offline
- natrix
- Zauvek prijatelj foruma
- Pridružio: 21 Nov 2007
- Poruke: 2196
|
O simbolizaciji i simbolima u umetnosti
Umeće simbolizacije omogućuje čoveku da dešifruje stvarnost, i haos impresija artikuliše u spoznaju stvarnosti.
Intuicija i imaginacija pomažu da uprkos fragmentarnosti percepcije imamo celovite opažaje. Haotičnost čulnih podražaja biva ukroćena uz pomoć afiniteta, apriornih pojmova, direkcije, selekcije, simbolizacije, i biva dovedena u određeno sintezno jedinstvo.
Elementarna uočavanja prirode nisu odrazi, nego odgovori na pitanja koja smo svojom simbolizacijom, sebi svojstvenoim, prethodno pobudili, pa isprovocirali to uočavanje.
Jednom formirani simbol je formativan, jer se nameće kao modus spoznavanja.
Simbolizovanjem se od neartikulisanih parcijalnosti stiže do smisaonih koncepata koji izaražavaju određene aspekte stvarnosti, suštinske istine.
Simbol nije jednostavno označitelj stvari, već važan instrument mišljenja, spoznaje.
Sve što znamo, znamo posredstvom simbola, i kad god se izražavamo o tome što znamo, činimo to simboličkim jezikom.
Simbolički jezik je omogućio čoveku da svoju svest distancira od čisto fizičkog postojanja i da se afirmiše kao misaono biće. On omogućuje transformaciju makro stvarnosti u intimni mikro svet, koji je iskustvo te stvarnosti, i dalje utiče na izgrađivanje kolektivne ljudske svesti.
Različiti simbolički jezici progovaraju o stvarnosti na sopstveni, specifičan način. Ne mogu se svesti jedan na drugog, svaki je na svoj način istinit i objektivan - rasvetljava one aspekte stvarnosti koji su primarni tom simboličkom jeziku. Svaka se simbolička struktura bavi određenim aspektom spoznaje stvarnosti.
Stvaralaštvo je delom utemeljeno na stečenom (rođenjem, životom zatečenom) jeziku, a drugim delom na ličnom umetničkom jeziku (prepoznatljivi fokus i stil izražavanja).
Stilovi su različiti izrazi likovnog interesovanja (sam materijal ga umnogome formira jer umetnik svet posmatra tehnikom svog načina rada).
O simbolu
Svaki novi simbol novi prozor u svet, prodor u stvarnost.
Percepcija i svi ostali oblici spoznaje ne dosežu stvari po sebi (istinu, stvarnost, suštinu).
Svrha simbolizacije je najviše spoznajna. Takođe, ona učestvuje u materijalizaciji neuhvatljivih unutrašnjih previranja u oblike trajnog postojanja.
Vizuelno «imenovanje» uočenog nije samo predočavanje postojećeg nego suštinsko otkrivanje nepoznatog, uklanjanje slepila. «Istorija umetnosti je dugotrajni proces otklučavanja misterioznih katanaca naših čula.» (Gommbrich)
Umetnici uče ljude da doživljavaju stvarnost, da je uoče, spoznaju. Razvoj umetnosti je razvoj spoznaje, otvaranje novih prostora percepcije.
Umetničko delo svest ljudi uzdiže na nivo percepcije potreban za uočavanje skivenih i složenih sadržaja. Ono menja tok svesti posmatrača postojanošću svoje suštine.
U stvaranju simbola, stvaralac se susreće sa mogućnostima materijala sa kojim radi - on provocira zakonitosti toga materijala u sadejstvu sa zakonitostima uočenog simbola.
Kroz stvaranje simbola eliminišu se nepotrebni elementi, ostaju samo suštinski izrazi odabranog smisla.
Simbolički jezik konceptualno organizuje svoje činioce (Telos dela jeste središnji, izvorišni simbol - onaj aspekt stvarnosti koji određuje elemente stvaraočeve svesti i stvorenog dela).
Perceptualne matrice (u suštini vrsta selekcije po važećem afinitetu) su polazišta novih iskustava po obrascima usvojenog simbilčkog jezika (direkcija u opažanju, zaključivanju). Čulne pojedinosti prepoznate kao bitne deluju kao kristalizacione tačke percepcije koje vode svest u čitanje međusobnih odnosa, do «drugog opažaja» fokusiranog sadržaja.
Umetnik simbolizacijom istražuje principe postojanja pojava i stanja, fizičkih, duhovnih, emotivnih. Odabira mrežu određene pojave u stvarnosti, inače drugim njenim detaljima zatrpane, i čisti je do uočljivosti.
U osnovi procesa simbolizacije je težnja da se nađe i sačuva trajno u prolaznosti, u amorfnosti otkrije oblik, u prizoru izvorište određenog osećaja, da se artikuliše nerazgovetno, osmisli naizgled besmisleno i nepovezano.
Usvojeni simboli utiču na forniranje iskustva, kanališu tok spoznaje, naš čulni kontakt sa svetom, celokupni duševni život.
