Božanska promisao - Emanuel Svedenborg

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

daniel83 ::Kad smo vec kod ljubavi spomenimo i jos jedan bitan aspekat coveka a to je znanje...

Neki kazu da i jedno i drugo potice od Boga...dali je tako?

Ubedjen sam da svi ljudi isto osecaju ljubav to jest nema razlike?
zasto je to tako,zasto svi isto osecamo ljubav,dali zato sto nam je izvor isti?

Sreca, srecu svi osecamo isto,nema razlike kad sam ja srecan ili Elle ili Peca...isti je osecaj, dali je i ovde krivac isti izvor?

Isto vazi i za osecaj tuge...svi ga isto osecamo...dali zato sto nam je izvor isti?

Znanje......Hmmmmm.....ovo je jedina stvar koja nam nije zajednicka....i slepac vidi razliku u znanju bilo koja dva coveka...dali je ovo ustvari zato sto Bog kroz nas stice znanja? Zasto se radjamo bez znanja o icemu postojecem? Dali smo mi "diktafon" Boziji?Njegove oci i usi?
Zasto su nam osecanja urodjena a misli ne?

mozda da bi po toj zajenickoj osobini uspeli da shvatimo ko smo?
zakljucak je, dakle, da su nam osecanja zajednicka.
dakle - svi ih imamo.
ne mozes a da ih nemas [ne mozes da ne osecas].
to je stvar bez koje ne mozes da se rodis.
i to daje smisao svakom zivotu, cak i nepokretnim osobama... one imaju sve sto im je potrebno da bi duhovno uznapredovale.

shvatas dakle, da znanje onda spada u grupu 'neobaveznih stvari'.
obavezna su, dakle, samo osecanja.

onda se zapitas - zasto su samo osecanja obavezna?

... i odgovor se sam namece... ogroman i predivan odgovor stoji pred tobom
dovoljno veliki da ga ne mozes promasiti

nisu nam slucajno bas osecanja 'obavezna'.
to su Njegove ushi i ochi... preko kojih spoznaje samog sebe... ljubav.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U vrlo nezahvalnom položaju nalazi se svako, ko se u raspravu uključi posle iznetih tvrdnji i samoodređenja dosadašnjih učesnika. Tim nezahvalnije, ukoliko je pročitao delo koje je postavljeno kao tema, i pokušava da ga sagleda bez pristrasnosti i apriornog prihvatanja ili odbacivanja.

Pokretač teme, Ella, navodi devet polaznih osnova, odnosno tvrdnji Svedenborgovih, iznetih u početku knjige kako bi se tim redosledom nastavilo dokazivanje i razjašnjavanje svake od njih. Međutim, za Ellu je to, izgleda, bilo sasvim dovoljno da je odvrati od ovog dela, pošto se a priori ne slaže sa iznetim postavkama. I to je sasvim u redu. Sporno je, međutim, ako se insistira na karikiranju, nepriličnom apstrahovanju i ustvrđivanju netačnosti bez udubljivanja u potpunost dela. Jer, postavljač teme (kako napisa) „zna da nije tako“, odnosno zna da nije tačna tvrdnja: „Ono što je u dobru, i u isto vreme u istini, je nešto, a ono što je u zlu, i u isto vreme u laži, nije ništa“, jer kako onda to "ništa" ubija ljude svaki dan? A o svemu tome Svedenborg piše na mnogim mestima, ukazujući da se mnoge stvari razrešavaju posredstvom čoveka, i da je aktivno posredstvo čoveka nužno. No, o tome ćemo kada za to dođe vreme.

