- Drevna mudrost - savremeni svet -

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jeste, Tagore je, Ljutice, izvinjavam se (dodala sam naknadno ime pisca)...Zaista je citat za razmišljanje, a meni je tako inspirativna istočnjačka mudrost i filosofija..


Evo još jedna zanimljiva pričica, sa poukom
Ovog puta od H. Džubrana;

Traganje

Pre hiladu godina, srela se dva filozofa na obroncima Libanskog gorja, pa jedan reče drugom: "Kuda si pošao?"
A ovaj mu odgovori: "Tragam za zdencem mladosti, a znam da izvire medju ovim brdima. Pronašao sam spise koji govore da zdenac tu izvire put sunca. A šta ti tražiš?"

Onaj prvi mu odgovori: "Ja tragam za tajnom smrti."
Tad oba filozofa zaključiše da učenje ovog drugog manjakavo te stadoše da se glože i da optužuju jedan drugoga za duhovno slepilo.
Dok su se ova dva filozofa raspravljala na sav glas neki neznanac, koga su u njogovom selu držali za priglupa, prolazio je i začuvši obu dvojicu gde se prepiru, zastade malo i poče da sluša njihovu raspravu.

Tad im pridje i reče: "Dobri moji ljudi, izgleda da vas dvojica u stvari pripadate istoj filozofskoj školi i da govorite o istoj stvari, ali različitim rečima. Jedan od vas traga za zdencem mladosti a drugi za tajnom smrti. Ali te dve stvari su jedno i kao jedno prebivaju u obojici."

tad se neznanac okrenu, rekavši: "Zbogom ostajte, mudraci."
I dok se udaljavao, nasmešio se strpljivo.
Dva filozofa se zagledaše u tišini na tren, a onda se i oni osmehnuše.
I jedan od njih reče:
"Hoćemo li onda da krenemo u potragu zajedno.?"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono -sabijanje- života u jedan odlučujući čin,jedno otkriće,jednu odluku,jedno delo,jeste -dinamičan- fenomen i potpuno polaganje celog sopstva u njih-ono pokazuje slobodnu raspoloživost svim stečenim i prerađenim iskustvima,koja pretpostavlja vreme-ponad-bivstvovanja središta činovaod drevnosti pa do dana današnjeg..
m.š.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"..Neuspeh istorije i nije ništa drugo do tragedija nesklada izmedju egzistirajućeg, ljudskog, ličnog, i svekolike objektivizacije koja je uvek vanljudska i vanlična, - antilična, antiljudska. Celokupna objektivizacija istorije jeste bezlična i bezčovečna. Čovek je prinudjen da živi u dva različita poretka, - u poretku postojanja, uvek ličnog mada nabijenog i nadličnim vrednostima, - i u poretku objektivnog sveta, večito bezličnog i ravnodušnog prema ličnosti.
Čovek se uvek nalazi pred pretnjom, a često i pod smrtnom pretnjom procesa koji se odvijaju u istoriji. On je prisiljen na procese istorije doživljava kao fatalnu, neljudsku silu, potpuno ravnodušnu prema njegovoj sudbi, silu nečovečnu i okrutnu."
(N. Berdjajev, Sudbina čoveka u savremenom svetu)

Izgleda po mnogo čemu Berdjajev je bio pronicljiv.. vidovit...
Šta je drugo istorija kao fatalna sila nego ustvari fatalni čovek..ili
Čovek je čoveku vuk!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Настојао сам да опишем једно осећање које ме је прилично често мучило;светим му се тиме што га излажем јавности.
А за опроштај мени такође не треба прећутати да сам искуства што су их у мени проузроковала она мучна осећања већином узимао из себе сама,а из других само ради поређења,и да само уколико сам васпитаник старијих времена,особито грчкога,преко себе као детета овог саданашњег времена долазим до тако несавремених искустава.Толико,међутим,морам признати самом себи због мог позива класичног филолога: јер не знам какав би смисао имала класична филологија у нашем времену ако не тај да у њему делује несавремено – то значи против времена а тиме на време,и надам се,у корист неког будућег времена.
-несавремена разматрања- ниче

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono što zbunjuje je što smo ujedno i fariseji i carinici.
Kjerkegor, 7. januar 1839 god.

Dopuna: 17 Jul 2008 9:30

Lutao sam neistraženim mestima zemlje, kad sam bio uhvaćen i zarobljen.
Zatim sam bio oslobodjen i postao običan gradjanin i, zatim redom, trgovac, naučnik, ministar, kralj, tiranin.
Pošto sam svrgnut sa prestola, postao sam raspusnik, bitanga, varalica, i najzad rob izgubljen u neistraženom krajljevstvu moje duše!?
H.Dž

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

.... да је сав дух –повестан- - све норме,облици бивства и принципи да су само оно што је ускладиштено,резидуум стваралачког духа.насупрот томе природа је,према њему,враћања оног што је по својствима идентично (према могућности).
...у занатском,биоморфном свету средњег века дух је још везан за душу,као њена –највиша функција-.науке иду даље само из практичних побуда;филозофија још стоји у служби теологије,коју сходно њеном изворуваља схватити практично социолошки,у служби ауторитета,цркве.
исправно је само то да дух само –јесте за- реализацију,односно филозофско разумевање реалности,и да се његове идеје тек диференцирају када су мотивисане задацима који континуирано израстају из развитка природе у човеку.
исправно је такође и то да је дух што се тиче садржаја(идеја,вредности) празан док (историјски) сазрева.исправно је надаље,да она –делатност- qua делатност производи –временито-бивство времена (апсолутно време),али он (дух) није временит у својој властитој бивственој егзистенцији,нити је временит као инстантна intentio и поглед –који се- `за нас`,`на нама` временито манифестује.
дух јесте и остаје –надвремено повезан с врменом-
са временитошћу духа би:
( ... )макс шелер,из мањих рукописа о бивству и времену (1927)

Dopuna: 30 Jul 2008 23:51

1. uopšte nestalo razlike između imanja suštine i imanja postojanja, čovek,kao slučajno tubivstvovanje zemaljskog čoveka u svom istorijskom obliku,bi obi odnosni predmet,a ne -suština čeoveka-.(filozofija prirode')izolacija čoveka kao duhovnog bića.

