Da li se kompjuterski virus može smatrati živim bićem?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Al oni svega toga nisu svesni ;-)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Leopardvegetarian ::@Jimi,

Uzeo si primer jedne pcele koja je nesagledivo slozenija i od bioloskih, a kamoli od kompjuterskih virusa--naravno da ce da nam takav primer onda deluje mnogo "zivlje".

Posto se se bioloski virus konvencionalno smatra za najprostiji oblik zivota--ovde treba da se fokusiramo pre svega na eventualnu sustinsku razliku izmedju bioloskih i kompjuterskih virusa--a ne izmedju kompjuterskih virusa i npr orangutana.



Postoje virusi koji i to mogu:
en.wikipedia.org/wiki/Polymorphic_code
en.wikipedia.org/wiki/Metamorphic_code
en.wikipedia.org/wiki/Self-modifying_code

Dodouše ne baš kao prirodni ali je ovo svakako dobar početak.
Ali zato evo primera izuzetno "živih" softvera:
* Tierra en.wikipedia.org/wiki/Tierra_%28computer_simulation%29
* * Avida( devolab.cse.msu.edu/software/avida )
* Breve (actually a multi-purpose simulation environment)-( spiderland.org/breve/ )
* Darwinbots( digilander.libero.it/darwinbots/ )
* Nanopond( greythumb.org/wiki/Nanopond )
* Evolve 4.0( en.wikipedia.org/wiki/Evolve_4.0 )

Ponešto o svakom:

* The computer programs in Tierra are evolvable and can mutate, self-replicate and recombine.

*Avida is an auto-adaptive genetic system designed primarily for use as a platform in Digital or Artificial Life research. In lay terms, Avida is a digital world in which self-replicating computer programs mutate and evolve.

* DarwinBots
artificial life simulator focused on evolution of organisms' behaviour
-runs hundreds of organisms in a flat universe, interacting with each other
-behaviour is determined by each individual's DNA, in fact a complete program
-individuals' inputs and outputs are studied for the greatest possible interaction
-individuals feed by eating each others, and reproduce autonomously
-mutation occurr during reproduction, so that organisms evolve during time
-no extrinsic fitness function: evolution is open ended.

*Evolve 4.0 is an open source, freeware artificial life simulator, developed by Ken Stauffer. It provides a virtual environment in which a number of digital organisms interact, fight for resources, and eventually reproduce and evolve.

*breve is a free, open-source software package which makes it easy to build 3D simulations of multi-agent systems and artificial life.
__________________

Dopuna: 26 Jun 2007 21:14

Nadam se da nije problem što je jedan deo na engleskom. Nisam siguran da li je to po pravilima za korišćenje foruma?
Izvinjavam se unapred.

Dopuna: 26 Jun 2007 21:35

jimi ::Ne moze se porediti reprogramiranje kompjuterskog virusa sa mutacijom gena, ukoliko bi virus u pocetnom obliku bio tako napisan da moze sam da se reprogramira, prilagodi, mutira gene, sta god, ali da bez spoljnog uticaja uspe da se prilagodi sredini i prezivi, onda bi mogli da govorimo o njegovoj sposobnosti prilagodjavanja. Uticaj programera ne moze ici u prilog tome da je kompjuterski virus zivo bice.

U predhodnom postu sam hteo ovo da citiram.
Nov sam ovde pa mi se dešavaju ovakve greške.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

entropy ::Da li se kompjuterski virus može smatrati živim bićem?!

Mozda zivim da, ali bicem nikako. Bice je nesto drugo.
Zivo bice (po mom shvatanju) mora da zivi, a da bi zivilo mora da se hrani; vazduhom, vodom, nekom vrstom hrane. Biologija se djeli na nekoliko grana (zoologija, botanika, genetika, mikrobiologija ...) ali do sada, niko nije osnovao granu koja bi proucavala razvoj/zivot jednog kompjuterskog virusa. Na zemlji postoji vise od 10 miliona znanih organizama, neki su veliki, neki se i ne vide bez mikroskopa, ali svako od ovih bica ima potrebu da 'zivi' sto ce reci ima potrebu da se hrani ... necim drugim zivim.