Drago mi je što su se u temu uključili Daniel83 i „gazda“ Peca. Tim pre, što danima (izuzev Natrix) nema nikoga od učesnika (mada po broju poseta možemo videti da se teme čitaju). No, Daniel 83 odmah razrešava pitanje dobra i zla, savetujući postavljača teme: “Kada pročitaš nesto prihvati ili odbaci.. treće ne treba da postoji...mnogo pitanja tipa kako i zašto zna bacati u nezadovoljstvo depresiju i očaj..“, Pre toga Daniel83 postavlja veći broj pitanja vezano za dobro i zlo, unoseći duhovitost rečima: “ako gospodja Emanuel Svedenborg čita ovo nek mi pojasni“, da bi zaključio: „treba da živimo svoj život u svetu koji mi kreiramo a ne neka Emanuel Svedenborg“. Sad ne znam da li je u pitanju poriv učesnika za satirom, ili neobaveštenost, ali ću navesti da je tema delo „Božanska promisao“ čiji je autor Emanuel Svedenborg, koji je za života bio okrenut brojnim interesovanjima, a potom doživeo svojevrsno duhovno prosvetljenje (zabeleženo je čak da se Imanuel Kant osvedočio o njegovu vidovitost; skrećem pažnju Dainelu83 da je reč o Imanuelu, a ne o Imanueli ). Zarad ostalih, evo šturih podataka sa „Vikipedije“:
Citat:Emanuel Svedenborg (šve. Emanuel Swedenborg; Stokholm, 29. januar 1688 — 29. mart 1772) je bio švedski filozof, pronalazač i mistik. Odgajan je u luteranskom duhu najviše zahvaljujući ocu, luteranskom biskupu Svedbergu, koji posle dobijanja plemićke titule, shodno običajima, menja svoje ime u Svedenborg. Mladi Emanuel počinje kao sveštenik ali ubrzo ispoljava veliki interes za nauke. Bavio se mineralogijom, anatomijom, astronomijom, matematikom, pa čak i stolarstvom izradom muzičkih instrumenata, lingvistikom.
Imao je istaknutu karijeru kao pronalazač i naučnik. U 56 godini života je ušao je u duhovnu fazu svog života, u kojoj je doživeo vizije duhovnog sveta i tvrdio da je razgovarao direktno sa anđelima, đavolima i duhovima posećujući i raj i pakao. Tvrdio je da je upućen od strane Boga, Gospoda Isusa Hrista da svetu otkrije doktrine Isusovog drugog dolaska.

Da bismo, posle lepljenja raznovrsnih plakata na nestabilne zidove, ipak nastavili radove na temelju, navešćemo kako Svedenborg obrazlaže (za neke spornu) početnu misao, da je Univerzum sa svim onim što mu pripada, uopšte i pojedinačno, stvoren iz Božanske Ljubavi Božanskom Mudrošću. Odmah treba istaći da se čitaoci koji su imali priliku da čitaju samo knjigu "Božanska promisao" nalaze donekle uskraćeni, pošto se baš početni stavovi zasnivaju na prethodnoj raspravi "Anđeoska mudrost o Božanskoj ljubavi i mudrosti". No, i ovako stvari mogu dovoljno da se razjasne, a da li će se i prihvatiti, zavisi od čoveka do čoveka. Elem, naš mislilac ustvrđuje da ljubav bez mudrosti ne može ništa da učini, niti mudrost može išta da učini bez ljubavi. Zašto je ljubav bez mudrosti, odnosno volja bez razumevanja, nemoćna? Zato što ne može ništa da smisli, da vidi ili oseti, niti išta da kaže. A mudrost bez ljubavi, odnosno razumevanje bez volje, ne može ništa da učini iz istih razloga. Uklanjanjem ljubavi ne postoji više nikakvo htenje, pa zbog toga nema ni delovanja. Ako to važi za čoveka, tim pre važi za Boga, koji je sama Ljubav i sama Mudrost.

