Sudbina, šta je sve, a šta nije, postoji li...?

• 1Ovo se svidja korisniku: djordje92sm
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

zola92 ::----------- ---------

Citat:Kada kažem da naše odluke zavise od prošlosti, ne mislim na prošlost od pre par godina, dana, sati, minuta ili sekundi. Mislim bukvalno na tren pre sadašnjosti. A onda smatram da taj tren zavisi kompletno of prethodnog trena itd. I tako sukcesivno dolazimo do nastanka univerzuma?. Hoću da kažem da su uzročno-posledični događaji toliko gusto naređani da ih se u jednoj sekundi desilo na hiljade.

Ne postoji nikakav redosled stvari kojim bismo mogli doći do nastanka univerzuma jednostavno zato što univerzum nije nastao. On postoji ali nije nastao. On neće ni prestati da postoji.
Ovo si izjavio verovatno mimo svog ubeđenja ("na brzaka").
Samo konačne pojave i u vremenu i u prostoru su nam dostupne i stoga ih pripisujemo i tamo gde ih nema.
I ja smatram da postoji sudbina odnosno predodređenost kao uzročno posledična veza svega što se događa, ali to ne možemo primeniti i na stvari koje ne postoje a to su "nastajanja" prostora , vremena , materije, kretanja i svega ostalog što sadrži univerzum

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

galet@world ::
Ne postoji nikakav redosled stvari kojim bismo mogli doći do nastanka univerzuma jednostavno zato što univerzum nije nastao. On postoji ali nije nastao. On neće ni prestati da postoji.
Ovo si izjavio verovatno mimo svog ubeđenja ("na brzaka").

Nastanak univerzuma sam spomenuo samo kao najdalju referentnu tačku na koju možemo da se pozovemo, ali smatram da je ta tačka beskonačno u prošlosti (ima simboličko značenje).

Čak i da pretpostavimo da je ta tačka veliki prasak, moja logika i dalje ostaje ista. Ali to je već za neku drugu temu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nadam se da mi protivnici postojanja sudbine neće zameriti ako ispričam jedan detalj koji mi se desio kad su moja deca bila još mala.
Ugledao sam u kuhinji razbijenu čašu i moju decu kako se pogledavaju ispod oka.
Ko je razbio čašu upitao sam malo oštrije. Nakon kraće pauze odgovorila mi je ćerka:
"Nije niko - sama se razbila"