offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
- Samo vremenom vreme se pobedjuje. (Tomas S. Eliot)
- Sa politikom je kao i sa jezickim pravopisom; greske koje svi prave postanu pravilo. (Malro)
- Iskustvo je takva provalija u koju covek i pored svih upozorenja neminovno pada. (Bodler)
- Moral je cesto putna isprava za ogovaranje. (Kelerman)
- Ako mudrac ne poduci budalu, nastaje dvostruka steta; umanjio je svoj ugled, a budalu ohrabri da i dalje gresi. (Spinoza)
- Plemenit covek prebacuje sebi, a prostak drugima. (Kung Fu Ce)
- Rec je kljuc srca. Ako razgovor ne vodi nicemu, onda je i jedna rec izlisna. (Tolstoj)
- Nije dovoljno imati zdrav razum. Trebaga znati i primeniti. (Dekart)
- Skladnost u misljenju stvara prijateljstvo. (Demokrit)
- Ne znam sta bih sve dao kad bih tacno znao za koga su u stvari ucinjena dela o kojima se govori u javnosti da su bila ucinjena za domovinu. (Ginis)
- Za suprugu treba izabrati zenu koju bi izabrali za prijatelja kada bi ona bila muskarac. (Zuber)
- Patriotizam je posljenje utociste hulje. (Dzonson)
- Volite svoje neprijatelje jer vam oni ukazuju na vase pogreske. (Franklin)
- Ako si covek - vodi ljubav. Ako si cvet - budi mimoza. (Igo)
- Laz je isto tako ziva kao i istina, ako ne jos i vise. (Turgenjev)
- I to mi je nesto - slava! Skupo je placas, a ne mozes je zadrzati. Nije li ona egoizam velikih ljudi, kao sto je sreca egoizam budala? (Balzak)
- Ako priznajemo da je grestiti ljudski, zar onda nije pravda nadljudska okrutnost? (Pirandelo)
- Laz je toliko mocna da moze istinu potapsati po ramenu i dopustiti joj da slobodno trci unaokolo. (Munk)
- U jedinstvu karaktera sastoji se savrsenstvo coveka. (Kant)
- Covek samo onda razume svoj zivot kada u svakom coveku vidi sebe. (Tolstoj)
- Oci i usi su ljudima losi svedoci ako im duh nije obrazovan. (Heraklit)
- Pouzdan znak dobre knjige jeste taj da nam se ona, sto smo stariji, sve vise svidja. (Lihtenberg)
- I mali je muskarac muskarac. (Gete)
- Pesimista je onaj sto izmedju dva zla izabere oba. (Bernar)
- Isto je tako opasno verovati previse kao i premalo. (Didro)
- Ima mnogo cudnih pasa koji razumeju ljudski govor. Pa i ljudi bi ga razumeli kad bi naucili da ga slusaju. (Paloheimo)
- Najtezi teret je teret uspomena valjda zbog toga sto starci i oni koji imaju mnogo uspomena koracaju veoma sporo i izgledaju veoma pogrbljeni. (Mopasan)
- Ironija je kada te narod ateista postuje kao boga. (Likok)
- Zena se umori da bude coveku prijatelj. (Andric)
- Red vodi u sve vrline. A sta vodi u red? (Lihtenberg)
- Srce ima prijatelja, mozak je usamljen. (B. Crncevic)
- Princip je strast za istinom. (Hazlit)
- Najbolji dokaz mudrosti je uvek dobro raspolozenje. (Euripid)
- I sramota je nauk. (Tomaso)
- Pricekajmo da neka zena prestane biti lepa da bismo mogli oceniti njenu pravu vrednost. (Pajeron)
- Zene nas cine pesnicima, a deca filozofima. (Sazal)
- Istinske boli preziru utehu reci. (Manconi)
- Nesavrsenstvo nije negacija savrsenstva. Konacnost ne porice beskonacnost. To se samo celina iskazuje u delovima, to se beskraj ogleda u granicama. (Tagore)
- Ljubav se hrani nadanjem. (Lao Ce)
- Pobedjeni je uvek isdajnik, a pobednik je cist. (Kalderon)
- Iskustvo je zbir nasih razocarenja. (Ogie)
- Ko bi mogao da odredi granice gde slast prelazi u bol, a gde je bol jos uvek slast. (Balzak)
- Zapitali kineskog mudraca: - Sta je to ljubav?
On im odgovori: - Poznavati ljude.
Zapitali su ga: - A sta je to vrlina?