Da bismo se osvedočili o stvaranju Univerzuma iz Božanske Ljubavi Božanskom Mudrošću, dovoljno je uzeti bilo koju stvar, ispitati je sa mudrošću, i doći do saznanja i uverenja. Svedenborg, koji se u svome životu bavio naukom, za primer uzima drvo, njegovo seme, plod, list i cvet. Pod mikroskopom se zapažaju čudesne stvari, a unutarnje stvari koje se ne vide još su čudesnije. Kada se u uzastopnom razvojnom nizu označi red, lako se zapaža rast drveta od semena pa sve dok ne napravi novo seme. Onaj ko hoće, zapaziće u svakoj uzastopnoj fazi neprekidno nastojanje da se dalje množi. Krajnji cilj kome teži jeste seme, u kome je zapreten princip plodnosti. Onaj ko hoće, videće tu mudrost, i videće da ono suštinsko u semenu nije dato samo od sebe, niti od moći sunca, već da potiče od Boga Tvorca "čija je mudrost beskonačna". Ono što je u semenu, nije tu bilo samo prilikom stvaranja, već je neprestano u njemu i posle toga. Kao što je život neprestano postojanje, tako je i hranljivost neprestano stvaranje. Ako se učinku oduzme uzrok, učinak nestaje; isto kao kada se akciji oduzme volja, govoru misao, kretanju napor - tada delanje, govor i kretanje prestaju. I bilo šta na zemlji može tako da se posmatra, i sagleda - "najpre prirodno, zatim racionalno i na kraju duhovno". U ovom delu moguće je izvesti paralelu sa Spinozinim učenjem o tri vrste saznanja. Zadivljenost pred ovim stvarima biće utoliko veća, ako se sagleda i njihova namena, njihovo nastavljanje utvrđenim redom sve do čoveka, "i od čoveka do Tvorca". Dakle, Svedenborg ukazuje na vezu svih stvari, na očuvanje svih stvari pojedinačno i njihove međusobne veze. To je ono, što smo u par navrata, kroz druge teme, nazvali Celinom, i Jednim.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa ukljucivao bi se ja mozda i cesce u Filozofske teme....ali za razliku od mnogih drugih tema ova je jedna od onih gde moras pre posta dobro razmisliti, promeriti tezinu i znacaj svojih reci koje ces postaviti.....za to pak treba vremena i to mnogo
Svako od nas ima svoju filozofiju zivota,smrti i nacina zivljenja...svako sa svoje tacke posmatra neke stvari a saglasno znanju i razumevanju zakljucuje...
Ja sam sklon da karikiram neke stvari,to mi je u prirodi time ne remetim poredak univerzuma....tako da mi niko nemoze reci da je to pogresan nacin izrazavanja....ne posedujem ugladjeni filozofski recnik,i mozda imam recnik natprosecnog seljaka, ali to ne iskljucuje da posedujem filozofsku misao...cak sta vise privlaci paznju....svaka suvoparnost izrazavanja moze oterati citaoca ciji um nije naviknut na to...tako da....nek se svako drzi svog nacina izrazavanja prema kome ce ga ljudi prepoznati...

Knjigu nisam citao,to nije moja sfera interesovanja, komentarisao sam samo izdvojene pasuse sa elline strane....,ja sam vise "strucnjak" za prirodne nauke(zavrsio sam fakultet Teh.Nauka) a kao hobi izucavam stare i nove religije,njihovu misao i okultnu praksu

Nadam se da cu vise pisati na ovom forumu, jer je stvarno zamro malo,dosad sam tu i tamo samo citao...
--------------------------------------------
tuzor, koje je tvoje poimanje dobra i zla?
Ja sam i dalje sklon da su to samo ljudske ideje jer neku "stvar" nekako moraju nazvati...
Iz gore opisanih pitanja koje pocinju sa Dali... moze mo videti da sve zavisi sa koje tacke posmatramo...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

upravo zato, sto sve zavisi iz koje tacke posmatramo, nemamo prava da tvrdimo da je nesto dobro ili lose [iako, u praksi, svi to radimo].

ono sto bih zeleo da naglasim je, da bi svi mi trebali manje da sudimo [o] drugima... jer mozda posmatramo stvari iz jednog ugla.

zapravo, cini se da "razum" nije nepogresiv instrumenat... i da je u nekim trenucima pametnije poslusati svoja unutrasnja osecanja...
razum moze da se 'otruje' lazima, netacnim informacijama.
osecanja su pak manje podlozna prevari.