2. nestala bi oštra granica između apriornosti i aposteriornosti

3. ne bi bilo više moguće razumeti ni perenirajuće istine ni matematičke stavove prve vrste,kojima se ne može osporiti -nadistorijski karakter-.2x2=4.

4. znanje o povesti duha,koje se odnosi na njegove strukture,sklopove kategorija,ne bi bilo razumljivo.jer,ovo je moguće samo kada ove strukture,prema kojima jedan svetski period misli,same ponovo mogu ad postanu predmetom.kada bi duh po svojoj suštini i po svom izvoru bio povestan,onda bi svako ubličenje duha istorijske vrste moralo utisnuti(krivotvoriti) svoj oblik prošlosti.sociologija znanja.
( ... ) m.š.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Временитост и овремењивање, као есенција објективације, у себи садрже оно што је смртно, што је болесно. А свет објективације није духовни свет. Ево шта о томе каже Берђајев: "У чему је болест и смртна туга времена? У немогућности да се доживи пуноћа и радост садашњости као достигнућа вечности, у немогућности у овом тренутку садашњости, чак и најдрагоценијем и најрадоснијем, да се ослободимо отрова прошлости и будућности, од туге за прошлошћу и страха од будућности" (Ја и свет објеката).

Памћење свега повезаног са прошлошћу и будућношћу уништило би човека, тако да заборав долази као олакшање, као ослобађање. "Сама потреба за заборавом сведочи о смртној болести времена". Сећање, при том, није конзервирање прошлости, пошто само сећање има стваралачки карактер. "Парадокс времена је у томе што, у суштини, прошлог у прошлости никада није ни било, у прошлости је постојала само садашњост, прошлост пак постоји само у садашњости" (Берђајев).

Дух је непосредно повезан са откривањем смисла, и нема везе са "објективним" или "објективираним" сазнањем. Јер, дух никада није објект, већ је увек субјект. А објективно и реално нису једно исто.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

...Istorija kao doskočica..

Svako je od nas u srcu svega: oko nas se okreće svet...Poredak stvari i čitav tok vremena se organizuje oko nas.
Teškoća leži u tome što svako od nas naslućuje da ta postavka važi za svakog od nas: drugi su u tom pogledu, drugi mi.
Ja sam jedino središte vaseljene s više milijardi središta.
Život tvori celinu samo zato što je objedinjen svešću smeštenom u telo. Uspeli roman opisuje krug oko odredjenog skupa elemenata - obično sudbina i svakako reči - a ti elementi zajedno čine nešto povezano i sposobno da funkcioniše: sklop, sistem, strukturu, ako hoćete.
Zamenimo li reči bojama ili linijama, zvucima, dogadjajima, senzibilitetima, idejama, možemo to isto kazati o slici, simfoniji,
civilizaciji, epohi: dovoljno je da gledamo i slušamo, govorimo o njoj ili živimo u njoj pa da je za tili čas pretvorimo u samo srce svega što jeste.
Možemo u krajnjoj liniji kazati to isto o opštoj istoriji ove planete i ljudi: i ona čini sistem i strukturu.
Druge planete, Mlečni put gomila galaksija koje plutaju svemirom i sami tvore sve složenije celine.
Ali središta najednom počinju da izleću odasvud i toliko se umnožavaju da se moramo i možemo zapitati o njihovoj inteligenciji, povezanosti, organizaciji.
Ko bi to mogao zamisliti svet u celini?....Ni jedno središte ne vlada spokojno svojom sferom. Celina se nameće samo zato što celine nema.
Sve vrvi od mogućnosti, sve je samo najava nečega drugog. Sa svakim korakom koji načinite, svakim pokretom, svakom mišlju, možete se otisnuti bilo kuda. Bilo kuda? Ne baš. Sputava nas vreme, prostor, roditelji, okruženje, novac, istorija, političke, ekonomske i društvene okolnosti, klima..
Vi ste konačni i definisani....Medjutim u okviru tog podredjenog polozaja, potpuno ste slobodni.
Vi ste gospodar i istovremeno rob, nemoćni ste i svemoćni.
..Svet je skoro sve i skoro ništa..
Skoro sve: čitav svet, njegov nastanak i kraj, ogroman prostor, ogromno vreme, istorija u celini i čitava gomila ljudi...
Dodajmo tome sećanje, koje bi predstavljalo samu istoriju, pa beskrajnu mudrost, poimanje svih stvari i mrvicu genija...
Istorija je velika anegdota, beskonačna doskočica, pustolovina bez završetka, krimi priča čiji je svaki junak istovremeno ubica, istražitelj, sudija, svedok i žrtva neprestanog zločina koji je sve u isti mah.
Žan d'Ormeson

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sećanje nije trag prošlosti, već dokaz sadašnjosti. U sećanju ima mnogo toga stvaralačkog, a malo toga podražavajućeg.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sećanja na budućnost ...