Ko zna, mozda se tim zapocinje kraj svijeta nama znanog.

Vjerovatno spada pod vjestacku inteligenciju, sto opet nije bice.
I terminator je rekao malom Dzonu Koneru "Sad znam zasto places, ali ja to nikad necu moci."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako ste raspolozeni da vas malo ugnjavim onda nastavite da citate i saznajte osnovne stvari o kompjuterskim virusima.

Prvo: trojanci, crvi, botovi, adware, spyware - to nisu virusi.
Zajednicki naziv za sve nepozeljne (maliciozne) programe je Malware (malicious software).

Virusi su samo ona grupa koja inficira "zdrave", vec postojece fajlove.
Mogu se grubo podeliti na one koji inficiraju izvrsne fajlove (programe) i one koji inficiraju dokumenta (Word tekstove, Excel tabele i slicno).

Prva i osnovna razlika u odnosu na stvarne/bioloske viruse je sto se ne hrane, niti im je hrana potrebna za opstanak.
Drugo, njihov univerzum je totalno drugacijeg karaktera iz razloga sto nije permanentan. Sa svakim gasenjem i paljenjem racunara replika jednog virusa moze da se nadje u drugom univerzumu.

Po nacinu inficiranja domacina, moze se podeliti na prependere (oni koje sebe u jednom komadu dodaju na zdrav fajl, na pocetku ili kraju) i na one koje svoje delove rasporedjuju po celoj duzini i sirini domacina.
Ovo zadnje se ne moze nikako reci da je ostvarljivo za bioloske viruse, da im opna bude u nozi domacina, jezgro u ruci itd.

Prilagodjavanje, tj. borba za opstanak:

Polimorfni virus je onaj koji ima deo za kodiranje i dekodiranje, i ostatak koda koji je kodiran. Pri svakom repliciranju ce dekoder da dekodira telo, kodira ga drugim kljucem, i tako novostvorenom modifikacijom zarazi novog domacina.

Metamorfni virus je sposoban da svoje funkcionalne celine ispretura kao Lego kockice, i da tako novom verzijom zarazi novog domacina.

Najnovije generacije su sposobne da i domacina ispreturaju kao Lego kockice, i da svoje delove ubace izmedju (spomenuli smo vec gore ovakav nacin zaraze).

Ovo nije nimalo lak zadatak, posto nije isto zaraziti pticu i konja (primer samo). Razliciti kompajleri (programi za pravljenje programa, uprosceno objasnjenje) prave razlicite strukture rezultujucih programa (razlika kao izmedju recimo vodozemaca i sisara).
Dobaro napisani virus ce umeti da zarazi vise razlicitih struktura domacina, dok ce neki drugi umeti da zarazi samo sisare, ali ce zato od vodozemaca da napravi nefunkcionalnu papazijaniju.

Simbioza:

Ni jedna od gornjih metoda borbe za opstanak nije dovoljno efikasna da virus ne bude primecen. To opet ne znaci da postoji mogucnost dezinfekcije. Zamislite da neko mora da rastavi i ponovo sastavi Lego-dinosaurusa, da bi uklonio dve kockice, a da pri tome nista ne pogresi. Znaci, i antivirusi isto moraju odlicno da poznaju sve one razlicite tipove struktura kompajliranih programa (vodozemci, sisari, ptice...)
Da bi virusi ostali neprimeceni, a i da se bolje ucvrste u svom univerzumu, cesto se pristupa simbiozama.
Jedan od glavnih zadataka je kako osigurati da budes ponovo startovan pri sledecem pokretanju kompjutera.
Potreban je poseban program koji ce obezbediti sebi mesto u nekoj autostart lokaciji u registriju, i u memoriju ucitati cist virus, koji ce pak odatle da se replicira i inficira.
Starinsko cekanje da neko na lutriji ubode inficiran program, pa da se tek tada virus ucita u memoriju - to se odavno sprecava i najlosijim antivirus programima.