"Kada zelite da saznate istinu o necemu, poslusajte svoja osecanja"
Nil Donald Volsh

osecanja [osecaj] me je retko kad prevario.
sve svoje najbolje odluke sam doneo slusajuci svoj unutrasnji osecaj.

osecaj je spona koja nas vezuje za Njega.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Daniel83, veruj mi da se radujem tvome učešću u temi, ne samo zbog onog što sam naveo o danima koji su prošli bez javljanja i poruka čitalaca. Dakako da imaš pravo na svoje mišljenje, i način njegovog saopštavanja, kao što je tvoje pravo i da primetiš da "suvoparnost izražavanja može oterati čitaoca". Sa druge strane, moram da kažem da su neki postavljeni tekstovi od strane "upućenih u materiju" označeni preslobodnima. Pomalo je teško "objektivno" prikazati nečije mišljenje i učenje, pogotovo što se sve ipak svodi na subjektivno promišljanje i zaključivanje.

Pitao si koje je moje poimanje dobra i zla? Isključivo intuitivno. To je ono što Peca naziva "unutrašnjim osećanjima", a Spinoza trećom vrstom saznanja, koja vodi adekvatnom saznanju suštine stvari, i odvija se u ljudskom duhu. To saznanje je po svojoj prirodi istinito, i na osnovu njega možemo da razlikujemo istinito od lažnoga. Videćemo da ni Svedenborg nema bitno drugačije razmišljanje pošto, po njemu, dobro potiče od ljubavi, a istina od mudrosti, tako da je spoj ljubavi i mudrosti isto što i spoj dobra i istine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

tuzor ::Pitao si koje je moje poimanje dobra i zla? Isključivo intuitivno. To je ono što Peca naziva "unutrašnjim osećanjima".

Svi mi tako klasifikujemo dobro ili zlo, al to onda dovodi do spoznaje da intuicija nije podjednako razvijena kod svih ljudi....sto opet dovodi do zakljucka da se intuicija razvija,usavrsava,profinjuje kod coveka tokom njegovog zivota...

Ali opet intuiciju koja je ujedno i osecaj i misao da nesto tako i tako, niko ne prihvata kao "naucni" odgovor, tako da o njoj mozemo samo spekulisati na nivou filozofije..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

osecaj naravno nikada nece biti uveden u naucnu sferu, jer se razlikuje od coveka do coveka, relativan je.

no, kad vec pominjemo nauku... prateci ove naucne emisije o svemiru [na discovery i national geographics], ne mogu a da ne primetim da su naucnici stali kod pitanja 'sta je iniciralo bigbang'... i da stoje u mestu vec par decenija kod tog pitanja...
a bojim se da nece imati drugi odgovor do onog koji je jedini logican i jedini moguc... samo je pitanje hoce li to prevaliti preko jezika...
zapravo, imam osecaj da se i sama nauka priblizila tacki gde se spajaju duhovni i materijalni svetovi...

i sve mi se nesto cini da su naprednije i starije civilazije [ako postoje, mislim na vanzemaljce ] vec 'spoznale' svu tu Boziju promisao, jer su, tragajuci za istinom, dosli do neminovnog zakljucka.
u protivnom mislim da bi vec bili pokoreni

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nauka se odavno "podelila", i tako rascepkana "gomila znanje na znanje" bez svrhe i smisla. Ko danas može da shvati da su nekada filosofija, matematika, fizika i astrologija (shvaćena u osnovnom značenju, koje danas podrazumeva samo astronomiju) bile Jedno? Ono što i dalje slovi kao osnovna predrasuda, a to je "nesporazum" crkve i nauke, samo sebe definiše kao potpuno nepoznavanje problema. Niti je crkva ono što većina "savremenika" podrazumeva (građevina, odnosno "vrh" sveštenstva/klera), niti je nauka (takva kakva je - lišena celine i smisla) sposobna da razreši osnovna pitanja egzistencije. Filosofija je dospela u potpunu protivrečnost: Iako majka svih nauka, trudi se da dokaže da nije "za staro gvožđe", i umiljava se nauci, dobijajući za uzvrat samo prezir. Zamislite vrhunac cinizma: Rascepkana nauka se na primeru Đordana Bruna obračunava sa "crkvom", ne štedeći ni filosofiju pri tom, zaboravljajući da je Đordano bio pre svega filosof, a pored toga i astronom i okultista. O odnosu religije i "crkve" prema filosofiji da i ne govorim - dovoljno je setiti se Spinozinog slučaja.