On im odgovori: - Vrlina je voleti ljude.
- Plemenit je covek spreman na pomirenje ali se ne ponizava. Hulja se ponizava ali nijie spreman na mir. (Konfucije)
- Svaka suza pokazuje smrtnicima jednu istinu. (Foskulo)
- Dobre odnose postizemo najbrze ako se ponasamo kao da ih vec imamo. (Rasel)
- Nije filozof onaj koji ima nekakvu filozofiju u glavi, ako je nema u srcu. (Barbis)
- Sto vise dajes, tim vise imas. (Lao Ce)
- Ako zena nadje ljubavnika, onda su tu moguca dva razloga; ili je sita svog muza ili nije. (Cvajg)
- Jedan je zbog zlocina zasluzio vesala, drugi odlikovanje. (Likok)
- Zivot uopste znaci; biti u opasnosti. (Nice)
- Zasto se istina obicno prikazuje gola? Zato da bi je svako mogao obuci prema vlastitoj zelji. (Bus)
- Ko ne izbegava neznatne mane, uskoro ce upasti u vece. (Kempinski)
- Onde gde nema nikakve borbe, ne moze biti ni pobede. (Bjornson)
- Jedna od najrasirenijih bolesti je dijagnoza. (Kraus)
- Iskren covek kaze istinu, a pametan u pravi cas. (Ten)
- Oprostiti svima isto je tako pogresno kao i ne oprostiti nikome. (Spenser)
- Obozavati samoga sebe zove se samoljublje, obozavati druge zove se laskanje. (Monteskje)
- Ljubi istinu ali prastaj zabludu. (Volter)
- Lukavstvo je oruzje prostaka, a pamet oruzje kulturnog coveka. (Heraklit)
- Ako zena stupi u brak sa vrlinama, tada je donela dosta miraza. (Palut)
- Zene se ne udesavaju toliko za muskarce, koliko protiv zena. (Goldoni)
- Cesto nam je potreban neko ko je manji od nas. (La Fonten)
- Bogatas se i u tudjini oseca kao kod svoje kuce a siromah je i u svojoj kuci stranac. (Morijak)
- Kad nema pravog zivota, covek zivi od fatamorgane. (Cehov)
- Zene imaju specijalni kutak u svom pamcenju koji je rezervisan za grehove koje nikada nisu pocinile. (Lagerlef)
- Zelja je ishodiste, pa cak i prava bit vere. Kada covek ne bi imao zelja, ne bi imao ni bogova. (L. Fojerbah)
- Prava duznost coveka je da pokori strah. (Karlajl)
- Jedina uteha meni moja je neutesnost. (Slavicek)
- Priroda i sloboda su stozeri filozofije. (Kant)
- Muzika je veci pokretac od filozofije. (Betoven)
- U coveku ima nesuglasica izmedju njegove unutrasnje i spoljasnje sudbine. (J. Capek)
- Prava velika umetnost mora biti ucitelj, vaspitac i borac za napredak covecanstva. (N. Petrovic)
- Svi znamo da umetnost nije istina. Umetnost je laz koja nam pomaze da spoznamo istinu. (Pikaso)
- Ko zna da ne zna - najvisi je. (Lao Ce)
- Svaka se vrlina otkriva ako se pretvori u manu. (Metastazio)
- Putovanje je zivot, kao sto je, obratno, zivot putovanje. (P. Zan)
- Nema vernijeg pratioca od nase ruzne proslosti. (Raos)
- Lenjivci nisu samo oni sto ne rade, nego i oni koji mogu da rade bolje. (Sokrat)
- Covek se moze zaustaviti kada se penje, ali ne i kada pada. (Napoleon)
- Dan hvali posle zalaska sunca, mac posle bitke, zenu posle smrti, kolac posle probanja, a psa - uvek. (Dz. London)
- Niko nije sasvim obrazovan pre nego sto nauci da cuti. (Horacije)
- Ko druge vredja, sebe ne zasticuje. (Halifaks)
- Pre je neko morao da bude slavan da bi mogao sebi da dozvoli skandal. Danas je potreban skandal da bi neko postao slavan. (Sevalije)
- Kod zene je sve srce, cak i glava. (Rihter)
- Zakon je mocan ali je potreba jos mocnija. (Gete)
- Zena je muzu ono sto od nje ucini. (Balzak)
- Zene nisu nikada tako jake kao onaj put kada se naoruzaju vlastitim slabostima. (Defo)
