- Drevna mudrost - savremeni svet -

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Po Spinozi, istinita ideja je različita od svog predmeta, ali je i ona, i predmet na koji se odnosi, realna, pošto je ideja objektivna suština predmeta. Izvesnost o nekoj stvari jeste sama suština te stvari, što znači - njena istinita ideja. Zaključujemo da istina nije nešto spoljašnje u odnosu na duh, već unutrašnje, nešto što je zajedno sa duhom dato i jedino od njega zavisi. Kriterijum istine jeste sama istina. Otkriti istinu o nekoj stvari znači otkriti njenu objektivnu suštinu ili doći do njene adekvatne ideje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Slažem se da je istina nešto unutrašnje.....
Samospoznajom i intraspekcijom se može doći do istine...
-Istina, kao unutarnji ideal koji se može postići širenjem svesnosti-..
(Za Indigo decu kaže se da su pioniri samosvesne, budne, evolucije)



Al ako kažemo da je istina ono što jeste, a to sam već negde i spomenula, a ono što jeste ljudi različito percepiraju i shvataju, onda ne možemo ni govoriti o objektivnom već o subjektivnom poimanju

"Ne postoji objektivno; sve što čula opažaju, samo je projekcija psihe; kako se menja struktura svesti, tako se menja i vizija sveta.
Misticizam recimo praktično spoznaje jedinstvo i neodvojivost.
U misticizmu recimo ne postoje pojmovi subjektivno/objektivno, racionalno/iracionalno, mistik je svestan da sam stvara svet, sve što sada i ovdje praktično deluje, smatra se istinitim, nije potrebna objektivizacija, niti neutralni promatrač, da bi potvrdio i klasifikovao iskustvo, iskustvo je uvek subjektivno, svet je subjektivna pojava, odnos prema sebi je subjektivan.

Cilj je -ekstaza- koja nadilazi ograničenja nametnuta podjelom subjekt/objekt.

Svijet koji je stvorila “naučna objektivnost” je neodrživ.
Destruktivni egoizam koji želi pokoriti prirodu, iscrpljivanje ograničenih energetskih resursa, novac koji vlada čovjekom…
Takav doživljaj sveta ubrzano ide prema svom kraju, i sama nauka XXI veka spoznala je iluzornost materije i objektivnog promatranja;

Na putu u nepoznato samo kritičan um stvara znakove i smjernice…"

(Izvinjavam se ne znam ko je autor ovog dela teksta -Misticizam- stramputice i putevi-)



A da, da se osvrnem na prethodnu stranu
Sećanje....je deo nas, kao i prošolost i sadašnjost i budućnost jer je prošlost bila sadašnjost a sadašnjost je bila budućnost....I slažem se da sećanje nosi sa sobom kao kolektivno nesvesno veliku količinu kreativne energije mada isto tako i destruktivne.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U uvodu knjige "Mistička stanja; bolesti i vizije", Vladeta Jerotić odmah razjašnjava svoje shvatanje ovih pojmova. Za njega, mistika je "težnja čoveka za nepoznatim, neobjašnjivim i tajanstvenim, čežnja čoveka da se putem neposrednog opažanja i doživljavanja sjedini sa božanstvom". Pod misticizmom Jerotić podrazumeva "sklonost mistici, verovanje u mogućnost saznanja onoga što je nedokučivo, kao i mogućnost neposrednog sjedinjenja sa božanskim bićem".

Koliko je čovek uopšte "homo mysticus"? Jerotić posebnu pažnju posvećuje Erihu Nojmanu, nastavljaču Jungove misli, po kome se drama čoveka i čovečanstva sastoji u večnom sukobu između dve težnje:
- prve, regresivne, kada čovek hoće da zadrži rajsko stanje blaženstva bez razvijanja 'ja', kada bi da ostane dete (umesto da opet postane dete) i izbegne krivicu (samim tim i očišćenje od nje kroz kajanje i probražaje), i
- druge, koja ukazuje da je razvoj čovečanstva u osnovi razvoj čoveka ka svome 'ja', svesti, individue ka ličnosti, i da je taj put mučan put heroja kroz krivicu i patnju.

