvodjenje kompjuterskih trikova u filmove. Vise i ne znas sta je moguce, a sta nemoguce snimiti. Ranije si razne "sandjame" mogao da vidis samo u japanskim crtanim filmovima, sada svuda.
Pricam (pisem) onako generalno, ne samo zbog filma. Pa i amerikenjci ne organizuju svako malo aeromiting sa tim starim avionima zbog snimanja filmova, vec da bi malo promovisali svoj posustali patriotizam. Za njih je drugi svetski rat jedini pravedni rat koji su vodili.
Иза овог топонима, назива државе која живи не на бурету барута, већ у њему, ''крије'' се изванредан (анти)ратни филм. Аутори се баве једним усамљеним догађајем из прве интервенције у Либану 1982. године. Мала група падобранаца прати (и обезбеђује) свој драгоцени тенк, демонстрирајући у невероватно верним условима праву тактику употребе тенкова у градској борби. Циљ је - проћи кроз релативно мирно насељено место и докопати се безбедне зоне. Али, људи планирају а бог се смеје - тако су одувек говорили Јевреји, који су и главни актери овога филма. Ствари се компликују, карте воде на погрешну страну, долази до губитака. Међутим, све у свему, упорни момци (ни добри ни лоши), докопају се , на крају, сигурне зоне.
Филм је номинован за петнаест награда, а узео је 14 (!). Што је још интересантније, те награде су дошле из сасвим различитих друштвених и културно-уметничких окружења, практично са целе Земљине кугле. Филм је ујединио (што је велика реткост) и публику и критику. Публика нетремице прати филм и саучествује у њему.
За нас, хобисте, зналце и професионалце, посебно је интересантан тенк као ''главни глумац''. Он је и дом, и тврђава, и рањена звер, и упорно, војничко кљусе. На зиду тенка пише изванредан слоган - ''Људи су челик - тенк је само гвожђе''. У апсолутно реалистичној ситуацији редитељ се храбро упушта у изванредну антиратну авантуру, приказујући правим бојама ту глорификовану, извикану и фамом овеначну израелску армију. Елита те армије јесу авијација, али и тенкисти, падобранци...Израелска армија је појам у обичном разоговору за организацију, храброст, систематичност и срчаност. Међутим, у филму видимо једну одлучну, али престрашену посаду, често несложну и без јасне слике о свом положају. Као у правом рату. У моменту када се возач , већ потпуно деморалисан, жали како не може да стартује мотор јер је тенк покварен, падобрански мајор му говори: ''Тенк може да буде уништен или цео. Он се никада не квари''. И возач стартује тенк.
У скали питорескних ликова међу којима се по цртама лица Израелци ништа не разликују од фундаменталиста или сиријског командоса, постоји изванредна, прећутна и јасна војничка солидарност. Израелски командир тенка помаже везаном сиријском командосу да обави малу нужду у неку металну кутију тако што га раскопча и помогне му. Близина смрти и неумитност рата не убија оно људско у ратницима.
Звездани тренуци филма? Наравно, борба у граду, али и једна нератичка секвенца. Командир тенка прича о свом првом сексуалном искуству када му је умро отац, а учитељица га тешила. Прича је толико еротизована и набијена сексуалношћу, да један од војника не удржава се да каже: ''тако си то уверљиво причао да ми се дигао сместа...''.
Ето, поред тенка који је и сценографија и глумац, главни јунак филма је људска несавршеност, исконски страх и жеља за животом. И то исказан кроз доживљај митологизоване израелске армије. Није зато никакво чудо што је филм покупио толико много награда на тако различитим деловима Земље.
Оцена од један до десет: девет и то због понекад прекомотног коришћења оптичког уређаја који није увек био најуверљивији. Све остало - ''чиста'' десетка.
Gledao sam ga sinoc na RTS-u, dobar film, gledao sam ga i ranije.
Mada nije verno prikazana atmosfera u tenku. Nemoguce je komunicirati u tenku bez slemafona (radio veze).
argus ::Gledao sam ga sinoc na RTS-u, dobar film, gledao sam ga i ranije.
Mada nije verno prikazana atmosfera u tenku. Nemoguce je komunicirati u tenku bez slemafona (radio veze).
Da, kada radi motor, onda je stvarno frka. Međutim,kao što si primetio, veći deo filma tenk je bio nepokretan, a na leru, kada stoji u mestu, buka je gotovo neprimetna. Vojnici tada, po navici, skidaju sve što im smeta.
Mene je i prvi i drugi put (pošto je film već prikazivan nedavno) zaprepastila ''komocija'' u tenku. I bez obzira na to što znam zašta i kako je pravljena ''merkava'', pitao sam prijatelja tenkistu koji je bio u njoj. On mi je potvrdio da je on stvarno vrlo komotan , upravo onako kako je prikazano.