Onda se pribegava i simbiozama sa rootkitovima, koji su uslovno receno hipnotizeri. Oni poseduju sposobnost obmanjivanja svega u datom univerzumu, da virus tu nije uopste prisutan (David Koperfild sakriva Ajfelovu kulu).

Stizemo polako do uredjenja kompjuterskog univerzuma.

'Tatko na svi procesi' se zove kernel.
U prvom prstenu oko njega se nalaze drajveri.
U drugom prstenu se nalaze servisi.
U trecem prstenu je sva ostala raja.
Raja mora od tatka da zatrazi dozvolu da zaustavi servis ili drajver, ali u svakom slucaju poziv prodje drajveru kroz ruke (vidi se gde lezi prava moc).
Ukoliko neko iz raje uspe u skupstinu da ubaci svoj drajver - onda je on postao zakon.
Drajveri su uredjeni lancano, tako da svaki zahtev prodje svakom drajveru kroz ruke, i svaki moze na taj zahtev da utice, da ga proglazi za svoju svojinu i zadrzi u vlasnistvu itd itd.

S druge strane, drajver nije sposoban da vidi sta se desava medju rajom. Njemu je svet crno-beli. On cak ne moze ni jednu najobicniju poruku da izbaci na ekran.

Da sumiram, simbioza izmedju jednog virusa koji vrsi infekciju medju obicnom rajom, i jednog drajvera koji ce da mu bude zastitnik (rootkit), to vam je kombinacija od koje se svi danas jezimo.

Antivirusi takodje imaju svoje drajvere, i svoje ljude medju rajom (graficki interfejs), ali kao sto gore rekoh - drajveri su poredjani u lanac.
Od svih paketa koji drajveru prodju kroz ruke, on mora da se odluci u koje ce da zaviri. Zavirice recimo u svaki zahtev za otvaranje nekog fajla i slicno.
Drajver koji radi za naseg replikanta moze ovom podmetati lazne zahteve, presretati mu zahteve, ili presretati njegove poruke nazad svom coveku u raji (ujedno mozgu operacije. Niko ne drzi mozak u drajveru jer bi time usporio komp do bola).


Sada, da se vratim na temu:
- kompjuterski virus ne trazi hranu
- egzistira bez domacina samo do gasenja kompa (uzmimo analogiju izmedju RAM memorije i vazduha)
- pri paljenju kompa mu treba pokretac, ne pocinje evoluciju iz nova

Mislim da bih mogao da nabrojim jos par bitnih razlika, ali sam sada vec suvise umoran.

Dopuna: 26 Jun 2007 22:20

Zaboravih najbitnije...

Svaki virus ima svoj payload, svoj cilj u zivotu, a to nije ni prevlast, ni hrana, ni reprodukcija.
Reprodukcija je samo sredstvo da se postigne kriticna masa za ostvarenje cilja.
Cilj moze biti da jednog dana napravi nemerljivu stetu, da napadne nesto odredjeno itd itd. Taj cilj nosi isprogramiran u svom kodu od samog nastanka.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Stane ::Al oni svega toga nisu svesni ;-)

I to je ono zbog cega se ne mogu smatrati zivim bicima...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

snoop ::Stane ::Al oni svega toga nisu svesni ;-)

I to je ono zbog cega se ne mogu smatrati zivim bicima...

Sama svijest nije recept za biti ziv. Ni biljke ni mikroorganizmi (i sta ja znam sta jos) nemaju svijest o svom postojanju ali su zivi. Dok se biljka zalijeva (hrani) i zivi, kad prestane dotok hrane - biljka uvene -- umre.

