Da li je svaki čovek...čovek?

• 3Ovo se svidja korisnicima: _Sale, Sagacity, Ljilja Hnovi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da, to je pravo pitanje. Ili bar jedno od mnogih pravih pitanja.

Razum nam je dao priliku da budemo dominantna vrsta na Zemlji. Da nastanimo, privremeno ili trajno, svaki delić kopna ove planete. Da prevaziđemo fizičku inferiornost u odnosu na predatore koji nas okružuju (nemamo ni izuzetno razvijena čula, ni jake zube, ni oštre kandže, ni brzinu, ni veliku snagu, ni rogove, ni otrovni ujed...) i da se pomoću razuma sačuvamo od nedaća koje priroda nosi.

Takođe, razum nam je omogućio da postavljamo sebi pitanja (na koja često nemamo odgovore), da sumnjamo, da mrzimo, da se stidimo, da vodimo ovakve razgovore, da se samoanaliziramo, da sudimo sebi i drugima...

Stvarno, da li je razum dar ili prokletstvo?

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, Ljilja Hnovi
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dar mnogo više od prokletstva, definitivno.

• 1Ovo se svidja korisniku: Sagacity
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Organizacija zivota u okviru zajednice, nije pojava jedinstvena/karakteristicna za ljude, ali je doprinela razvoju svesti o sebi i okolini, i sto je najvazije, o mogucnosti da se na te stvari utice u svoju korist.

• 1Ovo se svidja korisniku: Neprimetna
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SlobaBgd ::Kažeš "Ako bih birala, onda bi to bio neko ko bi pružio deci ljubav, pažnju i požrtvovanje kakvo je meni pružio moj otac." Prepoznaješ li u tvom potencijalnom izboru primer uspešnog mužjaka, pater familiasa koji je štitio i hranio i pripremao za život (obučavao mladunce) svoju decu? Koji ih je izveo na put kakav je postojao u trenutku kad ste vi deca bili zreli za izvesti na put? Da tvoj otac danas ima isti zadatak, verovatno bi malo drugačije postupao. Da je imao isti zadatak pre 200 godina, opet bi se njegov način odgoja razlikovao od onog koji ti pamtiš. Dakle, i vrednosti, i definicije čoveka i ljudine zavise od vremena (samim tim i od okolnost) kada se definišu. I od toga ko ih definiše.
Uloga oca je da bude otac, pa bilo sada ili pre 200 godina. Očeva ima različitih, kao što ima i roditelja. Možda su se uslovi promenili, ali uloga roditelja da bude roditelj, nije. Uvek će biti onih koji su spremni da se žrtvuju za svoju decu i onih koji baš i neće i to je tako.

Što se tiče ''ljudine''. Možda je sada neko savremeno i moderno društvo, ali osobine koje krase ''ljudinu'' pre svega jak karakter, nisu se ni danas nešto menjale, samo je činjenica da tih ljudi ima malo...

Razum je dar, koji je vrlo često zloupotrebljen. Da je razum usmeren samo na dobrobit čovečanstva ko zna gde bi nam kraj bio...Ovako, ima onih koji razum koriste u svrhu gomilanja moći i želji dominacije nad ostalima itd.

No kako god, on je nešto što nas odvaja od životinja.

Pomenuli smo nagon, karakter...Jesu, svojstveni su ljudima, ali i životinjama...Cilj teme je da pronađemo sve ono što čoveka čini čovekom...