Sva sreća, pa danas ima dovoljno mladih posvećenika koji primenom raznih nauka, uz očuvanje luče smisla u svojoj duši i nutrini, pokušavaju da dopru tamo gde je razrešenje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo me u Ellinom postu koji se nesto ne cuje,valjda je u'' stanju mirovanja'',a ja ovako iznenada da ga ''bocnem'' i prenem iz snaaa...
Pisalo se ovde,ali me ova recenica Ellina:

''Non stop se provlaci ideja da je ljubav pokretac mudrosti i istine''

Duboko se ne slazem sa ovom konstatacijom,uz svo postovanje prema autoru knjige! Da je ljubav pokretac istine, jos i nekako,(mada i to je konfuzno i neodredjeno),ali da je u tako tesnoj vezi sa mudroscu-izleda mi skoro neverovatno...mudrost- kruna misaonih procesa i mentalnog uspona u coveka nastupa oko 50 ili 60 god tek...kako onda (sto smo stariji,ljubavi se vise prozimamo! To moze biti,ali iz sasvim nekih drugih razloga...)

Ljubav je, i mudrost i istina-to je onda nesto drugo...
S obzirom, da se g-din pisac u nekim svojim zrelim godinama izdigao, do visih nivoa svesnosti(duhovno se prosvetljujuci na tom putu...) i u takvom svom stanju,izmedju ostalog, imao prilike da razgovara sa ''duhovima,andjelima ,djavolima'',sumnjiva su njegova sva razmisljanja i tumacenja,jer su i svi eventualni susreti sa takvim bicima za raspravu i polemiku!

Zna se, da su jos uvek mnogobrojni zamrseni lavirinti dusevnog zivota coveka, velika nepoznanica i za psihologiju i psihijatriju i da se nikako ne moze spoznati sva slozenost''tajni i uspomena''koje su skrivene duboko u slojevima odnosnog bica!Nejasnoce i konfuznost takvih procesa koji nesumnjivo postoje, nisu garancija da ''vidimo to sto treba''-da bi smo pojasnili drugima,a ponajvise sebi, neke specificnosti i ukazali na osobenosti vecitih dilema''sta je bog,ljubav,istina,vera,dobro,zlo...''?

Jos da pojasnim,zapravo da pitam:''Na koju se mi to prirodu covekovu pozivamo ,kada pitamo za veru u Boga i Postovanje ''svega Bozijeg''?Nikako ne mozemo hitro davati odgovore,jer je potrebno da se konciznije izrazimo:O kojoj prirodi govorimo, o onoj primarnoj nedokucivoj,ili o onoj sekundarnoj ,otudjenoj ?!

U proslim vremenima:''Jutro je nekada zapocinjalo sa molitvom Bogu da blagoslovi dela ljudska u toku dana, i tako se i zavrsavalo!Sa prvog mesta u svetu nasih emocija i misli, Bog se pomerio na drugo,trece mesto,da bi danas zauzimao poslednje''!
Prema tome prirodno se nama danas desavaju krupne i opasne nevolje i konstantno smo zivotom u stresu i mukama!Da bi se iskreno u molitvama'' stiglo do Boga'', potrebno je uloziti mnogo energije i snage, u predhodnom probijanju ''oklopa danasnje sopstvene neosetljivosti'' i stizanja do srca,jer ''vera je,''kaze Paskal''moc srca''!