Poreklo reči "ekstaza" izvodi se iz grčkog "ek-stasis" - pomeranje, udaljavanje od jednog mesta, promena mesta, a u širem smislu: oduševljenje, zanos, najveći stepen ushićenosti, vansebnost. Pandan na latinskom je "alienatio": ne-biti-kod-sebe, biti otuđen od sebe. Jerotić piše: "Ekstaza je u religiji najviši stepen vizionarskog iskustva mističara, u kome se doživljava stapanje, sjedinjenje individualne duše ljudske sa Bogom. Ekstatična stanja su specijalna stanja promenjene svesti. Jerotić citira i nemačkog psihijatra Grulea, čija defincija ekstaze glasi: "Neopisivo blaženstvo, kome nedostaju reči, skoro nepodnošljivo, koje preti da raznese posudu tela. A onda nesposobnost da se bilo šta kaže o saznanju koje u tom momentu blesne i o jasnosti koja sve prožima."

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Koliko je čovek uopšte "homo mysticus"?
Homo misticus je čovek koji je smiren, smeran, ozaren ljubavlju, koji je lišen svih oblika narcizma, koji ne sudi nikome i koji poseduje odredenu dozu empatije..
To je čovek koji stvarnost vidi bolje i izoštrenije, koji je -iiznad- stvorenog sveta..a taj -dar- se čoveku otkriva ili po stepenu njegove duhovne zrelosti ili po čistoti njegova srca.
Osnovna tri obeležja homo mysticus- su: ličnost, sloboda, ljubav...
Slobodan čovek je čovek stvaraoc, kod koga je jača težnja ka promeni Ja stanja, i ka razlaganju i uklanjanju Ja granica...
Nikolaj Berdjaev recimo ne stavlja akcenat na stvaranje kulturnih vrednosti, na naučno stvaralaštvo već na stvaralaštvo ljudskog bića usmerenog prema drugačijem višem, životu, prema novom postojanju...Stvaralastvo je nadahnuće, ekstaza..

..Posledjna antropološka tajna otkriće se ,baš, u stvaralaštvu...

Mislim da Čovek ili jeste ili nije homo mistycus...sredine nema...Rekla bih da se klica tog homo mistycusa dobija rodjenjem il već... i polako se razvija...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

natrix ::Slobodan čovek je čovek stvaraoc, kod koga je jača težnja ka promeni Ja stanja, i ka razlaganju i uklanjanju Ja granica...

Slažem se da su sloboda i stvaralaštvo neraskidivo povezani. Erih Nojman, na primer, koristi izraz "stvaralačko nesvesno". Sazrevanjem i samoostvarenjem ličnost se ne gubi, već dobija, i ona postaje sposobna za shvatanje i prihvatanje Celine i Jedinstva. "Ja" ne treba razlagati/uništavati, nego uzdizati/usavršavati kako bi kvalitativno postalo deo Celine-Jedinstva. "Ja" nije centar sveta; "ja" ne treba da bude egocentrično.

"Mističar koji prolazi kroz sve faze individuacionog puta sve do Ništavila, piše Erih Nojman, ali se sa ovoga puta, na stvaralački način vraća sebi i svetu, orijentišući se prema njemu delatno i s ljubavlju, pripada u najboljem smislu reči mistici preobraženja (metanoje ili preumljenja)" - Vladeta Jerotić.