• 5Ovo se svidja korisnicima: Sagacity, SlobaBgd, Neprimetna, Ljilja Hnovi, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citiraću Ničea :"Prešli ste put od crva do čoveka, a jos puno toga u vama je crv". Koliko god on bio militantan, smatram da u par dela najbolje objašnjava sponu izmedju čoveka (onog koji se kao takav radja, dakle u biološkom smislu) i nadčoveka. Heraklit ljude deli na budne i spavače. Ta podela je prisutna od samog našeg rodjenja, prirodna selekcija, geni, jednostavno neko se radja kao inferorniji ili superiorniji (odnosi se na inteligenciju). A da li će čovek uopšte moći da se "probudi" i iskoristi tu osobinu koja je samo njemu osobena usled normi, vaspitanja, okova koja su od rodjenja nametnuti to je već pitanje sociologije. Neko pomenu ljudskost, moral, kulturu , mislim da je pogrešno praviti univerzalni sistem vrednosti jer ono što je kažnjivo smrću u jednoj kulturi u drugoj je pohvalno. Uzmimo za primer kafu, cigarete, kao društevno prihvaljtive droge...
Samo zato što neko diše ne možemo ga zvati čovekom, neki ne zaslužuju taj pridev jer se svedu na animalni stepen duha. Ne smatram to življenjem u punom smislu te reči.

• 3Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Neprimetna, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Uloga oca je da bude otac, pa bilo sada ili pre 200 godina.
Nema veze sa temom, ali se uopšte ne slažem sa tobom.
Uloga oca u porodici i vaspitanju se drastično promenila u pomenutih 2 veka, a tome je značajno doprinela i izmenjena uloga i položaj žene u društvu.
Muškarac je danas neuporedivo bliži svom detetu nego u 19. veku.

• 1Ovo se svidja korisniku: AreoNN
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AreoNN ::
A da li će čovek uopšte moći da se "probudi" i iskoristi tu osobinu koja je samo njemu osobena usled normi, vaspitanja, okova koja su od rodjenja nametnuti to je već pitanje sociologije.
Da li bi čovek bio veći čovek da mu nisu nametnute norme ponašanja, vaspitanja itd.?
Bojim se da ne bi. U jednom od prethodnih postova SloboBgd je dobro opisao da je upravo ta socijalizacija čoveka pomogla da iskontroliše neke svoje nagone....
Po meni, najveći okov za čoveka je bila religija...Kruto je postavila mnogo toga, a opet...da bi se mogla uspostaviti dominacija...od nje same.

@_Sale
Odgovor je bio na Slobovo pitanje da li bi moj otac postupio sada isto kao što je postupio tada kada je mene vaspitao. Poenta neke moje prethodne konstatacije nije bila na odgoju i vaspitanju mene od strane roditelja, već o nekoj žrtvi koju su oni podneli zbog mene. O tome se radi. Smatram da i sada ima roditelja koji su spremni da se maksimalno žrtvuju za svoju decu, ali i onih koji i ne baš...
Inače...nije to tema, a možeš je otvoriti, pogotovo što si ti otac.

• 4Ovo se svidja korisnicima: Neprimetna, Ljilja Hnovi, AreoNN, Dusan
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

AreoNN ::
Samo zato što neko diše ne možemo ga zvati čovekom, neki ne zaslužuju taj pridev jer se svedu na animalni stepen duha. Ne smatram to življenjem u punom smislu te reči.
Ovo je odlična teza koja prosto zove na repliku!
Ma kako uzvišeno bilo nazivati čoveka Čovekom, i ma kako plemenito zvučao poziv da se čovek meri po svojim vrlinama, mislim da je to nepošten (sa stanovišta ljudske prirode, ne društva) zahtev koji se pred čoveka postavlja.
Ma kako čovek bio društveno biće, on je ipak individua (doduše u korelaciji sa drugim ljudima, pojedincma ili društvom koje se javlja kroz te pojedince). I kao individua, nije dužan, niti je pošteno, a ni realno, da se od njega bezuslovno očekuje da ispuni očekivanja koja društvo, zajednica, drugi ljudi pred čoveka-pojedinca stavljaju. Šta to znači? Da je čovek po svojoj prirodi celovit, dakle i dobar i loš, po merilima nekih normi, i da isključivo te norme (društvene, religiozne, moralne, porodične) definišu šta je to u čoveku dobro ili loše. Sam čovek, bez normi (i normiranja) nije ni dobar ni loš, već jednostavno - Jeste. Dakle, čovekova priroda nije ni anđeoska ni demonska, ni crna ni bela, ona je takva kakva je. Atribute joj dajemo mi, kao pripadnici grupe. A čak ni u tom slučaju ne ocenjujemo čoveka i njegovu prirodu, dobro ili loše u njemu, na osnovu ličnog pogleda i utiska, već opet kroz prizmu grupe, dakle zaštićeni snagom grupe i njenom moći da nas amnestira od pogrešnog zaključivanja.