''Sto vise budemo sirili nasa srca u ljubavi,nadi i veri sa Hristom u nama-ali posto, najpre, upoznamo svoje hriscansko poreklo,potom i svoju hriscansku nacionalnost i kada se stvarno budemo prozeli Hristovim Duhom-sve ce brze i sve vise stati u nas razlicitost sveta i razlicitost verovanja...Upravo poimanje te razlicitosti,u ljubavi i iz ljubavi,prosirice nas mozda zaista sve do ''mere rasta punoce Hristove''.
V.J.

Dopuna: 27 Mar 2009 3:34

daniel83 ::tuzor ::Pitao si koje je moje poimanje dobra i zla? Isključivo intuitivno. To je ono što Peca naziva "unutrašnjim osećanjima".

Svi mi tako klasifikujemo dobro ili zlo, al to onda dovodi do spoznaje da intuicija nije podjednako razvijena kod svih ljudi....sto opet dovodi do zakljucka da se intuicija razvija,usavrsava,profinjuje kod coveka tokom njegovog zivota...

Ali opet intuiciju koja je ujedno i osecaj i misao da nesto tako i tako, niko ne prihvata kao "naucni" odgovor, tako da o njoj mozemo samo spekulisati na nivou filozofije..

Ne da,intuicija nije podjednako razvijena,nego je vecina i ne poseduje!To sto mnogi sebi pripisuju ''untrasnju emotivnu kapislu'',koja se ''navodno''pali s vremena na vreme je dokaz postojanja razlicitih procesa u nasoj unutrasnjosti i ona moze biti ''mnogo toga'',ali,najmanje intuicija...(recimo-ljudi cesto na osnovu nekih unutrasnjih glasova pricaju da su empaticni,a zapravo nemaju veze sa tim i ne znaju sta ona zaista predstavlja...)
Volimo da kazemo da smo intuitivni,empaticni,i to deluje, tako mocno,ali kada bi to zaista tako bilo, mi bismo bili svrstani u prave ''Bozije izaslanike''...
Sto se tice ''dobra i zla''...to je ogromna tema i potrebne su knjige i knjige, teorije i teorije...Vecita dilema!?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To, da su (po Svedenborgu) beskonačne stvari u Gospoda Jedno, odnosi se i na Bitak (Esse) i Bivanje (Existere). Tako je Božanska Ljubav od Božanske Mudrosti, a Božanska Mudrost od Božanske Ljubavi. "Ljubav bez venčanja sa mudrošću ne može ništa da postigne". Uočavamo, dakle, ponovo mogućnost da razmišljamo o postojećim razlikama, i nepostojećim suprotnostima. Ovde je reč o tome, kako različite stvari mogu da deluju kao jedno. Jedno ne može postojati bez oblika, ali sam oblik takođe čini jedno, i to utoliko savršenije ukoliko su "stvari koje ga sačinjavaju pojedinačno različite, a ipak sjedinjene". Svaka postojeća stvar iz svog oblika dobija ono što se naziva kakvoćom. Ono što je lišeno oblika nema ništa od kakvoće, i u stvarnosti je apsolutno ništa. Jedno se odnosi i na stvari vidljive golom oku, ali i na ono što oku nije vidljivo; to je stvoreni univerzum, i u celini, i u svakoj svojoj pojedinosti. Božanska Ljubav i Mudrost su suština i oblik, jedna i jedina prava realnost. Što su Ljubav i Mudrost, odnosno dobro i istina, u većoj meri "primetno dvoje", to savršenije mogu da čine Jedno. Nesavršenstvo oblika potiče otuda, jer je nejasno ono što nije različito.

U svakoj stvorenoj stvari nalazi se jedno, u određenom obliku. Stvaranjem sunca duhovnog sveta od Tvorca (koji je to stvaranje učinio od Sebe) nastala je mogućnost za stvaranje svih stvari univerzuma. To duhovno sunce jeste jedan jedini sadržaj koji se nalazi u svakoj stvorenoj stvari. Sve stvari univerzuma povezane su sa ljubavlju i mudrošću, tj. njihovom sjedinjenošću. Dobro potiče od ljubavi, a istina od mudrosti. Što je neka stvar jednostavnija i čistija, to je punija i kompletnija. Kada se bilo koji predmet ispituje "unutarnje", stvari koje su u njemu postaju čudesnije, savršenije i lepše. A u svom prvobitnom sadržaju (koji potiče od pomenutog duhovnog sunca) te stvari su najčudesnije, najsavršenije i najlepše. I na taj sadržaj ne treba gledati kao na nešto u prostoru, već kao na sve u svemu. U tom sadržaju nalazi se beskrajno više stvari, nego što se može javiti u sadržajima proisteklim iz njega (to su potvrde, ili krajnje stvari).