Čitanje - dekodiranje simbola je otkrivanje sadržaja iza formalnog znaka - poniranje u tu drugu dimeziju. Simbol je više od običnog znaka. On upućuje s one strane značenja , stavlja psihu u pokret.On je najčešće pokretačka šema, sadejstvo znakova, koja se obraća subjektivnom tumačenju. Često složen i neodređen, ipak je upravljen u određenom smeru. Predstavlja vrata koja uvode svest na drugi nivo tumačenja percipiranog sadržaja.
Arhetipovi su primeri tih pokretačkih šema. Univerzalni fantazmi, nasleđene psihičke strukture, koje su delovi filogenetski prenesenog nasleđa. Oni su simboličke celine toliko duboko urezane u nesvesno da čine samu strukturu psihe. Oblik kolektivne svesti. Arhetipski simboli povezuju univerzalno i individualno.
U samom početku istorije simbola, taj naziv je predstavljao predmet presečen nadvoje, čije delove čuvaju dve osobe, kao znak prepoznavanja, gostoprimstva, duga...
Kasnije analogijom to postaju žetoni, lozinke, znamenja.
Simbol od početka ima ulogu razdvajanja i spajanja. On je pukotina i veza između razdvojenih pojmova. Udaljava blisko, približava udaljeno, kako bi osećaj mogao obuhvatiti i jedno i drugo, i kako bi u toj igri nastala spoznaja (san – stvarnosi, svesno – nesvesno, priroda – kultura, organsko – neorgansko, duh – matrija).
Igre simboličkih slika, zamišljenih odnosa, nekom čudnom simboličkom matematikom određuju delove nepoznatog. Svaki činilac u simboličkoj slici, iako ponaosob najčešće neuhvatljiv, nosi određeni ključ simboličke stvarnosti.
Simbol fiksira psihičku energiju ili je pokreće, uz pomoć posrednih predmeta. On je veza koja spaja sadržaj sa njegovim latentnim smislom.
“Simbol pripaja vidljivoj slici deo nevidljivog koji je opažen nadprirodno” (Kle)
Simbolička misao želi ukinuti parcijalnost opažaja. Uranja u nesvesno i čulno, i uzdiže se u nadčulno. Sažima parcijalizovano čovekovo iskustvo.
Simbol na činjenicu od koje polazi usresređuje sve sile evocirane tom slikom i njenim analogijama, na svim nivoima svesti.
On posredno u svest prenosi u prerušenom obliku sadržaje nesvesnog i autocenzurom zarobljenog.
Simboli se međusobno prožimaju, mogu beskonačno da se umrežuju, jer su izraz stvarnosti, istiniti su i funkcionišu u svim pravcima kao univerzalni jezik.
Simbol izaziva efekat odjeka u onome ko ga zapaža – što je frekvencija duhovne atmosfere opažača sličnija,on u njemu jače odzvanja.
Onaj ko uoči simboličan odnos nalazi se u središnjem položaju, jer simbol je povezan sa suštinskim, sveobuhvatnim iskustvom – u žarištu jedne slike sažima čitavo duhovno iskustvo vezano za određeni aspekt istine. Povezuje smisao mesta, vremena, individualnosti, kolektivnosti, namere i slučajnosti – prividno najraznorodnije činjenice upućuje na samo jednu, dublju, činjenicu koja je njihov početni i krajnji smisao. Ta najdublja činjenica izvire iz samog duhovnog središta, kome se priključuje onaj koji percipira vrednost nekog simbola. Povezuje čovekove imanentne dubine sa beskonačnim, sveobuhvatnim.
Simboli su jezgro stvaralaštva. Otvaraju duh prema nepoznatom, beskonačnom.
O simbolizmu
Simbolizam je instinktivno prepoznavanje, iskustvo subjekta, rođeno iz njegove drame, u interakciji sa svetom kome pripada.
Kao umetnički pravac, oznaka je za umetnička dela koja nemaju doslovno, objektivno značenje, već su simbolički subjektivni izrazi osećanja i mišljenja.
Simbolizam je u stvari pre stanje svesti nego umetnički pokret. Pojavio se sredinom 19 veka, najviše u industrijalizacijom zahvaćenim sredinama, u vreme kad svet napušta religijsko mistične koncepte, i okreće se naučno industrijskom.
Sirovine potiskuju snove i mitove, parcijalnost uzima primat nad totalitetom. Fetišizam intelekta produbljuje rascep između tela i duše. Ljudi se masovno sele u gradove, gubeći identitet. Izgubljen je kvalitet života koji nije čak ni definisan. Istinski kontakt sa prirodom i tajnom koju ona objavljuje zamenjuje industrija, tehnologija, nauka.
Nekada je bila dominantna duhovna realnost života koju je definisala crkva, u kojoj je pojedinac nekvalifikovan da odredi svoj status u svetu. Posle perioda narastajućeg skepticizma počinje period istraživanja stvarnosti. Sveznajući autoriteti se gube. To je bila vrsta buđenja, ali u haosu.
