|
Сви смо ми ту на окупу, изгледа. Нико не фали. И би тама. И рече Бог : Нека буде светлост. И би светлост. И рече Бог : Нека игра отпочне. И рингишпил се завртео. И одједном из мркла мрака - однекуд, хоћу рећи ниодкуд, боље рећи изнебуха, појави се комета. Тако је свима нама у животу. Чекамо, чекамо и дочекамо. Па стари људи кажу : да ко је решен да сачека, а има снаге и воље и среће - дочекаће. А ја се потуцао по разним форумима и трудио да некако покренем ту машинерију мисаону, која ће самлети, смождити неистину. И верујте, изгледа да сам имао среће. Чак ми саопштавају да имају доста дојава о мени и да незнам да се уљудно понашам. Као неког вређам. А ја сам толико лепо васпитан да могу другима давати часове из Бон-тона.
Постављам ја тако људима наивна и простодушна питања. Као рецимо : да ли је ко видео време, постоји ли круг, тачка, линија, ништа, простор... Шта је то љубав, поштење, душа... Људи се снебивају и окрећу главе од мене. Ко веле овај је шенуо. Или само блену у мене. А да ли уопште ишта мисле, велико је питање. Има нас изгледа разних, као и цвећа у божијој башти. А та Истина је стално око нас, око нашег носа и стално нам се изругује и потсмешљиво задиркује. Ко вели не можете ви мени ништа. А ја се нешто мислим, није ударила на праве људе. Ево, баш сада причају на Телевизији : није како треба..., за ово доба године..., имали би, толико и толико, да није било овог невремена... И настављају ситне људске душе да раде свој свакодневни посао... А био једном један мали дечко, иде и плаче. Пита га један пролазник : Мали што плачеш? А он кроз плач каже да је изгубио динар. Добар човек, тај пролазник, па му даде динар. А мали бризну у још већи и гласнији плач. Шта је сада, мали што плачеш? А мали ће грцајући рећи - имао бих сада два! И тако је ето од првог дана, од вајкада. Још од када је први човек, Адам поорао њиву, воловима. Терајући волове помислио је да неко заорава његову земљу. Па је отрчао на врх брда да види ко се то усудио да отима његово. Кад тамо, то била јека, ехо, одјек... Сам себи сурогат. Човек, као биће незадовољан је и несретан. А његова се срећа крије у њему самом, задовољна собом што се тако добро скрила. А људи тумарају и тетурају небили дошли до свог зацртаног циља. Какве ли ироније! Срећа их гледа а ђаво им неда!
Поздрав Мислиоцима који мисле својом главом, Каменко
|