Pa i beba u stomaku zivi dok ne izadje napolje, ali kada u stvari covjek postane svjestan svoga postojanja? Da li tek tada pocinje da zivi?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kompjuterski virus ima samo neke odlike koje ga podsecaju na bioloski virus pa zato se on i zove virus.

@bobby Lepo objasnjeno prostim jezikom

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Moze li da mutira, sam od sebe, pa da se smatra zivim bicem ?.

• 1Ovo se svidja korisniku: natrix
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bobby ::Prva i osnovna razlika u odnosu na stvarne/bioloske viruse je sto se ne hrane, niti im je hrana potrebna za opstanak.
Drugo, njihov univerzum je totalno drugacijeg karaktera iz razloga sto nije permanentan. Sa svakim gasenjem i paljenjem racunara replika jednog virusa moze da se nadje u drugom univerzumu.


Ako im nikakva hrana nije potrebna--zasto im onda treba upaljen racunar?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Bobby, argument da im univerzum nije permanentan nije dobar. Oni bi sve i da poseduju inteligenciju bili u stanju da opažaju svoj univeryum samo u trenutcima kad on postoji (uključen kompjuter) i ninakoj nači ne bi bili svesni onoga šta se dešava posle toga. Mi takođe neznamo dal je naš univezum u istom smislu kontinualan. Paralela s tim bi bila naša nemogućnost razmišljanja o vremenu pre velikog praska ili pre i posle rođenja svake jedinke.

Ella, ovo sa hranom što kažeš, je priča koja nas vraća na entropiju. Proces ishrane može da se posmatra iz tog ugla. Zašto nam je hrana potrebna, zbog hranljivih satojaka, molekula koje ugrađujemo u sopstvena biološka tela i energije koja se nalazi u njima koju iskorišćavamo za pokretanje tih tela.

Entropija je mera uređenosti (neuređenosti). Sto sa razbacanim sveskama ima veću entropiju od stola s neraybacanim sveskama. Pod normalnim okolnostima entropija se povećacva sama od sebe. Pospremiš dečiju sobu i ostaviš je da se stvari same od sebe odvijaju. Posle par dana soba je u haosu. Nikad ali nikad neće da se desi da se neuredna soba sama uredi. To je zato što je za održanje sređenog stanja (stanja s manjom entropijom) potrebna veća energija nego za krš i lom.

I naša tela su takva ista, ako ih ostaviš bez održavanja, sastavni delovi odu u haos. Mi umremo i telo se raspadne. Unošenjem hrane mi ugrađujemo nove molekule. povećavamo im uređenost, smanjujemo sopstvenu entropiju.

Potpuno isti proces se dešava i kad kompjuterski virus napravi kopiju samog sebe ili se premesti na novu lokaciju.

Na kraju krajeva ceo kompjuterski virus je jedan veliki binarni niz, samo nule i jedinice. Sad budući da taj niz ima neki smisao (kod virusa) raspored nula i jedinica nije slučajan, već je na neki način određen. Sad prazna memorijska lokacija je u najboljem slučaju puna slučajno izabranih nula i jedinica. Entropija virusa je manja nego entropija slučajno nabacanin nula i jedinica. Kad se virus prekopira on smanji entropiju lokacije na kojoj se našao.

Isto kao kad se biološki organizmi hrane. Samo što je kod comp virusa proces razmnožavanja i ishrane nekako skemban u jedno. Na neki način mi moramo konstantno da se borimo za smanjenje entropije dok oni to mogu u jednom cugu.

Ovo što govorim se vidi kroz to da potpuno ista formula opisuje i termodinamičku entropiju, koja važi u našem opipljivom univerzumu i tzv. Šanonovu entropiju koja važi u binarnom svetu.

http://en.wikipedia.org/wiki/Entropy

http://en.wikipedia.org/wiki/Information_entropy

Leoparde, ovo što si negde gore pomenuo, da na sličan način žive ideje, naučni pojmovi, tračevi, etc. To je ideja Mema - jedinica evolucije kulture...

http://en.wikipedia.org/wiki/Meme