Dakle, ekstatično gubljenje "ja" nije ostvarenje, već je to ono "ja" koje postaje stvaralački centar, koje Sopstvo doživljava kao deo kosmičkog Jedinstva, i koje nastavlja da postoji i stvara u slobodi i ljubavi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da ekstaza znači izići iz sebe da bi se ponovo spojili...Postoji nešto što je zajedničko izmedju mistike i ljubavi a to je da se ekstaza kao stanje blaženstva javlja kao stanje i kod mistika i kod zaljubljenog čoveka (na francuskom jeziku charme- kao čar, znači očaranost, začaranost). U takvom stanju blaženstva podjednako i kod mistika i kod zaljubljenog život gubi svoju težinu i gorčinu....
Kao i kod umetnika.....
Užitak u -stanju blaženstva, ma gde se ono desilo, sastoji se iz toga da je čovek izvan sveta i izvan sebe samog (to je isto kao kad zaljubljeni lebdi i glava mu je u oblacima kad recimo nije svestan da mu je stalno prisutan osmeh na usnama i da mu oči sijaju)..
Postoje dva osnovna tipa ljudi: prvi koji sreću osećaju kao neko zbivanje izvan sebe, dok drugi, punoću osećaju kad su čvrsto pri sebi....Te dve vrste ljudi razilaze se na svim planovima (dana se ljudi ili svet baš tako i dele)

Tako recimo postoje pobornici ekstatične umetnosti, za koje uživati u lepoti znači biti potresen (ali pozitivno potresen), dok drugi pak smatraju da je za istinsko umetničko uživanje neophodno sačuvati pribranost jer ona omogućuje hladno i jasno posmatranje samog predmeta....(tako je i u ljubavi).....Ja lično pre biram ekstatičko uživanje u umetnosti..i životu

Bodler se postavio kao ekstatičar kad je na pitanje gde bi najradije živeo, odgovorio: -Bilo gde, bilo gde.... samo da je izvan sveta"-

Kad se krećemo medju stvarima, mi ne osećamo zemljinu težu. Čini nam se kao da postoje dva sveta, različitih dimenzija ali koja se uzajamno prožimaju, te mističar samo prividno, živi ovozemaljski život, jer on je zapravo u drugom svetu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ponekad cujemo stvari za koje nam se cini da ih ne razumemo. bez obzira na to, one imaju dubok uticaj na nase svakodnevno ponasanje. to je zbog toga sto nasa dusa razume i iz tog razumevanja tece potok zracenja koji moze da prosvetli nas zivot.

(recimo da je citat iz kabalistickih spisa)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Intuitivno saznanje je najviše saznanje, odnosno pravo saznanje. Kad ga svest i razum potvrde, čovek postaje jedno sa kosmosom. Kada se razum opire intuitivnom saznanju, obesmišljavaju se i čovek, i kosmos.
No, vezano za pitanje dostizanja/dosezanja/vaznesenja, postavlja se i logičan problem: da li ekstazi nužno prethodi katarza? Opet, nužan je odgovor na prethodno pitanje: zašto smo takvi, kakvi smo? A pre toga ono "blogovsko": ko sam ja (a prethodno: zašto sam ja, gde sam ja, i kako sam ja-ja).

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

slazem se sa tobom tuzor, intuicija je najbitnija stvar , ona je nit sa bozanskim tj potvrda svekolikog uma...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Intuitivno saznanje je neposredno saznanje svešću, i povezano je sa onim najdubljim Ja, za koje se kaže da je -iskreno- da ne laže, pravo Ja, za razliku od onog -svesnog- .
(Deca se ne radjaju iskvarena i sa saznanjem da postoji laž, oni kasnije postanu takvi tako da kad se rodimo mislim da smo najbliži tome najdubljem Ja a u životu se kako starimo sve više udaljavamo od njega, tj većina..mislim da je čovek i kad umire takodje najblizi tom svom najdubljem Ja...na to me podseti ono standardno kajanje na kraju života i traženje oproštaja za greške isl..)..
Intuitivno se istina sagledava bez eksperimenata, ogleda i logičkih zaključaka, instiktivnim, direktnim, shvatanjem i uvidom...a samo zato što ne može naučno da se dokaže da postoji i izmeri na kantar, to intuitivno saznanje poteklo od onog najdubljeg ja koje takodje naučno ne može da se dokaze, za naučnu javnost ne postoji...Jednostavno zatvorili su taj kanal protoka intucije i unutarnje energije od sebe ka univerzumu i obratno. Možda je i to uzrok stalnog nagomilavanja negativne energije u ljudima i svetu, jer se ona ne obnavlja i transformiše....Čovek je sam sebe zarobio... A nije toga ni svestan....