Dok su naučnici tražili odgovor na pitanja na koja crkva više nije mogla da odgovori, ljudi su živeli prvenstveno preokupirani materijalnim svetom, borbom za resurse i udobnost, uz povremena masovna neartikulisana podčinjavanja svetovnim bogovima.
Kao reakcija na ovo, javlja se osećanje nemira, rešenost da se, bez obzira na trend trenutka, nastavi duhovna potraga za alternativnim vidovima iskustva, za trenucima u životu koji su na neki način dublji, drugačiji, intenzivniji (koji su trenuci samo zato što ne znamo da ih održimo). Potraga za prizorima koji pobuđuju svest o širem kontekstu života, za trenucima u kojima se oseća prisustvo neobjašnjive osmišljavajuće sile. Oni izazivaju osećaj tajnovitosti i uzbuđenja, a rezultat je osećaj povećane vitalnosti, isprovociran izazovom misterije.
Ovaj osećaj uzbuđenja stvara jaku interakciju među sadržajima svesti posmatrača, što povećava mogućnost uvida.
Postoji neotkrivena strana života, procesi koji se odvijaju iza nama poznate scene. Naša su čula tek u razvoju, to intuitivno osećamo.
Ljudi nepokorenog senzibiliteta, pa i umetnici, pa i simbolisti, nisu se plašili da svest ponovo usmere na osnovne životne misterije. Dok većina zataškava osećaj izgubljenosti u tajni života i nametnutom istorijskom kretanju, simbolisti su jedni od onih koji su nedvosmisleno ukazivali na “onostrano”, kako se u modernom svetu zove ono što je ovom klasifikacijom iz njega odstranjeno kao zbunjujuće, nekorisno, iako diše sa nama u svakom trenutku. Ljudska najrazrađenija rutina je trenutni zaborav uočenog, uznemirujućeg, racionalizacija, potiskivanje, projekcija...
Osećaj da ima još nečega u priči samo neki mogu da podnesu svesno, bez potiskivanja, i da ukažu na to nešto, stvarajući sopstvene simbole da to neuhvatljivo opišu. Ili preuzimajući arhetipsku simboliku, ili regresijom na srednjevekovni, antički ili domorodački likovni izraz – jer ovo su sredstva likovnog izraza, kome je suština simbolička komunikacija sa posmatračem.
Dok se čovečanstvo potpuno predaje stvaranju svetovne ekonomske sigurnosti, i većtradicionalnoj vekovnoj otimačini “vrednosti”, mnogi osećaju, a neki i artikulišu osećaj da sve to ne može da zameni osećaj duhovne struktuiranosti. Ostao je nemir individue izgubljene u površno definisanom svetu.
Zašto živimo, šta se stvarno dešava, kako se sve u stvari odvija, i kuda se kreće, ta su pitanja zataškavana, ipak pronašla put kroz umetnost, naročito simbolizam.
Pošto simbolizam, u traženju odgovora na svoja pitanja, zalazi u sve oblike svesti, iskustva, pojavnosti, u njemu se prepliću intuitivno, idejno, univerzalno i subjektivno. Intuitivno umetnik ponire u dublji smisao prizora, razotkriva smisao prividnih koincidencija ( baš ovakvo drvo, sa baš ovakvim lišćem, ispred baš ovakve kuće, sa baš takvim prozorima odašilje jasan impuls svesti o unutrašnjoj prirodi tog prizora ( upozorenje, opomenu, utisak…). Sadejstvo simboličkih elemenata objedinjenih telosom dela .
Kao posledica tog istorijskog trenutka, centralni motiv simbolizma je melanholična konstatacija, anksiozna simbolizovana reakcija. Najčešći vizuelni motiv je priroda, kao vrsta nekog novog, misaonog romantizma, kao opomena, ukazivanje, ne na samu prirodu kao takvu, već na tajnu koju sadrži, i samom sobom najsveobuhvatnije izražava svoju božansku prirodu, taj dublji smisao života.
Zbog svega ovoga, jedna od osnovnih karakteristika simbolizma je religiozno stanje duha. Drugi svet nije iluzija.
Još jedna od važnih karakteristika simbolizma je neprikrivena depresija, neuroza i doza ludila, kao akt ispoljavanja istine o stanju duha. Simbolisti su se potrudili da daju formu – lice anksioznosti, potisnutom, iskonskom, fantazmima, onostranom, ma kako ono uznemirujuće bilo. Dekadencija u simbolizmu ima značenje odbacivanja nametnutog “progresa“, koji je ovde shvaćen kao put nerazumevanja prave prirode stvari.
Rad simbolista može da se shvati i kao istraživačka misija u otkrivanju stvarne prirode pojava i sopstvene psihe. Veliki podstrek u ovome bio je rad Frojda, Junga...
http://www.pionirovglasnik.com/index.php?category=36&content=343
Dopuna: 19 Dec 2008 22:04
I još ...Simboli....
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_symbols
dosta toga na jednom mestu 
|