Svaka stvorena stvar, u celini i delimično, treba da bude pomenuto jedno; kada nije, to treba da postane. Brak ljubavi i mudrosti, odnosno dobra i istine, jeste u samom Gospodu (kao jedno), i potiče od Gospoda (odnosno duhovnog sunca, kao toplina i svetlost). Svedenborg je prethodno, u raspravi O Božanskoj Ljubavi i Mudrosti, posebno isticao saobraznost, odnosno veze između stvari viših i nižih svetova, pri čemu sve stvari i zbivanja u materijalnom svetu odgovaraju nečemu u duhovnom svetu. Brak dobra i istine postojao je u univerzumu i svakoj pojedinačnoj stvari prilikom stvaranja. Ali, u čoveku se taj brak potom razjedinio. Međutim, Božanska Promisao vodi ka ponovnom uspostavljanju tog braka, i sjedinjenju razjedinjenog.

Ljubav, od koje se sve potičuće stvari nazivaju dobrima, jeste bitak (esse) jedne stvari. Mudrost, od koje se sve potičuće stvari nazivaju istinama, jeste bivanje (existere) jedne stvari koja potiče od te biti. Bitak bez bivanja nije ništa, kao što je ništa i bivanje bez bitka. Sledstveno tome, dobro bez istine nije ništa, niti istina bez dobra. Dobro mora biti u odnosu sa nečim. A to nešto je ono što dozvoljava da bude predmet opažanja i osećanja, i što se sa dobrom sjedinjuje u razumevanju (dakle, ima odnos sa istinom). To važi i za volju: hteti nije ništa, bez znanja, opažanja i mišljenja. Sva volja pripada ljubavi (i ima odnos sa dobrom), dok sve znanje, opažanje i mišljenje pripadaju razumevanju (i imaju odnos sa istinom). Upravo kroz taj odnos sa nečim, pokazuje se da su zlo i laži ništa. Jer, njima bi to nešto bilo poništeno. Svedenborg je posebno sagledao brak dobra i istine u uzroku, i taj brak u učinku; kada govori o učinku, on ukazuje da ljubav i mudrost, odnosno dobro i istina, izgledaju različito, s obzirom na razmišljanje čoveka o koristima koje pribavlja, i sredstvima kojima dolazi do tih koristi.
Citat:Ljubav se ne može razumeti mimo njene kakvoće, a njena kakvoća je mudrost, a kakvoća ili mudrost može jedino da postoje iz svoje biti (esse), koja je ljubav; otuda su one jedno. Isto je tako sa dobrom i istinom.

Prividno dobro je ono dobro ljubavi, koje nije sjedinjeno sa istinom mudrosti. Prividna je istina mudrosti koja nije sjedinjena sa dobrom ljubavi. To nisu dobra i istine same po sebi, već su "od usta i tela, a ne od srca". Kod čoveka mogu postojati tako razjedinjeni, s obzirom na njegovu svojevoljnost i razboritost, i mogućnost njihove zloupotrebe. O toj zloupotrebi Svedenborg je opširno pisao u pomenutoj raspravi O Božanskoj Ljubavi i Mudrosti. Ovde samo napominjemo da mudrost ili razumevanje mogu da se uzdignu i primete suštinu stvari tek usled moći koju im daje ljubav, te da ljubav koja je pročišćena mudrošću i razumevanjem postaje duhovna i nebeska, dok ljubav oskrnavljena u razumevanju postaje čulna i telesna.