- Brak se mora neprekidno boriti sa zveri koja sve prozdire - navikom. (Balzak)
- Ko sumnja u iskrenu zenu, pravi je neiskrenom. (Fild)
- Najlepsi sni o slobodi snivaju se u tamnici. (Siler)
- Vise je istine sadrzano i ponekoj bajci nego u ucenim hronikama. (Novalis)
- Znanje je otrov koji u velikim dozama leci, a u malim ubija. (Jokai)
- Znanje vodi ka jedinstvu, kao sto neznanje vodi ka raznovrsnosti. (Ramakrisna)
- Nije veliki onaj covek koji mnogo zna, nego onaj koji je mnogo razmisljao. (Remark)
- Uvek je lakse protiviti se necemu sto niste ni pokusali da razumete. (Paund)
- Sve sto postoji tezi nejasnosti. (Miljkovic)
- Istina postoji. Izmisljati se moze samo laz. (Brejk)
- Najsigurniji je nacin da se oslobodimo neke napasti - ako joj popustimo. (Bernard)
- Mrznja i ljubav su u jednom pogledu nedeljive; covek nikad ne mrzi drugoga nego iz ljubavi prema sebi, a cesto se dogadja i obratno. (Ducic)
- Tek u ogledalu primjecujemo koliko smo tudji sami sebi. (Hekman)
- Najteza stvar u ljudskom zivotu je kad covek ne ume da zivi. (Soholov)
- Tajna uspeha u zivotu poznata je samo onima koji u zivotu nisu uspeli. (Spenser)
- Dobrocinstva treba urezati u bronzu, a nepravde po vazduhu. (Breht)
- Ne patim od zaljenja. Kad bih imao i sto godina, moj najbolji dab bi uvek bio sutra. (Ojeti)
- Uceni glupan gluplji je je od glupana neznalice. (Molijer)
- Sve nam se stvari cine onakvim kakvim ih vidimo. (As)
- Kratkoca je sestra talenta. (Cehov)
- Slabost je jedina greska koje se ljudi ne mogu osloboditi. (La Rosfuko)
- Mozda je u pocetku bilo i drugih motiva, ali danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli i surovi i podli, od straha su darezljivi, cak i dobri. (Andric)
- Pad nam ne mora odneti slavu koju nam je uspon doneo. (Kalderon)
- Knjige uvek imaju vise duha nego ljudi koje susrecemo. (Albani)
- Budi onaj kojeg klevecu, ali nikad klevetnik. (Talmund)
- Ja smatram da dobra zena nadahnjuje coveka, da ga sjajna zena interesuje, lepa zena ga ocarava, a osjecajna zena ga zadobija. (Frans)
- Pesnik je neuporediva vecnost prostora. (Parandovski)
- Nemir je nezadovoljstvo, a nezadovoljstvo je prvi korak ka napretku. Pokazite mi sasvim zadovoljnog coveka i pokazacu vam neuspeh. (Edison)
- Glavni su uzroci predrasuda: oponasanje, navika i sklonost. (Kant)
- Svi ljudi imaju svoje slabosti - svoje predrasude. (Lamb)
- Onaj ko lazno shvata zivot, uvek ce lazno da shvati i smrt. (Tolstoj)
- Prijateljstvo je plod jednog trenutka i plod vremena. (Kotzebi)
- Neuspeh - upotrebiti priliku. Uspeh - zloupotrebiti priliku. (Capek)
- Jezik prijateljstva nisu reci nego znacenja. (Torej)
- Bez obmane, covecanstvo bi umrlo od ocaja i dosade. (Frans)
- Smeh mi je uvek zvucao kao najcivilizovanija muzika na svetu. (Justinov)
- Zivot se popur ljuljaske njise izmedju patnje i dosade. (Sopenhauer)
- Imajte ljubavi za sve, jer na tom svetu nikoga osim vas nema. (Ramakrisna)
- Sto se cini iz ljubavi, dogadja se uvek s one strane dobra i zla. (Nice)
- Prve se patnje, kao i ljubavi ne ponavljaju. (Turgenjev)
- Navika je druga priroda koja unistava prvu. (Paskal)
- Svaka se greska cini neverovatno glupom kad je pocine drugi. (Lihtenberg)
- Iskustvo nema eticke vrednosti. Ono je samo ime kojim su ljudi nazivali svoje greske. (Vajld)
- Licna sreca je nemoguca bez srece drugih. (Cernisevski)
- Znanje cini coveka slobodnim ali ne i srecnim. (Remark)
|