Jbg, otvorili ste temu u Filozofiji, sad me trpite dok filozofiram.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Zapravo, moja prethodna poruka može se računati kao moj odgovor na pitanje iz naslova teme: da, svaki čovek je čovek.
To što mi sudimo o čovečnosti nekog (ili svakog) čoveka - ne znači ništa. Čovek je čovek i bez našeg suda, i sa njim. I uprkos našem sudu.

• 4Ovo se svidja korisnicima: SlobaBgd, Neprimetna, Sagacity, bios1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 30 Okt 2014 23:16

Sagacity ::AreoNN ::
A da li će čovek uopšte moći da se "probudi" i iskoristi tu osobinu koja je samo njemu osobena usled normi, vaspitanja, okova koja su od rodjenja nametnuti to je već pitanje sociologije.
Da li bi čovek bio veći čovek da mu nisu nametnute norme ponašanja, vaspitanja itd.?
Bojim se da ne bi. U jednom od prethodnih postova SloboBgd je dobro opisao da je upravo ta socijalizacija čoveka pomogla da iskontroliše neke svoje nagone....
Po meni, najveći okov za čoveka je bila religija...Kruto je postavila mnogo toga, a opet...da bi se mogla uspostaviti dominacija...od nje same.

Intelektualno, duhovno sazrevanje čoveka počinje onda kada se oslobodi nametnutnih stavova, normi, predrasuda - dogmi. Samo takav čovek može videti istinu u najjasnijem obliku. Evo kako Plato vidi vaspitanje
"Onda će upravo u tom i takvom cilju — rekoh
ja — vaspitanje ili obrazovanje biti svojevrsna veština
koja izvodi to preokretanje na način koji bi bio najlakši
i najuspešniji, ali ne tako što bi se nekome usadio vid,
nego da preokreće onoga koga već ima neispravno usmerenog,
te ne gleda tamo kuda bi trebalo da gleda."

Nije ispravno namećati svoje stavove čak i onda kada smo ubeđeni da su ispravni. Dovoljno je u ljudima probuditi istinu, poroditi je, preusmeriti njegov vid, njegov organ za učenje ka svetlu. (istini)
Da dodam o organu za učenje po Platonu
"Ali — rekoh ja — ova naša rasprava pokazuje
da se u duši svakoga čoveka nalaze i sposobnost i organ
za učenje.10
Kao što se, međutim, oči ne mogu okrenuti
iz mraka prema svetlosti drukčije nego zajedno sa celim
telom, tako se i ovaj organ, kojim čovek saznaje, mora sa
celom dušom odvratiti od sveta stvari koje postaju, dok
ne postane sposoban da izdrži pogled na ono što jest i što
d je najsjajnije od svega postojećeg. A to je kažemo, dobro.
Zar ne?"

Ako već smatraš religiju pogrešnom, zašto onda smatraš drugi vid dogmatskog sleđenja ispravnim samo zato što je tebi približniji, racionalniji..?

Dopuna: 30 Okt 2014 23:32

@SlobaBgd
Biololški gledano, svi smo mi ljudi, naša je svrha da obavimo životni ciklus, ostavimo potomstvo i nestanemo kao što smo i nastali.
Zar da čovek, kao jedna impozantna pojava u kosmosu svede sebe na taj nivo?
Čovek tog mentalnog sastava ne ispunjava ni taj biološki aspekt jer ne čini ništa što bi njegovu vrstu udiglo,"sačuvalo". Taj čovek ne koristi njegov glavni adut za preživljavanje -mozak da bi ispunio svoj osnovni zadatak

Čovek treba da stremi ka visinama, da boravi u "kraljevstvu duha", da spoznaje..
Baš to ga i čini posebnim.